\u00a0\u00a0Godi\u0161nji obi\u010daji u kojima se kao va\u017ean deo vr\u0161enja obreda pojavljuju maskiranje i povorke pod maskama pre svega su vezani za zimski period (nekada davno koledari, kasnije vertepa\u0161i i zvezdari), ali tu spadaju i oni koji nagove\u0161tavaju dolazak prole\u0107a \u2013 pokladni obi\u010daji fa\u0161ange, ma\u0161kare, ma\u010dkare ili \u2013 karnevali. Smatra se da ovi obi\u010daji poti\u010du iz anti\u010dkih vremena, a vezuju se za obrede kojima se obele\u017eavao kraj zime i po\u010detak prole\u0107a i novog vegetativnog ciklusa. Kasnije, primanjem hri\u0161\u0107anstva, maskirane povorke su se odr\u017eavale posle Bo\u017ei\u0107nih praznika ili od Bogojavljenja, pa sve do po\u010detka Velikog uskr\u0161njeg posta, odnosno Korizme. Vremenom su svedeni na kra\u0107i vremenski period, pa je to naj\u010de\u0161\u0107e bila Bela nedelja ili samo Bele poklade (poslednji dan pred post) kod pravoslavnih, odnosno nedelja, ponedeljak i utorak, pre Pepeljeve srede i pred po\u010detak Korizme, kod katolika.<\/p>\n
<\/p>\n
Maskiranje je fenomen koji predstavlja poseban do\u017eivljaj i ima posebnu dra\u017e, zahvaljuju\u0107i \u010demu se i pojavljuje kako u drevnim obi\u010dajima, tako i u savremenim prilikama. Maska prvenstveno pru\u017ea osloba\u0111anje od okvira li\u010dnosti maskiranog, ali i od stega svakodnevice, dopu\u0161taju\u0107i da kratko vreme budemo neko drugi. Na taj na\u010din, remeti se uobi\u010dajeni red stvari i naizgled se pomeraju granice koje je ina\u010de nemogu\u0107e pomeriti, ili su izvan na\u0161e mo\u0107i. Dopu\u0161tanjem prividnog haosa koji vlada u karnevalima, a koji je ipak vrlo kontrolisan i sveden (vremenski, prostorno, sa uobi\u010dajenim i predvidivim pona\u0161anjem maskiranih), do\u017eivljava se neka vrsta katarze, pro\u010di\u0161\u0107enje kroz igru i zabavu. Karnevali su u isto vreme i opra\u0161tanje od pesme, igre i zabave u periodu do Uskrsa. Zavr\u0161etak pokladnih ophoda u mnogim krajevima obele\u017een je simboli\u010dnim sahranjivanjem (pesme i igre, kontrabasa) ili, na primer, spaljivanjem lutke od slame koja simboli\u010dno predstavlja sve negativne stvari koje su se u prethodnom periodu pojavile. Ono \u0161to je jo\u0161 zajedni\u010dko nekada\u0161njim ma\u0161karama i dana\u0161njim karnevalima je kritika i ismevanje realnosti i svakodnevice, kao i prihvatanje nekih stvari manje ozbiljno nego \u0161to to ina\u010de \u010dinimo. Maskirane povorke kao deo obi\u010dajne prakse tradicionalne kulture bile su poznate u Vojvodini, ali i u zemljama u okru\u017eenju, gde se posebno neguju kao deo nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a (Hrvatska, Slovenija, Ma\u0111arska, Bugarska i druge evropske zemlje). Kao i kod nas, na njihovom o\u010duvanju danas najvi\u0161e rade kulturno-umetni\u010dka dru\u0161tva, a prihva\u0107ene su i razne forme gradskih karnevalskih proslava. Dana\u0161nji karnevali su uglavnom pod velikim uticajem \u010duvenog venecijanskog karnevala, urbanog fenomena koji je danas, kao \u0161to je to bio i u pro\u0161losti, velika turisti\u010dka atrakcija. Najstariji pomeni pokladnih obi\u010daja u Veneciji poti\u010du jo\u0161 iz 11. i 12. veka, a prvi pomeni maskiranih ljudi su iz 13. veka. Posle ratova krajem 18. veka, kada je Veneciju osvojio Napoleon, a zatim je potpala pod austrijsku vlast, karnevali su se odr\u017eali, ali su naglo izgubili na zna\u010daju. U dana\u0161njem, prepoznatljivom obliku venecijanski karneval se formirao krajem 1970-ih godina. Ove tradicije su izuzetno razvijene i na nema\u010dkom govornom podru\u010dju, gde se vreme njihovog odr\u017eavanja naziva \u201epetim godi\u0161njim dobom\u201c, koje ne li\u010di ni na jedno drugo. Naravno, nemogu\u0107e je zaboraviti i izuzetno atraktivne karnevale u Brazilu. Karnevali su pokazali da mogu da opstanu i izvan tradicijskog dru\u0161tva, uklapaju\u0107i se u modernu kulturu, te da su zanimljivi i savremenim ljudima. Oni su svakako nesvakida\u0161nja prilika da se iskuse, makar i simboli\u010dno, sloboda i nesputana kreativnost.<\/p>\n
Ma\u0161karada je program Muzeja Vojvodine koji se organizuje proteklih 20 godina i njime se obele\u017eava po\u010detak prole\u0107nog ciklusa pokladnih obi\u010daja. Prepoznav\u0161i zna\u010daj negovanja nematerijalne ba\u0161tine Vojvodine kao multikulturne i multikonfesionalne sredine, Muzej Vojvodine od 1995. godine neguje pokladne obi\u010daje organizovanjem maskirane povorke koja prolazi gradskim ulicama, i na originalan na\u010din spaja tradiciju sa savremenom kreativno\u0161\u0107u.<\/p>\n
Ma\u0161karada koju Muzej Vojvodine organizuje 11. marta bi\u0107e prilika kada \u0107e se ispred Muzeja sastati najma\u0161tovitiji Novosa\u0111ani, \u0161kole i udru\u017eenja, kao i gosti iz drugih mesta, i zajedno pro\u0161etati gradskim ulicama.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u00a0\u00a0Godi\u0161nji obi\u010daji u kojima se kao va\u017ean deo vr\u0161enja obreda pojavljuju maskiranje i povorke pod maskama pre svega su vezani za zimski period (nekada davno koledari, kasnije vertepa\u0161i i zvezdari), ali tu spadaju i oni koji nagove\u0161tavaju dolazak prole\u0107a \u2013 pokladni obi\u010daji fa\u0161ange, ma\u0161kare, ma\u010dkare ili \u2013 karnevali. Smatra se da ovi obi\u010daji poti\u010du iz […]<\/p>\n","protected":false},"author":12,"featured_media":111940,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[10115],"tags":[],"class_list":["post-111939","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-dogadjaji-lat"],"yoast_head":"\n