![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2014\/01\/stanovanje_cilimi1.jpg\")
![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2014\/01\/stanovanje_cilimi2.jpg\")
![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2014\/01\/stanovanje_cilimi3.jpg\")
<\/p>\n
Naziv \u0107ilim poti\u010de od turske re\u010di kilim. On predstavlja vunenu tkaninu pravougaonog oblika, glatko tkanu u doma\u0107oj radinosti, na tzv. uskom razboju. Tka se tehnikom kle\u010danja ili tehnikom “na dasku”, naj\u010de\u0161\u0107e sa kudeljnom niti kao osnovom, a vunenom niti kao potkom. Na uskom razboju su se tkale dve pole \u0107ilima, koje su morale biti ve\u0161to otkane, da bi se \u0161are slo\u017eile pri spajanju po du\u017eini. Do odstupanja je dolazilo u detaljima \u2013 kada bi tkalja pogre\u0161ila u brojanju niti, ili kada bi \u0161aru sa jedne polovine \u0107ilima “pregledala” preko ogledala i prenosila je na drugu polovinu, pri \u010demu je \u0161ara postajala izdu\u017eena.<\/p>\n
Vojvo\u0111anski \u0107ilim je deo seoskog enterijera, u kojem ima prvenstveno dekorativnu ulogu. Pored Srpkinja, tkale su ga Rumunke, Ma\u0111arice i \u0160okice. U srpskim ku\u0107ama je tokom 19. veka kori\u0161\u0107en kao prekriva\u010d kreveta u “prednjoj, staja\u0107oj” sobi i postepeno je postajao statusni simbol i obavezan deo devoja\u010dke spreme. Radi prekrivanja dva kreveta u prednjim sobama dolazi do izrade “\u0107ilima u paru”, a, s obzirom na to da je u “prednjoj” sobi, izme\u0111u dva kreveta, stajao sto, pojavila se potreba za \u0107ilimom sa istim ornamentima za njegovo prekrivanje.<\/p>\n
\u0106ilimi su u po\u010detku tkani vunom koja je bojena u prirodnim (biljnim) bojama \u2013tako se \u017euta boja dobijala od mle\u010dike u cvatu ili \u017ealfije, crvena od bro\u0107a, crna od kore jasena, oker i sve nijanse mrke od lukovine, a zelena od orahovog li\u0161\u0107a. Sredinom 19. veka vuna po\u010dinje da se boji anilinskim bojama u zanatskim radionicama \u2013 farbarama.<\/p>\n
\u0106ilim mo\u017ee biti sastavljen iz 2 pole, \u0161to zna\u010di da je tkan na uzanom razboju i tada je obi\u010dno \u0161irok oko 125 cm, a duga\u010dak oko 190 cm. Po\u010detkom 20. veka postaju popularni \u0107ilimi tkani na \u0161irokom razboju, \u0161to zna\u010di da je iz jednog komada i da je \u0161irine oko 200 cm, dok je du\u017eina oko 240 cm. U zavisnosti od pomenutih dimenzija i debljine vunenih i kudeljnih niti, te\u017eina \u0107ilima je mogla da iznosi i do 5 kg.<\/p>\n
Prema tehnici tkanja \u0107ilime delimo na \u010dunkane i kle\u010dane.<\/p>\n
Prema funkciji, \u0107ilime delimo na svakodnevne, sve\u010dane i ritualne. Ali postoji i podela: na \u0107ilim za sto i \u0107ilim za krevet. Osnovna razlika od \u0107ilima iz ostalih krajeva Srbije je da \u0107ilim u Vojvodini nije prostiran po podu, osim u ritualne svrhe u crkvi, prilikom ven\u010davanja ili \u010ditanja opela za pokojnika.<\/p>\n
Podela \u0107ilima prema ornamentici je slede\u0107a: “beskrajna \u0161ara”, “na pruge” i “sa okrajnicom”.<\/p>\n
Prvi i najomiljeniji ornament na \u0107ilimima je bila tzv. “beskrajna \u0161ara” u vidu izlomljenih pruga ili zup\u010dastih rombova. Na stalnoj postavci je izlo\u017een \u0107ilim sa raznobojnim zup\u010dastim prugama iz Kumana. Tkala ga je oko 1900. godine \u017divka Cuku\u0107an, verovatno za svoje potrebe. Ovaj \u0107ilim je otkupljen 1953. godine od Joce Cuku\u0107ana iz Kumana.<\/p>\n
\u0106ilim “na pruge” se tka sa razli\u010ditim geometrijskim i stilizovanim biljnim i \u017eivotinjskim ornamentima u okviru pruga ili “plasa”. Na stalnoj postavci je izlo\u017een \u0107ilim koji je 1862. godine u \u010curugu tkala Marina Raj\u010deti\u0107, ro\u0111ena Ke\u0161anski. Udala se u Nadalj i \u0107ilim je tkala za svoju devoja\u010dku spremu. Po podacima koje posedujemo Marina je sama vunu pripremila za tkanje tj. sama je prela i bojila prirodnim bojama. \u0106ilim je otkupljen 1951. godine od Ljubice Raj\u010deti\u0107 iz \u010curuga.<\/p>\n
Na \u0107ilimu “sa okrajnicom” istkano je jo\u0161 “polje”, “ukladica” i “kolo”. Iz ove grupe \u0107ilima, na stalnoj postavci je izlo\u017een \u0107ilim iz Stapara koji je tkan 1890. godine, ali nam je ime tkalje nepoznato. “Okrajnica” i “kolo” su zeleni, “polje” je crveno, dok je “ukladica” bela. \u0106ilim je otkupljen 1948. godine od Darinke Stoj\u0161i\u0107 iz Stapara.<\/p>\n
Sva tri \u0107ilima su kori\u0161\u0107ena za prekrivanje kreveta, mada prisustvo “\u0161piceva” na u\u017eim stranama \u0107ilima mo\u017ee da ukazuje da su kori\u0161\u0107eni i za prekrivanje stola.<\/p>\n
Tkana slika<\/strong><\/p>\n Pod tkanom slikom iz Kolekcije tekstilnog poku\u0107stva podrazumevamo vunenu tekstiliju manjih dimenzija koja je ra\u0111ena tehnikom kle\u010danja na “uskom ili malom” razboju, sa kudeljnom niti kao osnovom i vunenom niti kao potkom. Na stalnoj postavci izlo\u017een je predmet koji je istkan 1979. godine u Staparu, a tkala ga je Milka Nagulov. Ornament za sliku Milka je “pregledala” iz popularnog \u017eenskog \u010dasopisa “Nada” iz sedamdesetih godina 20. veka, ali je bila prinu\u0111ena da malo smanji glavu ptice i cvetnu granu, kako bi dobila \u0161to bolju ornamentalnu kompoziciju. Ovaj tka\u010dki poduhvat mo\u017eemo posmatrati kao poku\u0161aj \u0161to du\u017eeg odr\u017eavanja u \u017eivotu tradicionalne tka\u010dke tehnike. Ipak, slike nisu postale popularne i nisu za\u017eivele ni u ku\u0107ama gradske ni u ku\u0107ama seoske sredine.<\/p>\n Milka Nagulov, ro\u0111ena Voli\u0107 u Staparu 1928. godine, nau\u010dila je da tka sa 6 godina i bila je jedna od najve\u0161tijih i najpoznatijih vojvo\u0111anskih tkalja i odli\u010dan sagovornik generacijama etnologa Muzeja Vojvodine. Osim \u0107ilima, tkala je i ponjavice, dozidnice, torbe i raznu drugu tekstiliju. Kao ve\u0161ta i pedantna tkalja, Milka Nagulov je uspela da svoje \u0107ilime “otpremi” do Australije, Amerike i mnogih evropskih zemalja.<\/p>\n Torbe<\/strong><\/p>\n Torbe su, tako\u0111e, tkane na “uskom ili malom” razboju, sa kudeljom kao osnovom i vunom kao potkom. One su uglavnom imale razli\u010dite ornamente na stranama. Tako su, na primer, sa jedne strane istkane raznobojne pruge razli\u010ditih dimenzija, a sa druge neki \u017eivopisan ornament preuzet sa \u0107ilima; to je \u010desto bio nose\u0107i ornament na \u0107ilimu, koji je, prilikom tkanja na torbi, pretrpeo odre\u0111ene izmene u dimenzijama, izboru i slaganju boja.<\/p>\n Na torbe koje su koristile mla\u0111e \u017eene su utkivane cvetne grane sa lutkama, da bi ona bila rotkinja, dok su glavni ornamenti na torbama starijih \u017eena bile koko\u0161ke, petlovi ili plovke. Na torbama koje su koristili mu\u0161karci su tkani ornamenti sa jelenom, konjanikom ili orlom \u2013 simbolima snage, brzine i zdravlja.<\/p>\n Torbe su se delile na sve\u010dane i svakodnevne. Sve\u010dane torbe su kori\u0161\u0107ene prilikom sprovo\u0111enja odre\u0111enog obi\u010daja, kao \u0161to je, na primer, no\u0161enje kola\u010da kumu ili tek udatoj sestri. Svakodnevne torbe su pak slu\u017eile za no\u0161enje hrane na njivu, knjiga u \u0161kolu ili pribora za vez.<\/p>\n Torbe su uglavnom bile kvadratnog oblika, a njihove prose\u010dne dimenzije su iznosile 50 h 50 cm. Na stalnoj postavci je izlo\u017eeno \u0161est torbi koje imaju razli\u010dite ornamente, ali su imale i razli\u010ditu namenu. Posebnu pa\u017enju privla\u010de tri manje torbe: jedna je istkana u Turiji oko 1900. godine i na njoj preovla\u0111uju geometrijski ornamenti. Matica srpska je Muzeju torbu poklonila 1952. godine, ali nema preciznih podataka o funkciji torbe ili o tkalji. Druga torba je istkana i pokrsticom izvezena oko 1920. godine u Plavni za Mariju Ivani\u0107 i koristila je za \u0161kolu. Torbu je Muzeju 1989. godine prodao njen sin, Ivan Ivani\u0107 iz Novog Sada. Tre\u0107u, malu torbu je tkala Floarea Caruga 1913. godine u Lokvama za potrebe no\u0161enja pribora za vez. Torba je otkupljena 1967. godine od Petra Caruge.<\/p>\n Ostale tri torbe na stalnoj postavci su ve\u0107ih dimenzija i sa druga\u010dijom namenom: torba sa raznobojnim prugama je tkana u Vrbasu 1919. godine, a tkala je Milana \u0110.Birovljev za no\u0161enje hrane u polje. Milana je torbu 1947. godine poklonila Muzeju. Druge dve torbe se mogu svrstati u sve\u010dane, jer se po ornamentima i dimenzijama mo\u017ee predpostaviti da su kori\u0161\u0107ene za no\u0161enje kola\u010da kumu ili sestri. Torbu sa ornamentom pauna tkala je Danica Tadi\u0107 u Lali\u0107u 1910. godine, a Muzej je torbu otkupio 1969. godine od Julke Popari\u0107. Velika torba sa belom osnovom i rasko\u0161nim buketom irisa istkana je u Crepaji 1925. godine, ali nam je ime tkalje nepoznato. Ta torba je otkupljena 1972. godine od Vere Stojak iz Crepaje.<\/p>\n Dozidnice<\/strong><\/p>\n Pod pojmom platnene dozidnice podrazumevamo platno pravougaonog oblika sa izvezenim idili\u010dnim ornamentom crvenim, plavim ili crnim koncem. U narodu se dozidnica naziva i “zidnjak”, “dozidnjak” ili “kuvarica”. Dozidnice imaju dvojaku funkciju \u2013 da za\u0161tite zid od prljanja i da ga ukrase.<\/p>\n Kolekcija Etnolo\u0161kog odeljenja Muzeja Vojvodine je jedna od najbogatijih kolekcija dozidnica u muzejima Srbije (Izlo\u017eba kolekcije dozidnica Etnolo\u0161kog odeljenja Muzeja Vojvodine “Kad u ku\u0107i vlada red…”).<\/p>\n Vunena dozidnica ili, kako se jo\u0161 naziva u narodu, “duvarnik” podrazumevamo tkaninu pravougaonog oblika, \u0161irine jedne “pole”, koja je tkana na uskom razboju, kle\u010danom tehnikom ili tehnikom “na dasku”. Tkana je u doma\u0107oj radinosti, sa kudeljnom niti kao osnovom i vunenom niti kao potkom. Takva dozidnica je na\u0161la svoje mesto u “prednjoj” sobi seoske ku\u0107e, ali i u enterijeru srednjeg gra\u0111anskog i zanatlijskog stale\u017ea.<\/p>\n Vunene dozidnice su namenski tkane \u2013 prema dimenzijama kreveta u “prednjoj” sobi, gde su pokrivale zid. Pomo\u0107u odgovaraju\u0107ih petljica su ka\u010dene direktno na zid, a po\u010detkom 20. veka su stavljane u drveni ram, \u010dime im je produ\u017eena ukrasna i za\u0161titna uloga.<\/p>\n Kolekcija vunenih dozidnica u Etnolo\u0161kom odeljenju nije brojna, ali se odlikuje veoma razli\u010ditim ornamentima \u2013 od \u017eivopisnih i veoma realisti\u010dnih motiva iz seoskog dvori\u0161ta (npr. ku\u0107ice u prirodi, okru\u017eene \u0161umicom i potokom) do realisti\u010dno predstavljenog ora\u010da sa volovima “podolcima” ili vuka. Prose\u010dna du\u017eina vunenih dozidnica iznosi oko 190 cm, a \u0161irina do 70 cm.<\/p>\n Svojim dr\u017eanjem i stavom vo ostavlja utisak blagosti i ravnodu\u0161nosti, pa se smatra simbolom dobrote, smirenosti, delotvornosti, rada i \u017ertve. Za razliku od vola, vuk ima dvojaku simboliku. S jedne strane, on simboli\u0161e okrutnost, a, s druge, plodnost i za\u0161titni\u0161tvo. Na\u0161 narod veruje da je vuk demonsko bi\u0107e i da ga se treba kloniti, a njegovo ime ne treba pominjati. Po narodnom verovanju u 19. veku, susret je sa vukom bio veoma neprijatan jer je \u010dovek mogao da se brani, ali mu nije bilo dozvoljeno da ubije vuka. Naime, verovalo se da \u0107e se ubijeni vuk osvetiti \u010doveku. Zato se on po\u0161tovao npr. o Sv. Savi ili na Mratindan i umilostivljavao kola\u010dima ili izno\u0161enjem “ve\u010dere”. Smatran je neprikosnovenom \u017eivotinjom, koja je mogla da bude od koristi \u010doveku. Postojalo je verovanje da se davanjem imena Vuk novoro\u0111enom detetu na njega prenose svojstva vuka i otpornost prema bolestima. Ako uzmemo u obzir ovo verovanje i pretpostavimo da je tkalji dozidnice ono bilo poznato, onda nam je logi\u010dna veli\u010dina ornamenta i rasko\u0161nost boja.<\/p>\n Pe\u0161kiri<\/strong><\/p>\n Pod pojmom pe\u0161kir podrazumevamo pravougaoni komad platna od kudeljnih, pamu\u010dnih, lanenih ili svilenih niti, istkan u doma\u0107oj radinosti. U narodu se jo\u0161 naziva “ubrus” i “ru\u010dnik”. Ranije je \u010desto poklanjan va\u017enim osobama ili gostima, kao i crkvi \u2013 za pokoj du\u0161e pokojnika, ili za ne\u010diji dug \u017eivot i zdravlje, i tada je bilo obavezno da se izveze ime onoga kome je namenjen.<\/p>\n Niti koje su kori\u0161\u0107ene za tkanje pe\u0161kira nisu morale biti iste debljine. Funkcija predmeta je uslovljavala debljinu niti, koje je birala sama tkalja. Veli\u010dina pe\u0161kira je, tako\u0111e, bila uslovljena njegovom funkcijom: prose\u010dna \u0161irina iznosila je 70 cm, a du\u017eina je varirala u zavisnosti od funkcije pe\u0161kira \u2013 50 cm za svakodnevni, do 3 m za svatovski (deverski pe\u0161kir ili pe\u0161kir za konja).<\/p>\n Pe\u0161kire mo\u017eemo podeliti u tri grupe: svakodnevni pe\u0161kir \u2013 kori\u0161\u0107en za brisanje ruku, lica i celog tela, za\u0161titu prilikom me\u0161enja testa ili hleba, prekrivanje testa koje kisne, prekrivanje hrane uop\u0161te, uvijanje hleba pri odlasku na njivu; ukrasni pe\u0161kir \u2013 stavljan oko ikone ili ogledala, na specijalan ram, ili na unutra\u0161nju stranu vrata ormara sa devoja\u010dkom spremom; obi\u010dajni pe\u0161kir \u2013 kori\u0161\u0107en kao svadbeni dar za devera ili za konja, kao deo devoja\u010dke spreme, za no\u0161enje ponuda porodilji, za kr\u0161tenje dece pri obredu u crkvi, za ispra\u0107aj pokojnika, tj. za krst, barjake i one koji nose (guraju) sanduk.<\/p>\n Pe\u0161kiri su uglavnom ukra\u0161avani sa oba kraja, mada postoje primerci sa ukra\u0161enim samo jednim krajem, kao i oni sa ukra\u0161enom sredinom. Ukrasi su izvo\u0111eni tkanjem \u2013 uvo\u0111enjem debljih niti i niti u boji, pri \u010demu se dobijao uglavnom geometrijski ornament (pruge, rombovi, kockice, pravougaonici), i vezom, kada se izvodio \u0161iroki spektar ornamenata vezom po pismu i vezom po \u017eici.<\/p>\n Kraj pe\u0161kira je ponekad ukra\u0161avan pri\u0161ivanjem trake od pargara, tj. belog pamu\u010dnog platna industrijske proizvodnje, koja je ukra\u0161ena belim vezom u tehnikama \u0161upljika, ri\u0161elje ili toledo, ili je pak pri\u0161ivana kuki\u010dana, pletena ili necana \u010dipka. Na pojedinim pe\u0161kirima su izvu\u010dene rese, koje su vezane na najrazli\u010ditije na\u010dine.<\/p>\n Veli\u010dina ornamenta na pe\u0161kiru prvenstveno je zavisila od njegove namene, dok je boja ornamenta zavisila od dostupnosti konca. Krajem 19. i po\u010detkom 20. veka je naj\u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107en crveni konac, a zatim plavi i crni, a kasnije su oni kombinovani \u2013 crveno-crni i plavo-crni. S obzirom na to da je crvena magijska boja i da simboli\u0161e radost i \u017eivot, njena velika primena na pe\u0161kirima svih namena nije \u010dudna.<\/p>\n Raznobojni ornament se pojavio krajem 19. veka, ali je u modu u\u0161ao prvih godina 20. veka, da bi do\u017eiveo procvat dvadesetih godina 20. veka. Zajedno sa raznobojnim koncem nastupaju i bogati cvetni ornamenti, razne \u017eivotinje i ptice, ali i ljudske figure. Cvetni ornamenti se vezu u obliku cvetne grane, buketa cve\u0107a u vazi ili korpi. Od \u017eivotinja i ptica se naj\u010de\u0161\u0107e vezu paunovi, konji, psi, ma\u010dke i golubovi. Ljudske figure \u2013 mu\u0161ke i \u017eenske, vezu se u medaljonima, u kombinaciji sa cve\u0107em, \u017eivotinjama i pticama.<\/p>\n Izrada monograma na pe\u0161kirima dostigla je svoj vrhunac u pomenutom periodu, jer je pe\u0161kir sa monogramom bio obavezan detalj devoja\u010dke spreme i dokaz da je devojka sama spremala makar deo miraza. Pod monogramom podrazumevamo posebno stilizovana po\u010detna slova imena i prezimena. Uglavnom su vezeni monogrami ukra\u0161eni kitnjastom cvetnom granom. Ra\u0111eni su i belim koncem po belom platnu, ali je, ipak, bio popularniji monogram sa cvetnom kompozicijom izvedenom raznobojnim pamu\u010dnim koncem. Re\u010d monogram nastala je od gr\u010dkih re\u010di monos, \u0161to zna\u010di \u2019sam, jedan\u2019, i re\u010di gramma, koja zna\u010di \u2019slovo\u2019.<\/p>\n Jastu\u010dnice<\/strong><\/p>\n Navlaka za jastuk ili jastu\u010dnica ozna\u010davaju pravouglu ili kockastu platnenu vre\u0107u otvorenu sa jedne strane radi navla\u010denja na jastuk. Za ve\u0107inu jastu\u010dnica zajedni\u010dko je da se otvor zakop\u010davao dugmadima, kop\u010dicama ili petljama, da je monogram uglavnom na sredini i u kombinaciji sa biljnim ornamentima. Oblik jastu\u010dnice, mesto gde je sme\u0161ten ornament ili monogram, kao i tehnika veza, \u010dipka ili prisutne boje odrede\u0111uju nacionalnu pripadnost. Jastu\u010dnice se, kao deo posteljine, smatraju obaveznim delom devoja\u010dke spreme, kako u 19. i 20. veku, tako i danas.<\/p>\n Jastu\u010dnice delimo na svakodnevne, za spavanje i sve\u010dane, odnosno, ukrasne, a pod podela je na velike i male jastu\u010dnice.<\/p>\n Jastu\u010dnice iz Kolekcije uglavnom su sa\u0161ivene od industrijskog pamu\u010dnog platna, mada ima i manji broj koji je sa\u0161iven od platna tkanog u doma\u0107oj radinosti. Za tu svrhu kori\u0161\u0107ene su pamu\u010dne, kudeljne i lanene niti, a tkanje je izvo\u0111eno na malom odnosno uskom razboju.<\/p>\n Biljni ornamenti u vidu stilizovanih pojedina\u010dnih cvetova, buketa ili cvetnih grana ra\u0111eni su na licu jastu\u010dnice u oba ugla, u samo jednom gornjem uglu, sa jedne u\u017ee strane ili se pak prote\u017eu du\u017e tri unutra\u0161nje strane jastu\u010dnice. Vez je ra\u0111en pruta\u010dkim bodom, punim bodom, obametom, pokrsticom i rupi\u010dastim bodom, belim pamu\u010dnim koncem ili koncem u boji. Necana ili kuki\u010dana \u010dipka se \u010desto kombinuje za ukra\u0161avanje sve\u010danih, ukrasnih jastu\u010dnica. Izrada monograma, nadimka ili punog imena vlasnice je tako\u0111e veoma \u010desta pojava na jastu\u010dnicama kod svih etni\u010dkih grupa.<\/p>\n Trake za police<\/strong><\/p>\n Traka za policu je pravougaonog oblika i naj\u010de\u0161\u0107e su izra\u0111ene od belog pamu\u010dnog platna industrijske proizvodnje i bile su obavezni deo devoja\u010dke spreme. Ornamenti na njima se vezu jednobojnim ili raznobojnim koncem bodom pokrstice, pruta\u010dkim bodom, bodom popunjavanja i obamet bodom. U narodu se koriste i slede\u0107i termini: \u0161trafta, vez za police ili ukras za police, vitra\u017ea za orman, ormanski izrezi i pruga.<\/p>\n Na trakama se naj\u010de\u0161\u0107e izra\u0111uju ornamenti stilizovanih cvetnih lozica, buketi\u0107a i gran\u010dica u kombinaciji sa vo\u0107em i geometrijskim ornamentima. \u010cesto su izra\u0111ivani i predmeti iz kuhinjskog ambijenta, kao \u0161to je ibrik, kuglof, varja\u010da i mlin za kafu. Antropomorfna ornamentika nije \u010desta, ali se npr. stilizovani lik devoj\u010dice i de\u010daka javlja u kombinaciji sa ornamentima cve\u0107a i vo\u0107a, ili lik devojke sa holandskom kapom u kombinaciji sa geometrijskim ornamentima i vetrenja\u010dom.<\/p>\n Trake iz na\u0161e Kolekcije su vezene, kuki\u010dane i necane pamu\u010dnim koncem. Najzastupljeniji je bio konac crvene boje, ali je zastupljen i konac plave, \u017eute, zelene, ru\u017ei\u010daste, narand\u017easte, ljubi\u010daste i crne boje, kao i nijanse ovih boja. Posebnu grupu \u010dine trake koje su izvezene belim pamu\u010dnim koncem, jer su se one uglavnom koristile za police u ormanima u prednjim sobama gde su posteljinu, pe\u0161kire i ve\u0161 \u0161titile od pra\u0161ine. Ipak, osnovna funkcija traka za policu je ukrasna i naj\u010de\u0161\u0107e smo je vi\u0111ali na stela\u017eama i policama u kuhinji.<\/p>\n (Ljiljana Trifunovi\u0107, muzejski savetnik – etnolog<\/em>)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kolekcija tekstilnog poku\u0107stva broji oko 2.500 predmeta od vune, pamuka, kudelje i lana koji su imali razli\u010dite funkcije u \u017eivotu pojedinca ili cele porodice. Ona sadr\u017ei \u0107ilime, ponjavice, torbe, posteljne \u010dar\u0161ave, jastu\u010dnice, dozidnice, stolnjake, pe\u0161kire, salvete, tablete, trake za police i uzorke veza, \u010dipki ili tkanja. Tekstil je prisutan u \u017eivotu pojedinca od njegovog prvog […]<\/p>\n","protected":false},"author":12,"featured_media":115754,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[10130],"tags":[],"class_list":["post-115767","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zbirke-lat"],"yoast_head":"\n![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2014\/01\/stanovanje_tkana_slika1.jpg\")
![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2014\/01\/stanovanje_tkana_slika2.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2014\/01\/stanovanje_torba1.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2014\/01\/stanovanje_dozidnice1.jpg\")
![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2014\/01\/stanovanje_dozidnice2.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2014\/01\/stanovanje_peskiri1.jpg\")
![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2014\/01\/stanovanje_peskiri2.jpg\")
![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2014\/01\/stanovanje_peskiri3.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2014\/01\/stanovanje_jastucnice1.jpg\")
![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2014\/01\/stanovanje_jastucnice2.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2014\/01\/stanovanje_police1.jpg\")
<\/p>\n