{"id":114932,"date":"2017-02-07T10:24:29","date_gmt":"2017-02-07T09:24:29","guid":{"rendered":"http:\/\/muzej-novi.local\/\/arheobotanicka-basta-muzeja-vojvodine-njivski-razlicak-centaurea-cyanus-l\/"},"modified":"2021-11-23T10:52:09","modified_gmt":"2021-11-23T09:52:09","slug":"arheobotanicka-basta-muzeja-vojvodine-njivski-razlicak-centaurea-cyanus-l","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/djukic.online\/lat\/arheobotanicka-basta-muzeja-vojvodine-njivski-razlicak-centaurea-cyanus-l\/","title":{"rendered":"Arheobotani\u010dka ba\u0161ta Muzeja Vojvodine: Njivski razli\u010dak (Centaurea cyanus L.)"},"content":{"rendered":"

\u201eNekada davno \u017eivela je u selu siroma\u0161na udovica sa sinom jedincem, Vasilijem. Bio je marljiv i zgodan momak. Mnoge devojke u selu su se zagledale u njega. Me\u0111utim, on nije obra\u0107ao pa\u017enju na njih. Od ranog jutra do mraka vredno je radio u polju. Jednom predve\u010de, u povratku ku\u0107i, oti\u0161ao je na reku da se opere, predahne i u\u017eiva u zalasku sunca. Nije znao da je u reci \u017eivela rusalka koja ga je svako ve\u010de posmatrala skrivena me\u0111u lokvanjem. Gledaju\u0107i ga ne\u017eno uzdahnu.
\n<\/i>\u2013 Ah \u2013 pro\u0161aputa rusalka \u2013 ako me voli\u0161, da li bi \u017eiveli zajedno u re\u010dnim dubinama? Vidi kako sam lepa pod hladnom vodom. \u2013
\n<\/i>Tada je Vasilije ugleda. On odbi da napusti zemlju i svoja polja i da ode sa prelepom rusalkom da \u017eivi u vodi.
\n<\/i>\u2013 Ako ne\u0107e\u0161 da po\u0111e\u0161 sa mnom \u2013 re\u010de besno rusalka \u2013 onda te ne\u0107e imati nijedna! Pretvori\u0107u te u cvet u polju ra\u017ei! \u2013
\n<\/i>I cvet bude plav kao \u0161to su Vasilijeve o\u010di bile. U znak se\u0107anja na izgubljenog mladi\u0107a ljudi nazva\u0161e cvet razli\u010dak.\u201c<\/i><\/p>\n

Ukrajinska bajka (Florets.ru 2017)<\/i><\/p>\n

\"\"Upotrebom savremenih agrotehni\u010dkih mera poslednjih \u0161est decenija veliki broj korovskih vrsta koje su pratile pojedine biljne kulture kroz praistoriju i istoriju \u201euspe\u0161no\u201c su iskorenjene sa na\u0161ih njiva. Danas ove nekada nepo\u017eeljne biljke, \u201e\u010dije vrline jo\u0161 nisu otkrivene\u201c (Emerson 2013), mogu da se vide skoro isklju\u010divo u specijalnim rezervatima kao \u0161to je Arheobotani\u010dka ba\u0161ta Muzeja Vojvodine. Gre\u0161ka ove grupe biljaka je bila ne samo \u0161to su rasle na pogre\u0161nom mestu, \u201eve\u0107 su nameravale tamo i da ostanu\u201c (Bonnett Stein 1988). Neki korovi su manje lepi, dok su drugi svojom lepotom senili korz vekove. Ovoj grupi prpada razli\u010dak. Jedna vrsta razli\u010dka Centaurea depressa je bio jedan od naj\u010de\u0161\u0107ih floralnih ukrasa koje su drevni egipatski aran\u017eeri cve\u0107a koristili prilikom izrade venaca i ogrlica. Nekoliko primeraka floralnih ogrlica koje su pravljene u periodu od 18. dinastije (oko 1543\u20131292. g. p. n. e.) do kraja anti\u010dkog perioda ostale su sa\u010duvane do danas (The Metropolitan Museum of Art 2017<\/a>). Ova vrsta razli\u010dka nije poreklom iz Egipta. Tamo je pristigla sa Bliskog Istoka ili gr\u010dkog kopna, verovatno kao korovska primesa u \u017eitaricama. Me\u0111utim, ne\u0161to kasnije po\u010dela je da se uzgaja u vrtovima Tebe (Carter 2014). Ovaj razli\u010dak nije samo lep, ve\u0107 je i koristan. Esencija dobijena iz ove biljke se nekada koristila u narodnoj medicini, protiv glavobolje, bola u grudima, groznice, stoma\u010dnih tegoba, prehlada i ka\u0161lja (Quattrocchi 2016).<\/p>\n

Drevno ime za razli\u010dak je kentaureion (gr. \u03ba\u03b5\u03bd\u03c4\u03b1\u03cd\u03c1\u03b5\u03b9\u03bf\u03bd).Teofrast u svojoj knjizi Istorija biljaka, koju je napisao u \u010detvrtom veku pre nove ere, pominje dve vrste: jednu sa \u017eutim (Centaurea salonitana), a drugu sa ljubi\u010dastim cvetovima (Centaurea calcitrapa). U flori biv\u0161e Jugoslavije navodi se pedesetak vrsta roda razli\u010dka (Centaurea). U svetu ovaj broj prevazilazi cifru od pet stotina. Mnoge vrste ovog roda prona\u0161le su idealne ulove za svoj razvoj u usevima.<\/p>\n

U arheobotani\u010dkim uzorcima naselja Feudvar kod Mo\u0161orina, koji se vremenski poklapaju sa nalazima iz gore pomenutog perioda u Egiptu \u2014 iz bronzanog i starijeg gvozdenog doba u Podunavlju, ukupno je izdvojeno 380 ugljenisanih ahenija jedne vrste razli\u010dka. Ugljenisani plodi\u0107i spadaju u veoma \u010deste nalaze na ovom lokalitetu. S obzirom na male dimenzije prona\u0111enih ahenija (sl. 1) pretpostavlja se da se radi o korovskoj vrsti razli\u010dka poreklom iz jugoisto\u010dne Evrope i Male Azije \u2014 Centaurea diffusa (Kroll & Reed 2016). Ovaj razli\u010dak danas predstavlja ozlogla\u0161enu invazivnu vrstu u celom svetu.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Sl. 1. Ugljenisana ahenija razli\u010dka sa praistorijskog lokaliteta Feudvar kod Mo\u0161orina (Kroll & Reed 2016, crte\u017e: A. Medovi\u0107)<\/em><\/p>\n

Najprominentniji predstavnik roda Centaurea je njivski razli\u010dak (C. cyanus). To je jednogodi\u0161nja zeljasta biljka sa velikom ekolo\u0161kom amplitudom. Naj\u010de\u0161\u0107e ga nalazimo na peskovito-ilovastim i peskovitim zemlji\u0161tima (Hofmeister & Garve 1998), odnosno na njivama slabijeg kvaliteta (Kroll & Reed 2016).<\/p>\n

Ugljenisani plodovi njivskog razli\u010dka su kod nas prvi put konstatovani za vreme rimskog perioda na Gamzigradu kod Zaje\u010dara i lokalitetu Vranj kod Hrtkovaca (Medovi\u0107 2008, 2010). U zalihi \u017eitarica iz kasnog srednjeg veka (14\u201315. vek), prona\u0111enoj u tvr\u0111avi Koznik kod Aleksandrovca, izdvojeno je osam ugljenisanih ahenija (sl. 2) ovog razli\u010dka (Medovi\u0107 2016).<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Sl. 2. Ugljenisana ahenija njivskog razli\u010dka iz srednjovekovnog grada Koznik (foto: A. Medovi\u0107)<\/em><\/p>\n

U svom delu Istorija prirode Plinije Stariji pominje da plava, odnosno azurno-plava boja (lat. cyanus) odre\u0111uje njivski razli\u010dak. Plinije pretpostavlja da je biljka postepeno postala poznata tek nakon vremena Aleksandra Velikog, ali da su s obzirom na to da je u Italiji bila poznata pod imenom \u03ba\u03c5\u03b1\u03bd\u03cc\u03c2 (gr. plava) njeno ime prvi koristili Grci. \u201eNajraniji\u201c pomen ovog imena biljke poti\u010de iz prvog veka pre nove ere, a koristi je u antologiji Venac Meleagera iz Gadare, pesnik i sakuplja\u010d epigrama (Feemster, Jashemski and Meyer 2002). U srednjoevropskoj literaturi, biljka je bila poznata pod imenom cyanus po\u010dev\u0161i od antike sve do 18. veka, kada joj Karl Line dodeljuje dana\u0161nji naziv (Kandeler and Ullrich 2009).<\/p>\n

Na po\u010detku agrarane revolucije u neolitu mo\u017ee se izdvojiti tek nekoliko karakteristi\u010dnih vrsta korova. Njivski razli\u010dak svakako ne pripada ovoj grupi. On je bio primetno odsutan na praistorijskim njivama. Njivski razli\u010dak je segetalni korov \u2014 raste samo u usevima, na prvom mestu u ozimim kulturama. Klija manje-vi\u0161e zajedno sa \u017eitaricama, a na evropskom kontinentu je posebno vezan za ra\u017e. Veza ra\u017ei i njivskog razli\u010dka je nastala tek nakon \u0161to se ra\u017e etablirala kao samostalna kultura u centralnoj Evropi po\u010detkom rimskog perioda. Njivski razli\u010dak je, dodu\u0161e sa izvesnom vremenskom zadr\u0161kom, pratio put ra\u017ei ka dominantnoj \u017eitarici srednjovekovne Evrope (Bakels 2012).<\/p>\n

Za razliku od ostalih korova razli\u010dak, ukoliko je u manjim koli\u010dinama prisutan, ne ometa rast i razvoj \u017eitaricu doma\u0107ina (Pfeiffer 2016). On zadaje glavobolju ratarima tek za vreme setve. Engleski pesnik 17. veka najbolje ilustruje muke \u017eeteoca sa njivskim razli\u010dkom: \u201eTi si tupeo \u017eeteo\u010dev srp i tako postao, \/ kako za \u017eivota, tako i van njega ratarev neprijatelj\u201c (Abraham Kauli, O biljkama).<\/p>\n

Ne\u017eni, plavi cvetovi njivskog razli\u010dka koje danas sre\u0107emo u prirodi neretko predstavljaju begunce iz ba\u0161ta. Dodu\u0161e, cvetovi gajenih formi mogu da budu ljubi\u010dasti, ru\u017ei\u010dasti, ili beli. Njivski razli\u010dak raste uz puteve, napu\u0161tene oranice i pustare. Cveta od juna do avgusta, \u010desto zajedno sa drugim semenskim korovima, kao \u0161to su kukolj (Agrostemma githago) i poljski prstenak (Anthemis arvensis). Kukolj je, kao i razli\u010dak, bio jedan od omiljenih cvetova iz useva koje su nekada ljudi koristili za pravljenje cvetnih kruna, venaca i girlandi (Quattrocchi 1999). Me\u0111utim, za razliku od njivskog razli\u010dka, a pre svega zbog otrovnog semena, kukolj nije uspeo da se izvu\u010de iz korovskog miljea i postane deo ukrasnog ba\u0161tenskog inventara. Plavi cvetovi razli\u010dka zadr\u017eavaju svoju \u017eivopisnu boju i kad se osu\u0161e, tako da su \u010desto bili kori\u0161\u0107eni u aran\u017emanima od suvog cve\u0107a.<\/p>\n

Njivski razli\u010dak je vekovima bio upotrebljavan kao bojadiser. Iz njegovog cveta se dobija tamnoplavi pigment. Ovaj pigment je jestiv, te je mogao da se koristi i kao bojadiser hrane, pre svega konditorskih i proizvoda od \u0161e\u0107era (Facciola 1990). Ukus njivskog razli\u010dka se opisuje kao veoma delikatan. Radi se o slatko-pikantnoj me\u0161avini koja se dobro sla\u017ee u salatama. Poznato je da boja jela mo\u017ee da uti\u010de na podizanje apetita. Osim toga, ona ukazuje na ukus koji se mo\u017ee o\u010dekivati prilikom konzumiranja proizvoda (Gruji\u0107 et al. 2009). Ce\u0111enjem latica dobija se veoma dobro mastilo. Razli\u010dak boji lan u plavo, ali je boja nepostojana (Grieve 1984).<\/p>\n

Rod razli\u010dak je dobio ime u \u010dast mitskog bi\u0107a kentaura Hirona, koji je svoje znanje o le\u010denju biljkama preneo \u010dove\u010danstvu. Ova \u010dinjenica je omogu\u0107ila razli\u010dku da ga vekovima upotrebljavaju travari. \u201eLekovito svojstvo\u201c razli\u010dka bilo je povezivano sa izuzetno gorkim ukusom koji poti\u010de od glokozida iz podzemnih delova biljke (Bernhardt 2008). Danas se razli\u010dak retko koristi u narodnoj medicini.<\/p>\n

Aleksandar Medovi\u0107, vi\u0161i kustos \u2013 arheobotani\u010dar<\/p>\n

Literatura:<\/p>\n