Kupina je zbirno ime za mnogobrojne vrste roda Rubus sa crnim plodovima. Iako kupina raste na \u0161est kontinenata (osim Antarktika), podru\u010dja sa najve\u0107om genetskom razli\u010ditosti kupine su Severna Amerika i Evropa. Samo u Evropi postoji nekoliko stotina podvrsta i oblika koji se te\u0161ko razlikuju. Obi\u010dni skuplja\u010di kupine ne mare za ove botani\u010dke podele, njih interesuje gde rastu kupine sa krupnim plodovima i gde ih ima u izobilju, a gde npr. rastu kupine sa malim, ali slatkim plodovima i sl.<\/p>\n
Kupina je \u017ebun. Ono \u0161to bera\u010di kupine dobro znaju je da je na njoj sve bodljikavo \u2013 grane, listovi, pa \u010dak i peteljke listova i cvetne stapke. Razmno\u017eava se semenom i vegetativno. Zbog toga \u0161to se razmno\u017eava izdancima, veoma je te\u0161ko obuzdati njen rast u arheobotani\u010dkoj ba\u0161ti Muzeja. U jednom od prvih sa\u010duvanih pisanih dokumenata u kojima se pominje kupina, Katon Stariji (3-2. vek p. n. e.) u svom delu O poljoprivredi (De re rustica [De Agricultura]) preporu\u010duje da se kupina plevi kao korov (spinas runcari). Stoga i ne \u010dudi da ponegde u svetu predstavlja \u0161tetnu, nepo\u017eeljnu vrstu. Kupina je odli\u010dna pionirska vrsta. Ona stvara uslove za ponovo po\u0161umljavanje devastiranih podru\u010dja. Unutar njene guste i trnovite vre\u017ee drve\u0107e mo\u017ee ponovo, nesmetano da se razvija.<\/p>\n
Vrste poput kupine, trnjine i gloga pronalaze povoljne uslove za rast i razvoj u blizini ljudskih naselja. Kr\u010denjem \u0161uma i ispa\u0161om stvaraju se povoljni ekolo\u0161ki uslovi za nesmetano \u0161irenje ovih vrsta u njihovoj neposrednoj blizini. Tako su se slatki plodovi kupine nalazili na dohvat ruke stanovnicima praistorijskih i mla\u0111ih naselja.<\/p>\n
Plod kupine se sastoji iz mnogo sitnih, sraslih ko\u0161tunica od kojih svaka sadr\u017ei po jednu semenku \u2013 zbirna ko\u0161tunica. Zrele, crne kupine su so\u010dne i imaju ugodan, osve\u017eavaju\u0107i, kiselkastoslatki ukus. Suprotno ra\u0161irenom verovanju, osim vitaminom C, nisu posebno bogate drugim vitaminima. Kupine su bogate kalijumom, gvo\u017e\u0111em i magnezijumom. Na jednom ogranku se od avgusta do oktobra nalaze plodovi u razli\u010ditim stadijumima razvoja, od svetlozelenih, crvenih do sjajnocrnih. Dodu\u0161e, verujem da smo svi imali iskustvo da zagrizemo kupinu za koju smo verovali da je zrela, a uverili se u sasvim suprotno. Plodovi kupine jedu se sirovi ili termi\u010dki obra\u0111eni. Osim toga, jestiv je i koren kupine, a konzumira se kuvan. Za tu svrhu, koren ne bi trebalo da bude ni premlad, ali ni prestar. Jestivi su \u010dak i mladi izdanci koji se jedu sirovi, npr. u salatama.<\/p>\n
Na\u0161i preci su veoma brzo uvideli brojna lekovita svojstva koja poseduje ova biljka.<\/p>\n
Pisani izvori o medicinskim svojstvima kupine poti\u010du iz nama bliske, anti\u010dke Gr\u010dke. Hipokrat (5-4. vek p. n. e.) je preporu\u010divao upotrebu kupinovih izdanaka i li\u0161\u0107a koje su odstojale u belom vinu kao kataplazma za zatvaranje rana. Sve\u017ei listovi kupine sadr\u017ee dosta vitamina C. Antiskorbutno dejstvo kupinovog li\u0161\u0107a je poznato od najdavnijih vremena. Dioskorid, gr\u010dki lekar iz 1. veka, preporu\u010divao je \u017evakanje li\u0161\u0107a kupine kao sredstvo za ja\u010danje desni, ali i za le\u010denje oralnog drozda. Ukuvani sok od grana skuplja, isu\u0161uje i boji kosu, zaustavlja proliv ukoliko se pije, dr\u017ei pod kontrolom belo pranje, a navodno i poma\u017ee prilikom ujeda nekih otrvnica. Dioskorid navodi da obloge od li\u0161\u0107a dr\u017ee pod kontrolom herpes zoster, otklanja perut na glavi, ubla\u017eava probleme sa hemoroidima\u2026 Me\u0111utim, sok ekstrahovan iz grana i li\u0161\u0107a, a potom ostavljen na suncu da se zgusne, ima jo\u0161 bolje dejstvo. Poznato je da se te\u010dnost, dobijena ekstrakcijom iz kore korena i listova, koristila za ispiranje grla kada je upaljeno. Sok od njegovih potpuno zrelih plodova je izvrsan lek za bolesti usta, dok poluzrele kupine zaustavljaju proliv, a oralno uzeti cvetovi kupine koji su odstojali u vinu usporavaju dijareju. Li\u010dno sam upoznat sa pripremom narodnog leka koji se sa kolena na koleno prenosio u porodici moje supruge, a u kome jedan od bitnijih sastojaka ima koren kupine. Ovaj lek se koristi u le\u010denju afta u ustima.
\nOd kupine se pravi vino. Na\u0161 poznati farmakolog Jovan Tucakov navodi da se ono daje \u201eslabunjavoj\u201c deci.<\/p>\n
Osim toga, ova izuzetno korisna biljka mo\u017ee da se koristi i kao bojadiser. Iz ploda dobijeni pigment farba tkanine u ljubi\u010dasto do mat plavo. Iz stabljike kupine se dobija vlakno koje se koristi za izradu tkanina. Zbog znatnog sadr\u017eaja taninskih materija listovi kupine su u vreme ratova slu\u017eili kao zamena za ruski \u010daj, \u010desto i u fermentisanom stanju.<\/p>\n
Kod nas su plodovi kupine od zavr\u0161etka ledenog doba predstavljale zna\u010dajan izvor hrane za ljudske zajednice. Ugljenisani ostaci kupine prona\u0111eni su u neolitskim slojevima na Gomolavi, bronzanodobnim na Feudvaru\u2026 Me\u0111utim, svi ovi nalazi nisu ni izbliza tako mnogobrojni kao oni iz Novog Sada. Prilikom arheolo\u0161kih istra\u017eivanja Petrovaradinske tvr\u0111ave i centra grada, u slojevima koji se vezuju za istorijski period (od kraja 15. veka do po\u010detka 20. veka), prona\u0111eno je obilje ostataka smokve, dinje, vinove loze i tre\u0161nje, ali i velike koli\u010dine semenki kupine.<\/p>\n
Aleksandar Medovi\u0107, kustos \u2013 arheobotani\u010dar<\/p>\n