[et_pb_section fb_built=”1″ admin_label=”section” _builder_version=”3.22″][et_pb_row admin_label=”row” _builder_version=”3.25″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” width=”100%” max_width=”100%”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”3.25″ custom_padding=”|||” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text admin_label=”Text” _builder_version=”4.2.2″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” hover_enabled=”0″]<\/p>\n
U Muzeju Vojvodine u utorak, 12. marta u 18 sati odr\u017eava se promocija trotomne studije \u201eSrbija zemlja izbeglica\u201c autora Dobrice Vulovi\u0107a, diplomiranog politikologa iz Beograda, prvog komesara za izbeglice, posle raspada biv\u0161e Jugoslavije.<\/p>\n
Na promociji govore: dr Drago Njegovan, direktor Muzeja Vojvodine, prof. dr Ljubodrag Dimi\u0107, akademik, Sima Teofanov, poverenik Vlade Republike Srbije za izbeglice u AP Vojvodini i autor Dobrica Vulovi\u0107.<\/p>\n
Dobrica Vulovi\u0107, tada\u0161nji prvi komesar Komesarijata za izbeglice, koji je na \u010delu ove organizacije bio od 1992 do 1994. godine, na blizu 3000 stranica, dokumentovano pi\u0161e o prvim potezima, nastanku, razvoju i ulozi ove humanitarne organizacije. Za stotine hiljada izbeglih ili proteranih sa, ratom zahva\u0107enih, biv\u0161ih jugoslovenskih prostora, ova organizacija, koju je formirala Vlada Republike Srbije bila je, mnogima i prva pomo\u0107 u potrazi za novim ognji\u0161tem i boljim \u017eivotom na raznim podru\u010djima i u gradovima i u selima Srbije.<\/p>\n
Autor Dobrica Vulovi\u0107 u ovoj knjizi iznosi razna svedo\u010denja izbeglica ali i saradnika koji su bili uklju\u010deni u rad Komesarijata, pi\u0161e o nastanku ove institucije posle secesije Slovenije, Hrvatske i Bosne i Herecegovine iz nekada\u0161nje Jugoslavije, o vrstama pomo\u0107i koja je izbeglima stizala iz raznih delova zemlje i sveta, i dokumentovano do\u010darava inserte iz svojih susreta sa najvi\u0161im doma\u0107im i stranim predstavnicima iz ove oblasti, poput Sadako Ogate, Eli Vizela, D\u017eemsa Granta, Samaruge i drugih.<\/p>\n
Knjiga je bogato ilustrovana fotografijama i autenti\u010dnim dokumentima o mukama izbeglica, i radu Komesarijata u tom periodu ali i svedo\u010denjima raznih ljudi koji su sara\u0111ivali sa Komesarijatom za izbeglice Vlade Republike Srbije.<\/p>\n
Recenzenet knjige je doktor Mom\u010dilo Mitrovi\u0107, vi\u0161i nau\u010dni savetnik Instituta za noviju istoriju Srbije.<\/p>\n
Knjigu \u201eSrbija zemlja izbeglica\u201c mo\u017eete prona\u0107i u knji\u017earama \u201eSlu\u017ebeniog glasnika\u201c, Lagune i izdava\u010da IP \u201eNovi svet\u201c.<\/p>\n
Iz recenzije:\u00a0Retke su zemlje u savremenoj civilizaciji koje su svoju istoriju provele u izbegli\u0161tvu ili su sa izbeglicama \u017eivele na svojim prostorima.Srbija je ceo dvadeseti vek provela tako \u0161to je njenostanovni\u0161tvo odlazilo u izbegli\u0161tvo ili \u0161to su konstantno na njenu teritoriju dolazile izbeglice.<\/em> Recenzent dr Mom\u010dilo Mitrovi\u0107<\/em><\/p>\n
\nU prvom svetskom ratu dinastija,vojska i deo stanovni\u0161tva tra\u017eili su puteve van svojih zamalja, izme\u0111u dva svetska rata u Srbiji su boravili Belogardejci, tokom drugog svetskog rata svi okolni stanovnici tra\u017eili su spas u njenim granicama, posle rata su na prostorima Srbije boravili izbegli iz Gr\u010dke, Jermenije i na kraju devedesetih godina svi narodi iz njenog okru\u017eenja. I danas je ova zemlja sa mnogo besku\u0107nika, ljudi bez zavi\u010daja i sudbina.<\/em>
\nTrotomna knjiga Dobrice Vulovi\u0107a govori o golgotama koje je razli\u010diti svet prolazio u nadi da pre\u017eivi i vrati se na svoja stara ognji\u0161ta. Komesarijat za izbeglice, kao najva\u017enija institucija, uvek je imao zadatak i cilj okupljanja izbeglih kako u devetnaestom veku tako i danas.<\/em>
\nKnjiga pred \u010ditaocima je prva istorija ove institucije. Njena delatnost nije sa mogla predo\u010diti na nekoliko hiljada strana, nisu se mogle izneti sve nijanse i doga\u0111aji, ali ona daje osnovne smernice o radu ove institucije.<\/em>
\nNajvi\u0161e prostora zauzimaju sadr\u017eaji i sudbina izbeglica koji su se u Srbiji na\u0161li devedesetih godina pro\u0161log veka, ali su tu i dragoceni podaci iz vremena pre i posle toga.<\/em><\/p>\n