U sredu 21. decembra 2016. godine u 12 sati odr\u017ea\u0107e se promocija knjige \u201eArheolo\u0161ka topografija Banata 2 (op\u0161tina \u010coka)\u201c.<\/p>\n
O knjizi \u0107e govoriti direktor Muzeja Vojvodine, recenzent knjige dr Miomir Kora\u0107, direktor Arheolo\u0161kog instituta SANU i Stanko Trifunovi\u0107, urednik knjige.<\/p>\n
Knjiga je rezultat vi\u0161egodi\u0161njeg rada na projektu Arheolo\u0161ka topografija Banata.<\/p>\n
Nastala je kao rezultat saradnje vi\u0161e institucija: Muzeja Vojvodine, Pokrajinskog zavoda za za\u0161titu spomenika kulture, Arheolo\u0161kog instituta SANU, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Narodnog muzeja Pan\u010devo i Gradskog muzeja Vr\u0161ac.<\/p>\n
<\/p>\n
Pred nama je drugi tom serije monografija pod naslovom ”Arheolo\u0161ka topografija Banata”, posve\u0107ena op\u0161tini \u010coka. Naravno, re\u010d je o srpskom Banatu, jer znamo da se ostali Banat, kao istorijska i geografska oblast, nalazio od 1918. Godine u nama susednoj i prijateljskoj Republici Rumuniji. Me\u0111utim, ovde je re\u010d o arheologiji, a ne istoriji , tako da se ovde ne radi o godinama ili stole\u0107ima, ve\u0107 o milenijumima, tako dalekim od na\u0161e savremenosti.<\/em><\/p>\n Pred nama je jedna obimna, lepa i dragocena knjiga o rezultatima arheolo\u0161kih istra\u017eivanja vi\u0161e od 270 lokaliteta u sedam katastarskih op\u0161tina na teritoriji dana\u0161nje op\u0161tine \u010coka u severnom Banatu.<\/em><\/p>\n Urednik knjige, kolega Stanko Trifunovi\u0107, sa brojnim saradni\u010dkim timom iz vi\u0161e muzejskih i nau\u010dnih ustanova iz na\u0161e pokrajine Vojvodine i dr\u017eave Srbije, kao i saradnika izvan na\u0161e zemlje, komponovao je jedan op\u0161irni arheolo\u0161ki izve\u0161taj o arheolo\u0161koj topografiji op\u0161tine \u010coka, dr\u017ee\u0107i se ve\u0107 uspostavljenih kriterijuma Saveta Evrope, \u0161to je demonstrirano i u prvoj monografiji, posve\u0107enoj \u00a0op\u0161tini Novi Kne\u017eevac. Brojni saradnici imali su nemali doprinos sadr\u017eaju i izgledu ove monografije.<\/em><\/p>\n Kratki sadr\u017eaj knjige govori o katalogu istra\u017eivanih lokaliteta , kao i zastupljenoj periodizaciji (neolit i eneolit, bronzano i gvozdano doba, anti\u010dki period , rani srednji vek, pozni srednji vek) na ovim lokalitetima, s dodatkom srednjovekovne toponimije.<\/em><\/p>\n U ime Muzeja Vojvodine mogu da izrazim zahvalnost uredniku i saradnicima kao \u00a0i recenzentima, na trudu koji su iskazali u radu na ovoj knjizi. Izvori i literatura, \u010desto potcenjeni u javnom predstavljanju nau\u010dnih publikacija ovog tipa, zaista su za pohvalu, kao i ceo projekat, od koga o\u010dekujemo dalje rezultate, uz podr\u0161ku Muzeja Vojvodine, koja ne\u0107e izostati.\u00a0<\/em><\/p>\n Svaka \u010dast autorima, saradnicima, finasijerima, recenzentima i piscima pojedinih odeljaka, kao i uredniku Stanku Trifunovi\u0107u.\u00a0<\/em><\/p>\n Uvodna re\u010d dr Drage Njegovana, v. d. direktora Muzeja Vojvodine<\/p>\n Projekat \u201eArheolo\u0161ka topografija Banata\u201c postoji od 2004. godine. Vode \u00a0ga Muzej Vojvodine, Pokrajinski zavod za za\u0161titu spomenika kulture i Narodni muzej u Pan\u010devu. U projekat su uklju\u010deni i arheolozi sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, Arheolo\u0161kog instituta i Gradskog muzeja u Vr\u0161cu. Ceo tim je okupljen tako, da po svojim kvalifikacijama, kompetentno pokriva istorijske epohe od praistorije do Novog doba.<\/em><\/p>\n Do sada su na terenu obuhva\u0107ene op\u0161tine Novi Kne\u017eevac, \u010coka, Kikinda, Pan\u010devo i Kovin. Na podru\u010dju severnobanatskih op\u0161tina evidentirano je do sada preko 1000, kao i na podru\u010dju ju\u017enobanatskih op\u0161tina preko 1000 arheolo\u0161kih nalazi\u0161ta. Po prvi put se arheologija u Srbiji susre\u0107e sa takvom gustinom nalazi\u0161ta na nekoj teritoriji.<\/em><\/p>\n Sistem evidentiranja nalazi\u0161ta, koji je osmi\u0161ljen za potrebe ovog projekta, zasniva se na standardima koje je propisao Savet Evrope. Nesvakida\u0161nji je primer, da je Dr\u017eava Srbija, preko Ministarstva kulture, ceo sistem preuzela i propisala ga kao obavezuju\u0107i na svojoj teritoriji, za sve koji se bave arheolo\u0161kom topografijom kroz terenska rekognosciranja.<\/em><\/p>\n Rad na ovom projektu dao je i finalne rezultate, ostvarene u vidu dve monografije, za op\u0161tine Novi Kne\u017eevac i \u010coka. Ve\u0107 prva knjiga bila je velika novina u srpskoj arheologiji, a ova koju danas promovi\u0161emo pokazuje da je tim koji ih je obe uradio, re\u0161en da na tom poslu istraje i dalje. Monografija za op\u0161tinu \u010coka ura\u0111ena je po istoj koncepciji kao i prethodna, tako da se sada slobodno mo\u017ee re\u0107i da je postavljena matrica, \u0161to je veliko dostignu\u0107e u svakoj nauci. Drugim re\u010dima, to je dobro trasiran put kojim \u0107e se svi koji se ubudu\u0107e budu bavili arheolo\u0161kom topografijom, daleko lak\u0161e kretati.\u00a0<\/em><\/p>\n Dalje izdavanje monografija po ovoj matrici zavisi\u0107e od samih arheologa i arheolo\u0161kih institucija u Srbiji, ali i od finansija i uslova koje tim institucijama treba da obezbede njihovi osniva\u010di i finansijeri na svim nivoima, od op\u0161tina do Republike.<\/em><\/p>\n Re\u010d recenzenta Dr Miomira Kora\u0107a<\/p>\n Uva\u017eene kolege, dame i gospodo,\u00a0<\/em><\/p>\n Veliko mi je zadovoljstvo \u0161to smo se danas, po ovom hladnom danu, ipak na\u0161li u znatnom broju, povodom promocije jedne nove knjige.<\/em><\/p>\n Veliko Vam hvala, svima koji ste do\u0161li da je danas zajedno i zvani\u010dno otvorimo i pustimo da se \u0161iri Re\u010d o jednom delu na\u0161eg Banata, do svih onih koji iz radoznalosti ili potrebe zavire u ovu na\u0161u knjigu.<\/em><\/p>\n Kada je ve\u0107 re\u010d o zahvalnosti, koristim priliku da se najpre zahvalim Ministarstvu kulture Republike Srbije, koje od po\u010detka finansira projekat \u201eArheolo\u0161ka topografija Banata\u201c, kao i izdavanje obe monografije, za op\u0161tine Novi Kne\u017eevac i \u010coka. Nadamo se da smo izdavanjem i druge monografije opravdali poverenje na\u0161eg glavnog finansijera u ovom projektu, kao da \u0107e poverenje samo rasti i \u0161iriti se i na druge o\u010dekivane finansijere od pokrajinskih do op\u0161tinskih struktura.<\/em><\/p>\n Tako\u0111e se zahvaljujem i Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje i kulturu, koji je u jednom manjem obimu u\u010destvovao u finansiranju celog projekta. Treba naglasiti da je Pokrajinski zavod za za\u0161titu spomenika kulture sopstvenim sredstvima u\u010destvovao u \u0161tampanju obe monografije i tako postao suizdava\u010d sa Muzejem Vojvodine.<\/em><\/p>\n Podr\u0161ku projektu pru\u017eili su Op\u0161tina \u010coka i Me\u0111uop\u0161tinski zavod za za\u0161titu spomenika kulture iz Subotice, u formi omogu\u0107avanja boravka na\u0161eg tima na terenu, delimi\u010dno o njihovom tro\u0161ku, na \u010demu smo mi veoma zahvalni.<\/em><\/p>\n Tako\u0111e me raduje, da u kontekstu zahvalnosti, imamo priliku da pomenemo i Aeroklub Kikinda, koji nam je besplatnim pru\u017eanjem svojih specijalnih usluga, omogu\u0107io da u ovu monografiju uvedemo i aerofotografiju.<\/em><\/p>\n Sada bih javnosti skrenuo pa\u017enju na jednu, mo\u017eda slabo primetnu \u010dinjenicu, ali \u010dija pozadina mnogo govori ne samo o ovom projektu ve\u0107 i o arheologiji u Srbiji uop\u0161te. Tim koji radi na ovom projektu i izdavanju ove knjige, \u010dini 10 kolega. Me\u0111u nas 9 arheologa nalazi se kolega Zoltan \u010cemere, istori\u010dar koji se me\u0111u retkima bavi srednjovekovnom istorijom Banata, a radi kao profesor u \u0161koli.<\/em><\/p>\n Mi arheolozi, radimo u razli\u010ditim ustanovama, kolege Dubravka Nikoli\u0107 i Dejan Radi\u010devi\u0107 na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kolega Slavi\u0161a Peri\u0107 u Arheolo\u0161kom institutu SANU, koleginica Ivana Pa\u0161i\u0107 u Pokrajinskom zavodu za za\u0161titu spomenika kulture, kolege Jelena i Vojislav \u0110or\u0111evi\u0107 u Narodnom muzeju u Pan\u010devu, kolega Dragan Jovanovi\u0107 u Gradskom muzeju Vr\u0161ac, a ja sam slu\u017ebenik Muzeja Vojvodine. Koleginica Marija \u0106ukovi\u0107 je na\u017ealost arheolog bez radnog mesta. (Iako, samo da pomenem, Muzej Vojvodine ima svega 5 arheologa, sa daleko ve\u0107im potrebama). Pomenute ustanove i nas u njima, zvani\u010dna normativa deli na one koji se bave naukom, obrazovanjem i za\u0161titom kulturnog nasle\u0111a, pa jo\u0161 i pokretnog i nepokretnog. Objedinjeni u ovom poslu, kolege iz \u201enauke\u201c (kako mi to znamo da ka\u017eemo) bavile su se itekako za\u0161titom arheolo\u0161kog nasle\u0111a, stvaranjem baze za centralni registar arheolo\u0161kih nalazi\u0161ta i njihovo uno\u0161enje u prostorne planove op\u0161tina, a mi iz \u201eza\u0161tite\u201c, pi\u0161u\u0107i o minulim epohama, kulturama i narodima, bavili smo se arheologijom i kao naukom. Prevazi\u0161li smo i ovaj put podele arheologije, koje normativa name\u0107e, kao \u0161to to arheolozi \u010desto rade, \u0161to \u010desto umnogome ote\u017eava taj veoma zahtevan posao. Posebno normativno regulisanje arheologije kao celovite, veoma slo\u017eene delatnosti, bio bi iskorak u budu\u0107nost na\u0161eg dru\u0161tva, iako delatnosti poput bibliote\u010dke ili kinematografske recimo, to ve\u0107 imaju regulisano posebno.<\/em><\/p>\n Kao urednik, na kraju, na\u0161oj knjizi mogu da po\u017eelim \u010desto i dugo otvaranje i \u010deprkanje po njoj, sve dok jednog dana i sama ne postane istorijat davnih arheolo\u0161kih istra\u017eivanja i prise\u0107anje na to kako su nekada, po\u010detkom 21. veka, arheolozi radili, onakvim sredstvima i znanjem koje su tada imali na raspolaganju.<\/em><\/p>\n Re\u010d urednika Stanka Trifunovi\u0107a<\/p>\n