{"id":114983,"date":"2013-09-12T09:50:27","date_gmt":"2013-09-12T08:50:27","guid":{"rendered":"http:\/\/muzej-novi.local\/\/divlji-grasak\/"},"modified":"2021-11-23T10:56:51","modified_gmt":"2021-11-23T09:56:51","slug":"divlji-grasak","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/djukic.online\/lat\/divlji-grasak\/","title":{"rendered":"Arheobotani\u010dka ba\u0161ta u Muzeju Vojvodine: Divlji gra\u0161ak"},"content":{"rendered":"

Princ je uze za svoju nevestu, jer se uveri da je od kraljevskog roda, a zrno gra\u0161ka su izlo\u017eili u muzeju, gde se i danas mo\u017ee videti, ukoliko ga neko nije ukrao.
“Princeza na zrnu gra\u0161ka”, Hans Kristijan Andersena<\/em><\/p>\n

\"\"Samo na osnovu ove re\u010denice se mo\u017ee zaklju\u010diti da je pomenuto Andersenovo delo bajka. Naime, zrno gra\u0161ka je skoro nemogu\u0107e o\u010duvati toliko dugo, \u010dak i u muzeju. Jedini na\u010din da se u na\u0161im klimatskim uslovima odr\u017ei vekovima, pa \u010dak i milenijumima, jeste da se ugljeni\u0161e i tako spase od mikrobiolo\u0161ke razgradnje. Na na\u0161u sre\u0107u, mikroorganizmi, kao i ljudi ne vole zagorelu, ugljenisanu hranu.<\/p>\n

Za ovu bajku je vezana jo\u0161 jedna zanimljivost, koja ukazuje na to kakav se gra\u0161ak koristio u ljudskoj ishrani u preistoriji, antici, ali i srednjem veku. Nekada\u0161nji gra\u0161ak, danas ga jo\u0161 nazivamo i povrtarski, brao se kad zrno potpuno sazri. Suvo i tvrdo seme omogu\u0107avalo je dug period skladi\u0161tenja i njegovu upotrebu preko zime. Da je u bajci bilo re\u010di o mekom, zelenom, odnosno ba\u0161tenskom gra\u0161ku, princeza bi se, verovatno, slatko naspavala. Dodu\u0161e, danas bi ga neko prvo morao odmrznuti. Kod ba\u0161tenskog gra\u0161ka se koristi nezrelo seme. Uzgoj ove sorte, koju i danas koristimo u ishrani, zapo\u010det je u Francuskoj i Engleskoj tek u 17. odnosno 18. veku.<\/p>\n

Najnovija arheolo\u0161ka istra\u017eivanja ukazuju na to da je gra\u0161ak jo\u0161 pre 46.000 godina sakupljao neandertalski \u010dovek na prostoru dana\u0161njeg Iraka i koristio ga u svojoj ishrani. Danas se \u010dak pretpostavlja da je domestifikacija gra\u0161ka, ali i ostalih vrsta variva, prethodila pripitomljavanju i kultivisanju \u017eitarica. Gra\u0161ak se, uz jednozrnu p\u0161enicu, svrstava me\u0111u najstarije poljoprivredne kulture na Balkanu. Na na\u0161im prostorima se uzgaja od ranog neolita.<\/p>\n

Me\u0111utim, nije poznato da Srbija predstavlja najseverniju oblast rasprostiranja divljeg gra\u0161ka (Pisum sativum subsp. elatius) u jugoisto\u010dnoj Evropi. Ta vrsta divljeg gra\u0161ka, koju bismo, prema slobodnijem prevodu s latinskog jezika, mogli nazvati visoki gra\u0161ak, predstavlja kariku izme\u0111u pravih divljih vrsta i gajenog gra\u0161ka; ona se nalazi na pola puta od samonikle vrste do gajenog useva. Ovaj gra\u0161ak je rasprostranjen u \u0161iroj oblasti Mediterana. Nedavne ekspedicije su, nakon vi\u0161e decenija ti\u0161ine, potvrdile navode o njegovom postojanju, posebno na krajnjem jugu, u dolini reke P\u010dinje.<\/p>\n

Visoki gra\u0161ak se, kako mu i ime govori, odlikuje duga\u010dkim stablom i ljubi\u010dastom bojom cveta. Njegove populacije se u Srbiji same odr\u017eavaju, po\u0161to seme nastalo i rasuto jedne godine daje biljke naredne godine.<\/p>\n

(Aleksandar Medovi\u0107, kustos – arheobotani\u010dar i mr Aleksandar Miki\u0107, istra\u017eiva\u010d saradnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad (Oplemenjivanje biljaka – jednogodi\u0161nje krmne mahunarke))<\/p>\n

Foto: Milica \u0110uki\u0107<\/p>\n

<\/object><\/p>\n

Osnovni podaci projekta:<\/strong><\/p>\n

    \n
  • 28. septembar 2012.: posejano 6 redova po 5 zrna u redu = 30 zrna (vremenske prilike: 21\u00b0C, promenljivo obla\u010dno, 1013 mb, vetar 3 m\/s SI)<\/li>\n
  • 10. oktobar 2012.: nikla prva biljka<\/li>\n
  • 15. oktobar 2012.: niklo 5 od 30 biljaka.<\/li>\n
  • 29. oktobar 2012.: nikla jo\u0161 jedna biljka (6 od 30)<\/li>\n
  • 14. april 2013.: nikla jo\u0161 jedna biljka (7 od 30)<\/li>\n
  • 15. april 2013.: procvetala prva biljka<\/li>\n
  • 26. april 2013.: pojavile se prve mahune<\/li>\n
  • 5. jul 2013.: \u017eetva<\/li>\n
  • Prinos: 199,67 g\/m2 odnosno 1996,71 kg\/ha<\/li>\n
  • Masa hiljadu zrna: 116,24 g<\/li>\n
  • Ukupno zrna po m2: 1718<\/li>\n
  • Ukupno mahuna po m2: 409<\/li>\n
  • Prose\u010dan broj mahuna po biljci: 58<\/li>\n
  • Prose\u010dan broj zrna po mahuni: 4,2<\/li>\n<\/ul>\n

    {youtube}7sDtAl5oLyw|656|492{\/youtube}<\/p>\n

    Powered by<\/p>\n

    \"\"<\/a><\/p>\n

    \u00a0Praistorijska kuhinja<\/strong>: jelo od divljeg gra\u0161ka sa divljom jabukom i medom<\/p>\n