Po svetskim merilima, obi\u010dna pepeljuga spada me\u0111u 18 najzna\u010dajnijih korova koji nanose najvi\u0161e \u0161tete usevima. Po arheobotani\u010dkim merilima, ova korovska vrsta je zna\u010dajnija i od najprominentnijeg korova iz poznate narodne izreke \u2013 kukolja. Pepeljuga je verni pratilac useva jo\u0161 od pojave prvih ratara na ovom podru\u010dju u mla\u0111em kamenom dobu, pre osam milenijuma, sve do danas.<\/p>\n
Obi\u010dna pepeljuga je, me\u0111utim, mnogo vi\u0161e od obi\u010dnog korova. Njeni listovi kao i semena su jestivi. Listovi pepeljuge su veoma prihvatljiva zamena za spana\u0107. Ukus je dodu\u0161e bljutav, ali se mo\u017ee pobolj\u0161ati dodavanjem aromati\u010dnog bilja. Iako su listovi pepeljuge veoma hranljivi ne preporu\u010duje se konzumiranje u ve\u0107im koli\u010dinama! Sitno seme obi\u010dne pepeljuge se lako skuplja u ve\u0107im koli\u010dinama sa prethodno po\u017enjevenih ili napu\u0161tenih njiva. Bere se tako \u0161to se vrhovi ocvale biljke ostru\u017eu rukom, a zatim se trljanjem dlanova semenke osloba\u0111aju od ljuske. Seme je puno hranljivih materija (ugljeni hidrati 49%, proteini 16%). Ono se melje i dodaje p\u0161eni\u010dnom bra\u0161nu od kojeg se potom pravi hleb. Tako\u0111e, od semena se mogu spravljati ka\u0161e. Dodu\u0161e, seme bi pre kori\u0161\u0107enja trebalo preko no\u0107i obavezno potopiti u vodu i dobro isprati kako bi se iz njega isprali saponini!<\/p>\n
Me\u0111utim, da bi jedna samonikla, zeljasta, jednogodi\u0161nja biljka mogla da se uvrsti u one vrste koje su na\u0161i praistorijski preci hotimi\u010dno sakupljali iz prirode i koristili u ishrani, treba da ispuni najmanje dva arheobotani\u010dka uslova. Prvi je da se u prirodi ove biljne vrste javljaju u velikim, \u201e\u010distim\u201c skupinama, odvojenim od drugih biljaka. Drugi je pomalo bizaran i odnosi se na prisustvo plodova u \u017eelucu ili izmetu praistorijskih ljudi. Ovo poslednje su mogle da utvrde na\u0161e kolege sa severa Evrope gde su u treseti\u0161tima u Danskoj prona\u0111ena o\u010duvana tela praistorijskih ljudi, odnosno kolege koje su u Alpima prona\u0161li telo Ledenog \u010doveka (\u00d6tzi).<\/p>\n
Veruje se da slede\u0107ih \u0161est vrsta divljeg bilja ispunjava oba navedena arheobotani\u010dka uslova: obi\u010dna pepeljuga (Chenopodium album), veliki dvornik (Polygonum lapathifolium), njivska koljenika (Spergula arvensis), njivski viju\u0161ac (Fallopia convolvulus), obi\u010dna klasa\u010da (Bromus secalinus) i re\u010dna sladika (Glyceria fluitans), dok muhari (Setaria) i mali \u0161tavalj (Rumex acetosella) najverovatnije kompletiraju ovu listu. Na osnovu arheobotani\u010dkih istra\u017eivanja na podru\u010dju Vojvodine, ovoj grupi svakako treba dodati srodnu vrstu obi\u010dne pepeljuge \u2014 ba\u0161tensku pepeljugu (Chenopodium polyspermum).<\/p>\n
Jo\u0161 uvek se me\u0111u arheobotani\u010darima vodi \u017eiva diskusija da li su pojedine \u201ekorovske vrste\u201c sakupljane u \u201edobrim\u201c ili \u201egladnim\u201c godinama. Eklatantan primer koji ukazuje na to da je jestivo divlje bilje konzumirano tokom \u201egladnih\u201c godina prona\u0111en je u Danskoj. U stomaku \u010doveka iz mo\u010dvare (Grauballe Man), koji je u \u017eiveo u periodu izme\u0111u 4. i 3. veka pre nove ere, izdvojeno je \u010dak 56 divljih vrsta biljaka.<\/p>\n
U slojevima iz bronzanog doba, u drugom milenijumu pre nove ere, na lokalitetu Feudvar kod Mo\u0161orina prona\u0111ena su dva masovna nalaza obi\u010dne pepeljuge koji ukazuju da su semena namerno sakupljana u prirodi. Ali, nije samo seme ove vrste minuciozno sakupljano. U jednoj ku\u0107i, na istom lokalitetu, tako\u0111e iz bronzanog doba, prona\u0111eno je \u010dak \u010detvrt miliona semena ba\u0161tenske pepeljuge, a u istom periodu na \u017didovaru, u ju\u017enom Banatu, ova srodna vrsta obi\u010dne pepeljuge \u010dini polovinu svih nalaza. U svim navedenim primerima se radi o masovnim nalazima pepeljuge, bez vidljivih primesa drugih biljnih vrsta. Ovo ukazuje na to da su semena pa\u017eljivo sakupljena i\/ili o\u010di\u0161\u0107ena. \u010cini se da je ovde kvalitet prikupljenih semena bio va\u017eniji od kvantiteta, a ne kao u slu\u010daju \u010doveka iz mo\u010dvare u Danskoj gde je va\u017eilo \u201edaj \u0161ta da\u0161, samo da se zasitim\u201c. Stoga ove nalaze ne treba videti kao rezultat sakuplja\u010dkih aktivnosti za vreme \u201egladnih\u201c godina, ve\u0107 kao uobi\u010dajenu aktivnost u dobrim, mirnim vremenima. Ovaj nalaz mo\u017eda ukazuje i na to da su stanovnici ovog naselja u ba\u0161tama uzgajali pepeljugu kao zeleno lisnato povr\u0107e, a da se kod prona\u0111enih zaliha radi o setvenom materijalu. Dodu\u0161e, seme ba\u0161tenske pepeljuge je moglo da se koristi i kao odli\u010dan mamac za ribe.<\/p>\n
Aleksandar Medovi\u0107, vi\u0161i kustos\u2013arheobotani\u010dar<\/p>\n