![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/kulpin_veliki_dvorac2.jpg\")
![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/kulpin_veliki_dvorac3.jpg\")
![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/kulpin_veliki_dvorac4.jpg\")
<\/p>\nVeliki dvorac ili ka\u0161tel je centralni objekat kompleksa. Izgra\u0111en je po\u010detkom 19. veka. Prema nekim podacima, gradnja je zavr\u0161ena 1826. godine. U to vreme se porodica Stratimirovi\u0107 ve\u0107 prili\u010dno uve\u0107ala i stekla veliki ugled me\u0111u Srbima u Habzbur\u0161koj monarhiji. Oba dvorca je sagradila druga i tre\u0107a generacija ove porodice, ro\u0111ena u Kulpinu. Oni su svom porodi\u010dnom prezimenu Stratimirovi\u0107 obi\u010dno dodavali prezime Kulpinski, a hercegova\u010dko Vu\u010dkovi\u0107 su potpuno napustili. U ovim generacijama Stratimirovi\u0107a bilo je i uglednih pojedinaca, koji su se bavili razli\u010ditim profesijama. Najistaknutiji me\u0111u njima je u to vreme svakako bio Stefan Stratimirovi\u0107, koji se od 1790. do 1836. godine nalazio na \u010delu Karlova\u010dke mitropolije.<\/p>\n
Za zada nema poznatih podataka o projektantu i graditeljima dvorca. Na jednoj staroj fotografiji \u2013 razglednici sa\u010duvan je prvobitni izgled ovog dvorca. Zgrada je temeljno rekonstruisana 1912. godine, kada je imanje bilo vlasni\u0161tvo porodice Dun\u0111erski. Projekat rekonstrukcije uradio je poznati novosadski arhitekta Mom\u010dilo Tapavica. Najve\u0107e promene pretrpela je krovna konstrukcija. Sa centralnog dela je uklonjena \u0161estougaona kula, koja se izdizala iznad krova i dominirala zgradom. Na njoj se nalazio vidikovac, veliki sat sa mehanizmom, aplikacija grba Stratimirovi\u0107a i niz drugih dekorativnih detalja. Promenjena je i \u010detvorougaona krovna konstrukcija, te su dobijena dva nagiba, a na \u010deonom delu je postavljen dekorativni friz sa ornamentisanim pravougaonim poljima i vazama na uglovima.<\/p>\n
Ova rekonstrukcija nije su\u0161tinski promenila prvobitni arhitektonski izgled zgrade. Dvorac je zadr\u017eao sva obele\u017eja klasicisti\u010dkog stila u kojem je gra\u0111en.<\/p>\n
<\/p>\n
Graditelji dvoraca i vlastelinskih vila sa kraja 18. i po\u010detka 19. veka su se na ovim prostorima uglavnom dr\u017eali ustaljenih pravila klasicisti\u010dke gradnje. Ovaj stil karakteri\u0161u “jednostavnost, jasno ra\u0161\u010dlanjivanje, utisak monumentalnosti i izvesna ljupkost”. Na \u010deonom delu zgrade je, po pravilu, projektovan ulazni trem, tzv. portik. Kod kulpinskog dvorca portik deli fasadu na dva istovetna dela. Izgra\u0111en je u tipi\u010dnom klasicisti\u010dkom stilu. \u010cini ga stepeni\u0161te, pristupna rampa i \u010detiri para jonskih stubova, koji nose arhitrav i timpanon.<\/p>\n
Na za\u010delju se nalazi petougaoni ulazni trem, koji na bo\u010dnim stranama ima kru\u017ene otvore. Iznad trema je prostrana terasa, natkrivena kupolom. Na nju se ulazi sa sprata, iz centralne prostorije dvorca, tzv. salona. Sa terase se pru\u017ea jedinstven i upe\u010datljiv pogled na park i okolinu.<\/p>\n
Unutra\u0161njost dvorca je, tako\u0111e, ra\u0111ena u klasicisti\u010dkom stilu. Iz prostranog hola se direktno ulazi u centralnu salu, sa kojom su povezane po dve prostorije sa leve i desne strane. Vezu sa ostalim prostorijama u dvorcu obezbe\u0111uje duga\u010dki hodnik, iz kojeg se ulazi u ostale prostorije.<\/p>\n
Gra\u0111evinski materijal je karakteristi\u010dan za stil i ono vreme. Zidovi su od cigle. Kamen je upotrebljen za stubove portika, kao i za stepeni\u0161ta i oplatu podova u unutra\u0161njosti dvorca. Spoljni i unutra\u0161nji zidovi su oblo\u017eeni kre\u010dnim malterom, a krovni pokriva\u010d je prvobitno bio od biber crepa. Na krovu su simetri\u010dno bile raspore\u0111ene bad\u017ee \u2013 po tri sa svake strane portika, i po dva dimnjaka. Kasnijim rekonstrukcijama na\u010dinjene su izmene na krovu: pored dva nagiba dobio je i novi prekriva\u010d od eternit plo\u010da.<\/p>\n
Poslednji obimniji radovi na popravci krova, ure\u0111enju fasade i enterijera obavljeni su 2009. godine. Tada je u dvorcu postavljena izlo\u017eba stilskog name\u0161taja.<\/p>\n
![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/kulpin_stilski_namestaj1.jpg\")
![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/kulpin_stilski_namestaj2.jpg\")
![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/kulpin_stilski_namestaj3.jpg\")
<\/p>\n
Zbirka stilskog name\u0161taja nastala je u Vojvo\u0111anskom muzeju, sistematskim prikupljanjem predmeta od 1955. godine. Ve\u0107 1961. godine u Muzeju je prire\u0111ena prva izlo\u017eba name\u0161taja. Muzej je 1967. godine dobio pravo na raspolaganje i kori\u0161\u0107enje dvorca u \u010celarevu sa zate\u010denim predmetima, \u010dime je zbirka zna\u010dajno oboga\u0107ena, a dobijen je i odgovaraju\u0107i prostor za izlaganje. Krajem 2009. godine zbirka je preneta u dvorac u Kulpinu, gde je i izlo\u017eena. Ova izlo\u017eba obuhvata period od po\u010detka 18. do prve polovine 20. veka.<\/p>\n