{"id":202487,"date":"2025-05-29T07:10:35","date_gmt":"2025-05-29T06:10:35","guid":{"rendered":"http:\/\/muzej-novi.local\/lat\/stalne-postavke\/"},"modified":"2026-06-04T12:02:42","modified_gmt":"2026-06-04T11:02:42","slug":"stalne-postavke","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/djukic.online\/lat\/stalne-postavke\/","title":{"rendered":"Stalne postavke"},"content":{"rendered":"

[et_pb_section fb_built=”1″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”4_4″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_heading title=”Dunavska 35″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″ title_font_size=”40px” title_font=”|600|||||||”][\/et_pb_heading][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_2,1_2″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_column type=”1_2″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/arheologija02.jpg” title_text=”arheologija02″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_2″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” sticky_enabled=”0″]<\/p>\n

Arheologija<\/h1>\n

 <\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”]<\/p>\n

\n
\n

Arheologija na Stalnoj postavci Muzeja Vojvodine predstavljena je u tri dvorane. Putem prezentacije najvrednijih arheolo\u0161kih eksponata dopunjenih savremenim muzeolo\u0161kim principima (rekonstrukcije naselja i pojedinih objekata, fotografije, mape, legende) prikazan je period od paleolita do kasnog srednjeg veka. Navedena pomo\u0107na sredstva su kori\u0161\u0107ena za \u0161to bolje do\u010daravanje na\u010dina \u017eivota stanovni\u0161tva, njihovog ekonomskog razvoja, na\u010dina, sahranjivanja, umetnosti i religije, od po\u010detka naseljavanja \u010doveka na ovim prostorima.<\/p>\n

Usamljeni ostaci najstarijeg naseljavanja na prostorima Vojvodine iz perioda paleolita (starijeg kamenog doba) prezentovani su ilustracijama na zidnoj povr\u0161ini i artefaktima iz tog perioda sa lokaliteta kod Zemuna, Iriga, Vr\u0161ca.<\/p>\n

Period prvih zemljoradni\u010dkih sedela\u010dkih kultura na ovim prostorima neolita (6000-3200. pre n.e.) koji je sistematski istra\u017een, detaljno je prikazan putem naselja, nekropola i eksponata raznih privrednih grana, umetnosti i religija. Nosioci ovog perioda su stanovnici vi\u0161e kultura i kulturnih grupa (Star\u010deva\u010dka, Vin\u010danska, Potiska, Len\u0111elska), istra\u017eenih na prostoru Vojvodine (Donja Branjevina kod Od\u017eaka, Star\u010devo, Golokut kod Vizi\u0107a, Gomolava kod Hrtkovaca itd.).<\/p>\n

U periodu eneolita tj. bakarnog doba, na teritoriji Vojvodine javljaju se novi etni\u010dki elementi iz severne Panonije je i Transilvanije sa karakteristi\u010dnim na\u010dinom sahranjivanja u humkama (Batka, Vojlovica kod Pan\u010deva). Ovi stepski elementi iz ju\u017ene Rusije i Ukrajine smatraju se prvim tragovima Indoevropljana, naseljenih tokom tre\u0107eg milenijuma pre nove ere (3200-2000. pre n.e.).<\/p>\n

Kulture bronzanog doba (ranog, srednjeg i kasnog) nastale su me\u0161avinom ostataka materijalne kulture starosedelaca i novih elemenata, \u0161to je karakteristika za sve kulturne periode na ovim prostorima (2000-950. pre n.e.). Zapo\u010deta proizvodnja metalurgije u prethodnom periodu usavr\u0161ava se nalazima u utvr\u0111enim naseljima (Gomolava, Feudvar kod Mo\u0161orina, Gradina na Bosutu) i na\u010dinom sahranjivanja spaljivanje pokojnika.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_3,1_3,1_3″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_column type=”1_3″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/arheologija01.jpg” title_text=”arheologija01″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_3″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/arheologija02-1.jpg” title_text=”arheologija02″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_3″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/arheologija03.jpg” title_text=”arheologija03″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_3,1_3,1_3″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_column type=”1_3″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/arheologija04.jpg” title_text=”arheologija04″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_3″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/arheologija05.jpg” title_text=”arheologija05″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_3″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/arheologija06.jpg” title_text=”arheologija06″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”]<\/p>\n

\n
\n

Starije gvozdeno doba (950-300. pre n.e.) karakteri\u0161e razvojni proces metalurgije gvo\u017e\u0111a i brojna utvr\u0111ena naselja kao i prodor novih kultura na ove prostore (Basarabi-Bosut). Ve\u0107i deo istra\u017eenih, utvr\u0111enih naselja iz ovog perioda (Kalaka\u010da kod Be\u0161ke, Gradina na Bosutu, Feudvar kod Mo\u0161orina) prikazani su bogatim nalazima materijalne kulture. U ju\u017enom Banatu, sa dalekih stepa se javljaju Skiti, ali bez ve\u0107ih tragova materijalne kulture do danas.<\/p>\n

Po\u010detak mla\u0111eg gvozdenog doba ili laten, povezan je sa dolaskom keltskih plemena na prostor srednjeg Podunavlja. Ovaj period, osim utvr\u0111enih naselja (Vrbas, Plavna) donosi i nove proizvodne elemente pojavom grn\u010darskog kola i po\u010detak kovanja i upotrebe novca u trgovini. Zna\u010dajni su nalazi ostava iz Kr\u010dedina, kao i oru\u017eja, oru\u0111a, nakita i kerami\u010dke produkcije sa lokaliteta Gomolava kod Hrtkovaca, Obre\u017ea, Vrbasa i dr.<\/p>\n

Krajem 1. veka stare ere i po\u010detkom 1. veka n.e. zapo\u010dela su rimska osvajanja ovog dela teritorije provincije Panonije, \u010dija je isto\u010dna granica bila na Dunavu. deo limesa u okviru Vojvodine obuhvata slede\u0107a utvr\u0111enja i naselja: kod Zemuna (Taurunum), Novih Banovaca (Burgenae), Slankamena (Acumincum), Surduka, \u010cortanovaca, Petrovaradina (Cusum), Bano\u0161tora (Bononia) i utvr\u0111enje kod Bege\u010da (Onagrinum). Na podru\u010dju Srema su, osim navedenih utvr\u0111enja na Dunavu, i dva gradska centra, Bassianae kod Donjih Petrovaca i Sirmium (Sremska Mitrovica), koji je tokom 4. veka bio politi\u010dki, kulturni i ekonomski centar provincije Panonije Sekunde. Bogatim nalazima sa dosada\u0161njih istra\u017eivanja (Gomolava, Hrtkovci, Sirmiju, \u010cortanovci, Be\u0161ka, Svilo\u0161) do\u010daran je na\u010din \u017eivota lokalnog i novodo\u0161log stanovni\u0161tva.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_3,1_3,1_3″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_column type=”1_3″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/arheologija07.jpg” title_text=”arheologija07″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/arheologija10.jpg” title_text=”arheologija10″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_3″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/arheologija08.jpg” title_text=”arheologija08″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/arheologija11.jpg” title_text=”arheologija11″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_3″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/arheologija09.jpg” title_text=”arheologija09″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”]<\/p>\n

\n
\n

Posebno zna\u010dajni nalazi iz ovog perioda (4. vek) su tri paradna, pozla\u0107ena \u0161lema iz Srema i freske iz grobnice kod Be\u0161ke. Na prostoru Ba\u010dke i Banata istovremeno se razvijala materijalna kultura sa karakteristi\u010dnim nalazima koji su nastali simbiozom rimskog uticaja, domoroda\u010dkog i isto\u010dnopontskog (Zrenjanin, Vr\u0161ac, Be\u010dej, Vrbas, Ada, Krstur).<\/p>\n

Period kasne antike i ranog srednjeg veka zna\u010dajan je zbog sve ve\u0107ih pohoda i udru\u017eivanja raznih varvarskih naroda i plemena sa istoka, na prostoru srednjeg Podunavlja (Huni, Gepidi, isto\u010dni Goti, Sloveni, Avari i Bugari), koji su doprineli i raspadu Rimske imperije. Na ovim prostorima deo plemena se i stalno naselio formiraju\u0107i svoja naselja. Za sada se nalaze bolje istra\u017eena naselja ovog perioda u Horgo\u0161u, Padeju i Be\u010deju, a groblja u Bo\u010daru, Mokrinu, Vrbasu, Slankamenu, \u010celarevu i Vojki.<\/p>\n

Dolaskom Ma\u0111ara krajem 9. veka formira se na prostoru cele Panonije Bjelobrdska kultura, kao rezultat uzajamnih slovensko-ma\u0111arskih uticaja. Ma\u0111arskim primanjem hri\u0161\u0107anstva oko 1000. godine, uspostavlja se nova dr\u017eava na ovim prostorima. tokom ovog perioda iz Azije pristi\u017ee vi\u0161e nomadskih naroda, Pe\u010denjezi, Uzi, Kumani i Mongoli koji su 1241\/2. godine svojom najezdom drasti\u010dno izmenili demografsku sliku ovih prostora. Karakteristi\u010dni nalazi ovog perioda su ostava vizantijskih ikona i posebno bogata, ornamentalna kamena plastika iz Rakovca. Te promene \u0107e omogu\u0107iti naseljavanje srednjeevropskog stanovni\u0161tva (Nemci, Poljaci, \u010cesi) tokom 13. i 14. veka, a kasnije sa turskim osvajanjima od 14. do 16. veka i masovnije naseljavanje Srba sa Balkana. Period kasnog srednjeg veka zna\u010dajan je i za pojavu ve\u0107eg broja crkava i manastira podignutih pre turskih osvajanja ovog dela Panonije i gradova kao \u0161to su Ba\u010d, Vr\u0161ac, Mitrovica, Kovin, Kupinik i Zemun.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section][et_pb_section fb_built=”1″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_row column_structure=”1_2,1_2″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_column type=”1_2″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/istorija6.jpg” title_text=”istorija6″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_2″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” sticky_enabled=”0″]<\/p>\n

Istorija<\/h1>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”]<\/p>\n

<\/em><\/h3>\n

<\/em><\/h3>\n

<\/em><\/h3>\n

Vojvodina od srednjeg veka do druge polovine 19. veka<\/em><\/h3>\n

[\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”]<\/p>\n

\n
\n

Istorijski deo stalne postavke prikazuje period od srednjeg veka do druge polovine 19. veka. Po\u010dinje informacijama o multietni\u010dkom razvoju Vojvodine.<\/p>\n

Od Kosovske bitke po\u010delo je iseljavanje srpskog stanovni\u0161tva iz oblasti ju\u017eno od Save i Dunava u krajeve severno od tih reka, \u0161to je u daleko ve\u0107im razmerama nastavljeno posle sloma Ugarske sredinom 16. veka. Tako se starom sloju slovenskog stanovni\u0161tva, koje je jo\u0161 od Seobe naroda egzistiralo \u0161irom Ugarske, najpre u vreme Stefana Lazarevi\u0107a i \u0110ur\u0111a Brankovi\u0107a, a potom u doba ugarsko-turskih ratova i sremskih despota, kao i pod Turcima u 16. i 17. veku, priklju\u010dilo u velikim masama srpsko stanovni\u0161tvo sa Balkana, \u010dime su Srem, Ba\u010dka i Banat, Pomori\u0161je i Baranja postali nove srpske zemlje. U nova naselja Srbi su prenosili svoju tradiciju, kulturu i verovanja. Ktitori iz porodica srpskih despota podigli su u periodu od 15-17. veka velelepne manastire na padinama Fru\u0161ke gore. Na stalnoj postavci ovaj period je predstavljen kopijama fresaka sv. Save, Despota Stefana Lazarevi\u0107a, Maksima Brankovi\u0107a, fotolitografijom Miroslavljevog jevan\u0111elja iz 1897, kao i \u010cetvorojevan\u0111eljem arhiepiskopa Maksima Brankovi\u0107a iz 16. veka.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_3,1_3,1_3″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_column type=”1_3″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/istorija-1.jpg” title_text=”istorija” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/istorija3-1.jpg” title_text=”istorija3″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_3″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/istorija1.jpg” title_text=”istorija1″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/istorija4.jpg” title_text=”istorija4″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_3″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/istorija2.jpg” title_text=”istorija2″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/istorija12.jpg” title_text=”istorija12″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”]<\/p>\n

\n
\n

Austrijsko-turski ratovi vo\u0111eni na ovim prostorima od 1683. do 1739. godine uslovili su velika migraciona kretanja i znatno izmenili administrativnu i vojnu granicu Austrije i Turske. U tom periodu odigrala se Velika seoba Srba pod patrijarhom Arsenijem \u010carnojevi\u0107em 1690, kada je srpski narod naselio Ba\u010dku, Banat, Srem i podru\u010dje sve do Budima i Komorana. Za zasluge u ratu protiv Turske i odbranu ju\u017enih granica monarhije be\u010dki dvor je srpskom narodu po\u010dev od 1690. godine, izdao \u010ditav niz privilegija koje su se odnosile na kulturno-prosvetnu, a pre svega versku autonomiju. Ovi doga\u0111aji ilustrovani su gravirama pobedonosnih bitaka protiv Turaka: kod Slankamena 1691, Sente 1697, Petrovaradina i Temi\u0161vara 1716. godine, portretima i li\u010dnim predmetima zna\u010dajnih li\u010dnosti ovog perioda srpske istorije i gravirama privilegija koje su izdali austrijski carevi Leopold I, Karlo VI i Marija Terezija.<\/p>\n

U okviru teme o migracijama i kolonizacijama prikazana je planska kolonizacija Nemaca, Ma\u0111ara, Slovaka, Rumuna i Rusina u 18. veku. U to vreme teritorija dana\u0161nje Vojvodine u politi\u010dkom i privrednom pogledu bila je podeljena na zasebne administrativne oblasti: Vojnu granicu koja je formirana 1702. godine i \u017eupanijske oblasti pod civilnom upravom. Porast stanovni\u0161tva uslovio je o\u017eivljavanje privrede, zanatstva i trgovine kao i razvoj gradova \u0161to je prikazano urbarima, predmetima iz odre\u0111enih zanatskih radionica, cehovskim pismima, pe\u010datima, zastavama zanatlijskih udru\u017eenja, grbovima i gravirama gradova.<\/p>\n

Multietni\u010dnost je podrazumevala i prisustvo vi\u0161e konfesija. Tako se duhovni \u017eivot na ovom podru\u010dju odvijao u okviru pravoslavne i katoli\u010dke crkve kao i drugih verskih zajednica (jevrejska, protestantska i grkokatoli\u010dka). O tome svedo\u010de brojni predmeti na izlo\u017ebi: crkveni sasudi, sve\u0161teni\u010dke ode\u017ede, bogoslu\u017ebene knjige, portreti sve\u0161tenih lica, delovi ikonostasa i gravire fru\u0161kogorskih manastira.
Politi\u010dki \u017eivot prve polovine 19. veka u Vojvodini obele\u017eila su dva zna\u010dajna istorijska doga\u0111aja. Kao odjeci Prvog srpskog ustanka iz 1804. planule su Ticanova buna u Sremu (1807) i Kru\u0161\u010di\u010dka buna u Banatu (1808). Pod uticajem revolucionarnih zbivanja u Evropi 1848\/9. srpski narod je poveo borbu za teritorijalnu i politi\u010dku autonomiju, \u0161to je rezultiralo stvaranjem posebne krunske oblasti: Vojvodstvo Srbija i Tami\u0161ki Banat (1849-1860). Ove doga\u0111aje ilustruju portreti znamenitih u\u010desnika, gravire va\u017enih doga\u0111aja i bitaka, oru\u017eje tog perioda.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_3,1_3,1_3″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_column type=”1_3″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/istorija5.jpg” title_text=”istorija5″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/istorija8.jpg” title_text=”istorija8″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_3″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/istorija6.jpg” title_text=”istorija6″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/istorija9.jpg” title_text=”istorija9″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_3″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/istorija7.jpg” title_text=”istorija7″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/istorija11.jpg” title_text=”istorija11″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”]<\/p>\n

Privredne i politi\u010dke prilike u 18. i 19. veku uslovljavale su kulturni i prosvetni razvoj Srba na ovim prostorima. Ve\u0107 krajem 18, a naro\u010dito tokom 19. veka Srbi su ostvarili zna\u010dajne uspehe na ovim poljima. Prvi su me\u0111u ju\u017enim Slovenima pokrenuli svoje narodne novine i osnovali svoju Maticu srpsku 1826, izdavali Letopis Matice srpske, otvorili dve gimnazije (Karlova\u010dku 1791. i Novosadsku 1810), u\u010diteljske \u0161kole u Sentandreji (1812) i somboru (1816) i dve bogoslovije. \u0160tampali su znatan broj knjiga i ud\u017ebenika. Ovaj segment kulturnog \u017eivota ilustruju predmeti vezani za po\u010detak i rad Matice srpske (osniva\u010dki akt, portreti osniva\u010da i prvi brojevi Letopisa), razvoj \u0161kolstva (prvi bukvari i \u0161kolska u\u010dila iz 19. veka), \u0161tampanje prvih knjiga (Istorija slovenskih naroda Jovana Raji\u0107a iz 1794\/5, i Stematografija Hristifora \u017defarovi\u0107a iz 1741). Dru\u0161tveni \u017eivot odvijao se u okviru knji\u017eevnih \u010ditaonica, \u0111a\u010dkih i peva\u010dkih dru\u0161tava i pozori\u0161nih dru\u017eina koje se osnivaju u svim ve\u0107im mestima Vojvodine, \u0161to je ilustrovano predmetima iz pozori\u0161nog \u017eivota, pozivnicama i programima povodom raznih beseda i zabava.<\/p>\n

\u00a0<\/span>\u00a0<\/span><\/p>\n

Formiranje gra\u0111anskog dru\u0161tva i zapadnoevropski uticaji u na\u010dinu \u017eivota, odevanja i stanovanja prikazani su na izlo\u017ebi delovima gra\u0111anske ode\u0107e, name\u0161tajem izra\u0111enim u karakteristi\u010dnim stilovima (barok, bidermajer, drugi rokoko), satovima, staklom i porcelanom iz 18. i 19. veka. Zbirka srebra, iz zaostav\u0161tine patrijarha Josifa Raja\u010di\u0107a iz 19. veka, najve\u0107a je zbirka be\u010dkog srebra u Vojvodini.<\/p>\n

U to vreme razvijaju se i pojedine sportske discipline \u2013 strelja\u0161tvo, ma\u010devanje, plivanje, biciklizam, a na izlo\u017ebi su zastupljene raritetnim predmetima (bicikl iz 1880, strelja\u010dka zastava i meta iz 19. veka, \u0161toperica Laze Kosti\u0107a, medalje).<\/p>\n

(Suzana Milovanovi\u0107 \/ Ljubica Oti\u0107<\/em>)<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section][et_pb_section fb_built=”1″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_row column_structure=”1_2,1_2″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_column type=”1_2″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/etnologija10.jpg” title_text=”etnologija10″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_2″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” sticky_enabled=”0″]<\/p>\n

Etnologija<\/h1>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”]<\/p>\n

\n
\n

Vi\u0161evekovna preplitanja slovenskih, ugro-finskih i germanskih naroda na podru\u010dju Panonske nizije i Podunavlja dovela su do zajedni\u010dkog \u017eivota brojnih etni\u010dkih grupa na dana\u0161njoj teritoriji Vojvodine \u2013 Srba, Ma\u0111ara, Slovaka, Rumuna, Rusina, Hrvata, Nemaca i drugih. U istorijskom razvoju svi narodi su sa\u010duvali i odre\u0111ene posebnosti \u2013 obi\u010daje, narodnu no\u0161nju i sli\u010dno.<\/p>\n

Predmeti izlo\u017eeni na stalnoj postavci na slikovit i uverljiv na\u010din govore o \u010doveku sa prostora Vojvodine, o njegovom prirodnom, kulturnom i dru\u0161tvenom razvoju tokom 19. i 20. veka. Polaze\u0107i od \u010dinjenice da se narodna kultura stvara vekovima i pod razli\u010ditim kulturnim uticajima, postavku \u010dine one teme koje su samo jezgro narodne kulture Vojvodine: narodna arhitektura, poljoprivreda, tkanje, \u0107ilimi, ure\u0111enje ku\u0107e, obi\u010daji i narodne no\u0161nje.<\/p>\n

Planski razvoj i oblikovanje vojvo\u0111anskog sela, od razbijenog do u\u0161orenog tipa, bilo je propisano administrativnim aktima i izrazito se razvilo u vreme habzbur\u0161kih kolonizacija.<\/p>\n

U cilju boljeg razumevanja teme, izlo\u017eeni su planovi u\u0161oravanja naselja i planovi ku\u0107a, zatim alatke za izradu tr\u0161\u010danog krova, fasadni ukrasi i njihovi kalupi. Najupe\u010datljiviji predmet predstavlja deo trema iz prve polovine 19. veka koji je prona\u0111en u Sremu.<\/p>\n

Prirodni uslovi vojvo\u0111anske ravnice pru\u017eali su velike mogu\u0107nosti za razvoj zemljoradnje, sto\u010darstva i ribolova.<\/p>\n

Izlo\u017eene su alatke za okopavanje, setvu i \u017eetvu useva, delovi \u010dobanske ode\u0107e, pastirski pribor i zapre\u017ena oprema. Istaknuto mesto zauzima drveni plug sa kole\u010dkama i jarmom iz 19. veka.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_3,1_3,1_3″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_column type=”1_3″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/etnologija01.jpg” title_text=”etnologija01″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/etnologija05.jpg” title_text=”etnologija05″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_3″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/etnologija02.jpg” title_text=”etnologija02″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_3″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/etnologija03.jpg” title_text=”etnologija03″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”]<\/p>\n

\n
\n

Porodi\u010dne potrebe za tekstilom zadovoljavane su uglavnom u okviru doma\u0107instva, tako da je tka\u010dka radinost bila izuzetno razvijena kod Srpkinja, Rumunki i \u0160okica. Istovremeno je zanatska tka\u010dka delatnost bila razvijena kod Slovaka i Ma\u0111ara.<\/p>\n

Na izlo\u017ebi se mo\u017ee pratiti proces tkanja, od pripreme pre\u0111e do finalnih proizvoda, mogu se videti upotrebne alatke: makaze za stri\u017eu, trlice, grebena, preslice, vretena, motovila itd.<\/p>\n

Da bi se zna\u010daj tkanja u porodici jo\u0161 vi\u0161e istakao, na postavci je izlo\u017een razboj iz Stapara koji se smatrao jednim od najve\u0107ih tka\u010dkih centara doma\u0107e radinosti kod nas. U lepotu \u0107ilima, izbor ornamenata i boja posetilac izlo\u017ebe mo\u017ee da se uveri posmatraju\u0107i predmete iz 19. veka koji su tkani tradicionalnim tehnikama, kle\u010danom i tehnikom \u010dunkanja.<\/p>\n

Na ure\u0111enje seoskog enterijera u Vojvodini presudnu ulogu imalo je imovinsko stanje vlasnika, ali i etni\u010dka i verska pripadnost. Naime, razvoj osnovne trodelne ku\u0107e \u2013 soba, kuhinja, ostava \u2013 u soba, kuhinja, soba \u2013 prvenstveno je zahtevao novac za preure\u0111enje, dok su raspored i funkcija postoje\u0107eg name\u0161taja ostajali isti.<\/p>\n

Kako bi se dobila \u0161to potpunija slika o ure\u0111enju enterijera, izlo\u017een je name\u0161taj za odlaganje ode\u0107e, za spavanje i sedenje, posteljina, ponjave, pribor za osvetljenje, ikone na staklu. Tradicionalna kuhinja predstavljena je arhai\u010dnim primercima posu\u0111a od keramike, metala i drveta, dok je posebno mesto dato priboru za me\u0161enje i pe\u010denje hleba.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_3,1_3,1_3″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_column type=”1_3″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/etnologija06.jpg” title_text=”etnologija06″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_3″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/etnologija07.jpg” title_text=”etnologija07″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_3″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/etnologija08.jpg” title_text=”etnologija08″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content” show_in_lightbox=”on” sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” global_colors_info=”{}” theme_builder_area=”post_content”]<\/p>\n

Bogatstvo duhovnog i dru\u0161tvenog \u017eivota stanovnika Vojvodine prikazano je obi\u010dajima porodi\u010dnog ciklusa \u2013 svadba, ro\u0111enje, detinjstvo i smrt. Izlo\u017eeni su svadbeni \u0161tapovi, deverski pe\u0161kir, \u010dutura, kolevka sa opremom, de\u010dije igra\u010dke, pokrov, pe\u0161kir za krst, bosiljka\u010da i drugi predmeti.<\/p>\n

Narodne no\u0161nje na stalnoj postavci grupisane su prema tipologiji koja se razvila kao posledica razli\u010ditih kulturno-istorijskih uticaja i klimatskih odlika Panonske nizije. Osnovni tip no\u0161nje u Vojvodini je tzv. panonski, koji se odlikuje \u0161irokim odevnim predmetima od belog lanenog, kudeljnog ili pamu\u010dnog platna.<\/p>\n

Na ovaj tip ode\u0107e nadovezuju se karpatsko-stepski uticaji koji su prisutni u obliku suknenih i krznenih odevnih predmeta.<\/p>\n

Srednjeevropski tip no\u0161nje u Vojvodini razvija se kao posledica planskog naseljavanja stanovni\u0161tva iz razli\u010ditih oblasti srednje Evrope. Oni sa sobom donose industrijske tkanine i nove krojeve ode\u0107e.<\/p>\n

\u201eSe\u0107anje na stari kraj\u201c je moto segmenta stalne postavke na kojem su izlo\u017eene no\u0161nje stanovni\u0161tva kolonizovanog posle Prvog i Drugog svetskog rata.<\/p>\n

(Ljiljana Trifunovi\u0107<\/em>)<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section][et_pb_section fb_built=”1″ theme_builder_area=”post_content” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default”][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”4_4″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_heading title=”Dunavska 37″ _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″ title_font_size=”40px” title_font=”|600|||||||”][\/et_pb_heading][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”4_4″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]<\/p>\n

\n
\n

U novijoj zgradi Muzeja Vojvodine (Dunavska 37), namenski izgra\u0111enoj 1970. godine po projektu arhitekte Ivana Viti\u0107a za Muzej socijalisti\u010dke revolucije Vojvodine i nakon integracije sa Vojvo\u0111anskim muzejom 1992. godine u jedinstveni Muzej Vojvodine, u nju je sme\u0161teno Odeljenje za noviju istoriju koje se bavi istra\u017eivanjem, prikupljanjem, obradom, za\u0161titom i prezentacijom muzejskog materijala iz istorije Vojvodine u 20. veku i postavljena stalna izlo\u017eba koja prikazuje politi\u010dku, privrednu i vojnu istoriju Vojvodine od 1918. do 1945. godine. Zgrada muzeja, zajedno sa eksterijerom i stalnom izlo\u017ebom, sama po sebi ima spomeni\u010dno obele\u017eje i predstavlja jednu neraskidivu celinu.<\/p>\n

Na stalnoj postavci je izlo\u017eeno, obilje prvorazrednog muzeolo\u0161kog materijala, iz depoa zbirki Odseka za noviju istoriju. Ti artefakti su nezaobilazna materijalna svedo\u010danstva istorijskih doga\u0111anja na prostoru Vojvodine u prvoj polovini 20. veka.<\/p>\n

Periodom izme\u0111u dva svetska rata, na stalnoj postavci, dominiraju politi\u010dki doga\u0111aji i li\u010dnosti, privredni razvoj, kolonizacija i izgradnja infrastrukture.<\/p>\n

Antifa\u0161isti\u010dka borba na\u0161eg naroda i u\u010de\u0161\u0107e Crvene armije u borbama na na\u0161em tlu, predstavljena je na stalnoj postavci detaljnije i raznovrsnije, tako da daje jednu nezaobilaznu edukativnu formu i pouku o Drugom svetskom ratu.<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” column_structure=”1_2,1_2″][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_2″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/politicki_zivot3.jpg” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” title_text=”politicki_zivot3″ hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″ show_in_lightbox=”on”][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_2″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]<\/p>\n

\n
\n

Politi\u010dki \u017eivot<\/h1>\n<\/div>\n<\/div>\n
\n
\n

Prisajedinjenjem Vojvodine Srbiji i stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca sa dinastijom Kara\u0111or\u0111evi\u0107a 1918. godine, ostvaren je vekovni cilj nacionalne borbe vojvo\u0111anskih Srba.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” column_structure=”1_2,1_2″][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_2″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/muzej_vojvodine2_7.jpg” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” title_text=”muzej_vojvodine2_7″ hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″ show_in_lightbox=”on”][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_2″ theme_builder_area=”post_content”][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”4_4″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]<\/p>\n

Prisajedinjenjem Vojvodine Srbiji i stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca sa dinastijom Kara\u0111or\u0111evi\u0107a 1918. godine, ostvaren je vekovni cilj nacionalne borbe vojvo\u0111anskih Srba.<\/p>\n

Do dono\u0161enja Vidovdanskog ustava (1921) traje dr\u017eavno-pravni provizorijum koji na podru\u010dju Vojvodine sa Sremom, obele\u017eava vlast Narodne uprave za Banat, Ba\u010dku i Baranju, \u010diji se odseci postepeno utapaju u ministarstva nove dr\u017eave. Od 1922. do 1929. godine Uprava u Kraljevini vr\u0161i se preko oblasti, a posle toga preko banovina. Dunavska banovina sa sedi\u0161tem u Novom Sadu obuhvatala je Vojvodinu i \u0160umadiju. Politi\u010dki \u017eivot na teritoriji Vojvodine od 1918. do 1929. godine odvija se preko politi\u010dkih stranaka: srpskih, jugoslovenskih, manjinskih, gra\u0111anskih, radni\u010dkih. U tom periodu odr\u017eano je vi\u0161e redovnih i prevremenih parlamentarnih i lokalnih izbora.<\/p>\n

Vrhunac parlamentarne krize, nastale krajem dvadesetih godina, predstavlja uvo\u0111enje kraljeve diktature 6. januara 1929. godine. Obnova parlamentarizma, Oktroisanim ustavom (1931), nije donela sre\u0111enije prilike u strana\u010dkom \u017eivotu. Re\u017eimske stranke su na izborima 1931, 1935. i 1938. godine pobe\u0111ivale opoziciju, \u010diji deo \u010dine i autonomisti\u010dke tendencije u Vojvodini.<\/p>\n

Posle ubistva kralja Aleksandra 1934. godine, uspostavljeno je Namesni\u0161tvo koje je postojalo do vojnog pu\u010da 1941. godine, izvedenog kao reakcija na pristupanje vlade Cvetkovi\u0107 \u2013 Ma\u010dek Trojnom paktu.<\/p>\n

Krajem tridesetih godina dolazi do ja\u010danja profa\u0161isti\u010dkih i iredentisti\u010dkih snaga me\u0111u vojvo\u0111anskim Nemcima i Ma\u0111arima. Istovremeno se pribli\u017eavanjem fa\u0161isti\u010dke opasnosti, dolazi i do organizovanja patriotskih snaga za odbranu zemlje u \u010demu prednja\u010di omladina.<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” column_structure=”1_3,1_3,1_3″][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_3″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/politicki_zivot1.jpg” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” title_text=”politicki_zivot1″ hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″ show_in_lightbox=”on”][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_3″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/politicki_zivot2.jpg” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” title_text=”politicki_zivot2″ hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″ show_in_lightbox=”on”][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_3″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/politicki_zivot4.jpg” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” title_text=”politicki_zivot4″ hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″ show_in_lightbox=”on”][\/et_pb_image][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section][et_pb_section fb_built=”1″ theme_builder_area=”post_content” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default”][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” column_structure=”1_2,1_2″][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_2″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/privredni_razvoj1.jpg” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” title_text=”privredni_razvoj1″ hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″ show_in_lightbox=”on”][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_2″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]<\/p>\n

\n
\n

Privredni razvitak Vojvodine izme\u0111u dva svetska rata<\/h1>\n<\/div>\n<\/div>\n
\n
\n

Ulaskom Vojvodine u Kraljevinu Srbiju, odnosno Jugoslaviju, krajem 1918. godine, temeljno su izmenjene okolnosti njenog dotada\u0161njeg privrednog razvitka. Vojvo\u0111anska privreda morala je da se preorijenti\u0161e na nerazvijeno jugoslovensko unutra\u0161nje tr\u017ei\u0161te. Ona je prestala da bude veliki izvoznik \u017eitarskih i mlinskih proizvoda na srednjeevropskom tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” column_structure=”1_2,1_2″][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_2″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/muzej_vojvodine2_8.jpg” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” title_text=”muzej_vojvodine2_8″ hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_2″ theme_builder_area=”post_content”][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”4_4″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]<\/p>\n

Ulaskom Vojvodine u Kraljevinu Srbiju, odnosno Jugoslaviju, krajem 1918. godine, temeljno su izmenjene okolnosti njenog dotada\u0161njeg privrednog razvitka. Vojvo\u0111anska privreda morala je da se preorijenti\u0161e na nerazvijeno jugoslovensko unutra\u0161nje tr\u017ei\u0161te. Ona je prestala da bude veliki izvoznik \u017eitarskih i mlinskih proizvoda na srednjeevropskom tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n

Nedostatak energetskih izvora u Vojvodini i nedovoljan razvoj potro\u0161nje onemogu\u0107avali su \u0161iri razmah elektrifikacije.<\/p>\n

Politika industrijalizacije u Jugoslaviji, zasnovana na sistemu za\u0161titnih carina, vi\u0161e je odgovarala onim krajevima koji su ve\u0107 imali razvijenu industriju. U Vojvodini su 1923. godine bile 193 banke. Od toga su, s obzirom na nacionalnost vlasnika bankovnog kapitala, bile 41 nema\u010dka, 35 srpskih, 34 ma\u0111arske, 7 slova\u010dkih i 6 rumunskih banaka.<\/p>\n

Zanatstvo je od svih privrednih grana u Vojvodini najvi\u0161e napredovalo, kvantitativno i kvalitativno, jer za osnivanje zanatskih preduze\u0107a nije bio potreban ve\u0107i kapital.<\/p>\n

Po\u010detkom tridesetih godina op\u0161ta privredna kriza obuhvatila je sve grane vojvo\u0111anske privrede. Njene posledice bile su izra\u017eene op\u0161tim padom izvozne trgovine, kupovne mo\u0107i stanovni\u0161tva, padom cena industrijske robe, najamnine i slomom privatnog bankarstva.<\/p>\n

Vojvo\u0111anska \u017eelezni\u010dka mre\u017ea iznosila je 1.903 km, \u0161to je predstavljalo \u010detvrtinu jugoslovenske \u017eelezni\u010dke mre\u017ee. U Vojvodini je 1919. godine bilo 4.699 km drumskih puteva, a do Drugog svetskog rata izgra\u0111eno je 1.307 km novih puteva.<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” column_structure=”1_3,1_3,1_3″][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_3″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/privredni_razvoj1.jpg” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” title_text=”privredni_razvoj1″ show_in_lightbox=”on” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_3″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/privredni_razv.jpg” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” title_text=”privredni_razv” show_in_lightbox=”on” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_3″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/privredni_raz.jpg” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” title_text=”privredni_raz” show_in_lightbox=”on” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section][et_pb_section fb_built=”1″ theme_builder_area=”post_content” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” column_structure=”1_2,1_2″][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_2″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/antifaisticka_borba2.jpg” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” title_text=”antifaisticka_borba2″ hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_2″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]<\/p>\n

\n
\n

Antifa\u0161isti\u010dka borba u Vojvodini 1941-1945. godine<\/h1>\n<\/div>\n<\/div>\n
\n
\n

Vojvodina kojoj su pripadali Banat, Ba\u010dka, Baranja i Srem, je tokom Aprilskog rata bila posednuta od agresorskih trupa Hitlerove Nema\u010dke i njenih saveznica i podeljena na tri potpuno odvojena okupatorska podru\u010dja. Banat je formalno u\u0161ao u sastav Nedi\u0107eve Srbije, Ba\u010dku i Baranju su zauzele trupe Hortijeve Ma\u0111arske dok je Srem u\u0161ao u sastav Paveli\u0107eve usta\u0161ke Nezavisne Dr\u017eave Hrvatske.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” column_structure=”1_2,1_2″][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_2″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/muzej_vojvodine2_13.jpg” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” title_text=”muzej_vojvodine2_13″ hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_2″ theme_builder_area=”post_content”][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”4_4″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]<\/p>\n

Vojvodina kojoj su pripadali Banat, Ba\u010dka, Baranja i Srem, je tokom Aprilskog rata bila posednuta od agresorskih trupa Hitlerove Nema\u010dke i njenih saveznica i podeljena na tri potpuno odvojena okupatorska podru\u010dja. Banat je formalno u\u0161ao u sastav Nedi\u0107eve Srbije, Ba\u010dku i Baranju su zauzele trupe Hortijeve Ma\u0111arske dok je Srem u\u0161ao u sastav Paveli\u0107eve usta\u0161ke Nezavisne Dr\u017eave Hrvatske.<\/p>\n

Uglavnom mirno zaposedanje Vojvodine bilo je pra\u0107eno raznovrsnim oblicima terora koji su okupatori sprovodili u saradnji sa delom doma\u0107eg stanovni\u0161tva. \u017drtve su prete\u017eno bile iz redova Srba, Jevreja, a delom i Roma. Istorijska je \u010dinjenica da NOB u Vojvodini organizuje i vodi KPJ sa mladim komunistima i drugim istinskim rodoljubima. Na putu pokretanja oru\u017eane borbe, u cilju proterivanja okupatora iz zemlje, nalazile su se brojne te\u0161ko\u0107e i problemi. Uprkos tome, oru\u017eana borba, pokrenuta julskih dana 1941, nastavila je da se razvija, uglavnom uzlaznom linijom i neprekidno trajala sve do kona\u010dnog trijumfalnog zavr\u0161etka rata na tlu Jugoslavije 15. maja 1945. Partizanske snage sa prostora Vojvodine borile su se ne samo na svome tlu ve\u0107 i \u0161irom ostalih delova Jugoslavije: u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Sloveniji. Time su dale zna\u010dajni doprinos u kona\u010dnom proterivanju okupatora i njihovih brojnih saradnika i povratku slobode. Kako je narodnooslobodila\u010dka borba u Vojvodini u su\u0161tini bila antifa\u0161isti\u010dka ona je, kao sastavni deo antifa\u0161isti\u010dke borbe vo\u0111ene u drugim krajevima Jugoslavije, bila neraskidivi deo te borbe vo\u0111ene u ostalim delovima Evrope i sveta, \u010dijoj je zavr\u0161noj pobedi dala pa\u017enje vredan doprinos ne samo velikim brojem sopstvenih \u017ertava ve\u0107 i evidentnim, nespornim uspesima u uni\u0161tavanju \u017eive i materijalne sile okupatora.<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” column_structure=”1_3,1_3,1_3″][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_3″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/antifaisticka_borba6.jpg” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” title_text=”antifaisticka_borba6″ show_in_lightbox=”on” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_3″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/antifaisticka_borba5.jpg” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” title_text=”antifaisticka_borba5″ show_in_lightbox=”on” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_3″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/antifaisticka_borba4.jpg” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” title_text=”antifaisticka_borba4″ show_in_lightbox=”on” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section][et_pb_section fb_built=”1″ theme_builder_area=”post_content” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default”][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” column_structure=”1_2,1_2″][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_2″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/crvena_armija2.jpg” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” title_text=”crvena_armija2″ show_in_lightbox=”on” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_2″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]<\/p>\n

\n
\n

Crvena armija u borbama na tlu Vojvodine i Jugoslavije<\/h1>\n<\/div>\n<\/div>\n
\n
\n

Na osnovu sporazuma u Moskvi objavljenom 28. septembra 1944. godine delovi 2. i 3. ukrajinskog fronta Crvene armije u\u010destvovali su u borbama vo\u0111enim u pojedinim delovima Jugoslavije, pru\u017eiv\u0161i zna\u010dajnu podr\u0161ku jedinicama Jugoslovenske armije.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” column_structure=”1_2,1_2″][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_2″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/muzej_vojvodine2_12.jpg” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” title_text=”muzej_vojvodine2_12″ hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_2″ theme_builder_area=”post_content”][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”4_4″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]<\/p>\n

Na osnovu sporazuma u Moskvi objavljenom 28. septembra 1944. godine delovi 2. i 3. ukrajinskog fronta Crvene armije u\u010destvovali su u borbama vo\u0111enim u pojedinim delovima Jugoslavije, pru\u017eiv\u0161i zna\u010dajnu podr\u0161ku jedinicama Jugoslovenske armije.<\/p>\n

U Jugoslaviji su jedinice Crvene armije sadejstvovale u borbama u Timo\u010dkoj Krajini, pri oslobo\u0111enju Banata i Ba\u010dke, Beogradskoj operaciji, bitci na Batini i osloba\u0111anju Baranje, borbama na mostobranima kod Virovitice i Bolmana i na Sremskom frontu.<\/p>\n

Pored toga, od SSSR-a je, na osnovu istog sporazuma, primljena i zna\u010dajna pomo\u0107 u oru\u017eju, vojnoj opremi i drugom ratnom materijalu.<\/p>\n

U borbama na podru\u010dju Jugoslavije poginulo je oko 8.000 pripadnika Crvene armije.<\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” column_structure=”1_3,1_3,1_3″][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_3″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/crvena_armija2.jpg” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” title_text=”crvena_armija2″ show_in_lightbox=”on” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_3″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/crvena_armija4.jpg” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” title_text=”crvena_armija4″ show_in_lightbox=”on” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_3″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/crvena_armija3.jpg” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” title_text=”crvena_armija3″ show_in_lightbox=”on” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section][et_pb_section fb_built=”1″ theme_builder_area=”post_content” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default”][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”4_4″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_heading title=”Muzej prisajedinjenja 1918.” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” title_font_size=”40px” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″ title_font=”|600|||||||”][\/et_pb_heading][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” column_structure=”1_2,1_2″][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_2″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2025\/11\/muzej_prisajedinjenja9.jpg” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” title_text=”muzej_prisajedinjenja9″ hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”1_2″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]<\/p>\n

\n
\n

Austrijsko-turski ratovi koji su se vodili na Balkanskom poluostrvu, pokrenuli su masovne seobe Srba sa Kosova i Metohije, odnosno Stare Srbije prema severu i zapadu u austrijsko carstvo, gde su naselili prostore u kojima su od davnina \u017eiveli njihovi sunarodnici.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content”][et_pb_column _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” type=”4_4″ theme_builder_area=”post_content”][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” theme_builder_area=”post_content” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]<\/p>\n

Na inicijativu Pokrajinske Vlade Vojvodine tokom 2016. godine pokrenuta je procedura da se u okviru Muzeja Vojvodine osnuje odeljenje koje bi tretiralo temu prisajedinjenja vojvo\u0111anskih oblasti Srbiji 1918. godine. Inicijativa Pokrajinske Vlade Vojvodine poklapala se sa obele\u017eavanjem tri zna\u010dajna datuma iz nacionalne istorije:<\/p>\n