![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/arh_basta_dvozrna_psenica.jpg\")
Prevod egipatskog recepta testa za utvr\u0111ivanje trudno\u0107e, odnosno testa za utvr\u0111ivanje steriliteta (Veliki medicinski berlinski papirus; napisan oko 1250. g. p. n. e.) glasi:<\/p>\nPrevod egipatskog recepta testa za utvr\u0111ivanje trudno\u0107e, odnosno testa za utvr\u0111ivanje steriliteta (Veliki medicinski berlinski papirus; napisan oko 1250. g. p. n. e.) glasi:<\/p>\n
Drugi na\u010din za utvr\u0111ivanje \u010dinjenice da li je \u017eena nose\u0107a [ili] nije nose\u0107a: je\u010dam, dvozrnu p\u0161enicu \u017eena bi trebalo svakog dana da nakvasi svojim urinom, [zajedno sa] urmama i peskom, u dve vre\u0107e. Ukoliko obe biljke niknu, nose\u0107a je. Ukoliko [prvo?] nikne je\u010dam, bi\u0107e mu\u0161ko. Ukoliko [prvo?] nikne dvozrna p\u0161enica, bi\u0107e \u017eensko. Ukoliko nijedna biljka ne nikne, nije nose\u0107a.<\/p>\n
Ovaj recept se, u ne\u0161to izmenjenom obliku, primenjivao sve do pre nekoliko decenija. Kako se dvozrna p\u0161enica sve re\u0111e sejala u Evropi, kao njena zamena je kori\u0161\u0107ena obi\u010dna, hlebna p\u0161enica, koju i danas vi\u0111amo na na\u0161im njivama. \u0160ezdesetih godina pro\u0161log veka su tri nau\u010dnika do\u0161la na ideju da provere ta\u010dnost ovog drevnog testa.<\/p>\n
Oni su eksperimentalno ustanovili da nijedno seme ne\u0107e proklijati ako se zrna \u017eitarica navla\u017ee urinom mu\u0161karca ili \u017eene koja nije u drugom stanju. Test je bio pozitivan za 70% \u017eena, kod kojih je prethodno nedvosmisleno utvr\u0111ena trudno\u0107a. Drugim re\u010dima, test je bio neta\u010dan u 30% slu\u010dajeva. Kad je u pitanju odre\u0111ivanje pola deteta, nau\u010dnici su ustanovili da test nije validan, jer je pokazivao da su \u0161anse za dobijanje mu\u0161kog odnosno \u017eenskog deteta jednake. Me\u0111utim, test se, upravo zbog svoje jednostavnosti i dostupnosti svih neophodnih sastojaka, vekovima odr\u017eao ne samo u Egiptu ve\u0107 i \u0161irom Evrope. Utvr\u0111ivanje trudno\u0107e, ali i \u010dinjenice da \u017eena mo\u017ee obezbediti potomstvo oduvek je igralo va\u017enu, \u010dak i presudnu, ulogu u ljudskoj istoriji.<\/p>\n
Osnovni sastojci recepta za utvr\u0111ivanje trudno\u0107e sa kraja bronzanog doba \u2013 dvozrna p\u0161enica i je\u010dam, predstavljaju i jedne od glavnih ratarskih kultura pre 3.250 godina.<\/p>\n
Dvozrna p\u0161enica je bila jedna od glavnih \u017eitarica na Balkanskom poluostrvu u neolitu i potom u bakarnom dobu. Njeni ostaci su prona\u0111eni na svim arheolo\u0161kim lokalitetima u Vojvodini. Ugljenisana zrna ove p\u0161enice su prona\u0111ena i u arheolo\u0161kim slojevima na Petrovaradinskoj tvr\u0111avi. Me\u0111utim, od po\u010detka bronzanog doba (oko 2000. g. p. n. e.) sejana je na sve manjim povr\u0161inama, tako da je krajem bronzanog doba (oko 950 g. p. n. e.) postala glavna \u201edrugorazredna\u201c \u017eitarica. Taj status nije menjala tokom praistorije. Kasnije je, kao i jednozrna p\u0161enica, podlegla pritisku obi\u010dne, meke p\u0161enice. Ipak, ona se i danas mo\u017ee na\u0107i na njivama u nekim brdovitim krajevima Evrope.<\/p>\n
Dvozrna p\u0161enica ne podnosi mrazeve. Sve do 19. veka se uzgajala kao prole\u0107ni (jari) usev. Ime je dobila po tome \u0161to se u njenim klasi\u0107ima nalaze po dva zrna, koje \u010dvrsto obavija pleva. Uvre\u017eeno je mi\u0161ljenje da je bolje kuvati zrno ove p\u0161enice nego praviti hleb od njenog bra\u0161na. Dvozrna p\u0161enica se kuva kao pirina\u010d i koristi kao dodatak supama. Danas pouzdano znamo da su tokom srednjeg bronzanog doba stanovnici praistorijskog naselja Feudvar kod Mo\u0161orina pravili pivo od dvozrne p\u0161enice. Mo\u017eda najbolji opis tog piva daje Tomas Man u delu \u201eJosif i njegova bra\u0107a\u201c: Kada je ve\u010dera bila obavljena, Lavran nalo\u017ei da se za njega i gosta donese opojno pi\u0107e. Abdheba dovu\u010de jednu me\u0161inu sa prevrelim pivom od dvozrne p\u0161enice, pa kad su njime bila napunjena dva vr\u010da, iz kojih su virile dve slamke, po\u0161to je gore plivalo puno zrnevlja…<\/p>\n
Praistorijski test za utvr\u0111ivanje trudno\u0107e \/ test za utvr\u0111ivanje pola deteta)<\/strong><\/p>\n Uputstvo za upotrebu:<\/p>\n Rezultati:<\/p>\n U\u010destvujte u na\u0161em malom eksperimentu i javite nam u kojoj meri se poklapaju rezultati do kojih je do\u0161ao va\u0161 ginekolog i rezultati praistorijskog testa.<\/p>\n Molimo Vas da rezultate dostavite na e-mail: pedoloska.sluzba@muzejvojvodine.org.rs<\/p>\n * Zbog ograni\u010denih koli\u010dina dvozrne p\u0161enice, kao zamenu \u0107emo koristiti obi\u010dnu p\u0161enicu!<\/p>\n (Aleksandar Medovi\u0107, kustos \u2013 arheobotani\u010dar)<\/em><\/p>\n\n
\n