![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/03.jpg\")
<\/p>\nAnti\u010dka zbirka je jedna od najlep\u0161ih zbirki Muzeja Vojvodine, \u010duvena po tri pozla\u0107ena \u0161lema iz IV veka.<\/p>\n
<\/p>\n
U ovom trenutku ona broji oko 3000 predmeta. Podeljena je na manje zbirke, od kojih su najbrojnije: AA zbirka, sa 1481 predmeta i H zbirka, sa 1561 predmeta. Predmeti koji se nalaze u ovim zbirkama poti\u010du sa mnogobrojnih arheolo\u0161kih lokaliteta. Muzej je do tih predmeta dolazio, kako putem sistematskih arheolo\u0161kih iskopavanja, tako putem otkupa, poklona i sl. U okviru anti\u010dke zbirke nalazi se i manja epigrafska zbirka, koja broji 23 predmeta.<\/p>\n
U AA zbirci nalaze se predmeti, koji su otkriveni iskopavanjima va\u017enih arheolo\u0161kih lokaliteta sa teritorije Vojvodine, me\u0111u kojima su najpoznatiji:<\/p>\n
Manji broj predmeta poti\u010de sa najve\u0107ih i najzna\u010dajnijih rimskih lokaliteta u Vojvodini Sirmijum (Sremska Mitrovica) i Basijane (Donji Petrovci), koji su u rimsko doba imali status kolonije, \u0161to upu\u0107uje na to da se radilo o velikim i dobro organizovanim gradovima sa re\u0161enom infrastrukturom i urbanim \u017eivotom.<\/p>\n
> Arheolo\u0161ko iskopavanje rimske Vile Rustike<\/a><\/p>\n H zbirka sadr\u017ei predmete koji poti\u010du sa iskopavanja rimske vile rustike iz III i IV veka na lokalitetu “Vranj” u Hrtkovcima. Lokalitet se istra\u017euje i danas, a njegovo istra\u017eivanje zapo\u010deto je daleke 1979. godine. S obzirom na to da su ispod vile rustike otkriveni tragovi naselja iz I i II veka, na ovom lokalitetu mo\u017eemo tako\u0111e pratiti \u017eivot prvog rimskog stanovni\u0161tva koje je stiglo na prostore dana\u0161nje Vojvodine i me\u0161alo se sa domoroda\u010dkim.<\/p>\n Na stalnoj postavci Muzeja Vojvodine anti\u010dkom periodu posve\u0107eno je 15 vitrina, sme\u0161tenih u salama 2 i 3. U njima se nalaze predmeti iz rimskog doba koji posetiocima govore o rimskim osvajanjima i po\u010detku romanizacije, rimskoj granici na Dunavu \u2013 limesu, urbanom i dru\u0161tveno \u2013 ekonomskom razvoju provincije Panonije, umetnosti i religiji, naseljima, nekropolama i materijalnoj kulturi.<\/p>\n U evropskim oblastima, koje su se nalazile u odre\u0111enim periodima pod rimskom vla\u0161\u0107u, do danas je prona\u0111en mali broj \u0161lemova ovog tipa. Prema ornamentici izdvajaju se upravo \u0161lem 1 iz Berkasova i budempe\u0161tanski \u0161lem, a njihova sli\u010dnost, kao i sam na\u010din ukra\u0161avanja, bili su predmet brojnih nau\u010dnih rasprava. O\u010digledna skupocenost izrade govorila je o tome da su vlasnici ovih \u0161lemova morali bili li\u010dnosti iz visokog dru\u0161tva, istaknute vojskovo\u0111e, ljudi sa visokim polo\u017eajem u vojsci ili \u010dak vladari.<\/p>\n Muzej Vojvodine je zahvaljuju\u0107i vrednosti ovih \u0161lemova ostvario vi\u0161e puta dobru saradnju sa velikim evropskim muzejima. Po broju posetilaca od preko 800.000 isti\u010du se poslednje dve izlo\u017ebe na kojima su \u0161lemovi gostovali. U nema\u010dkom gradu Triru je 2007. godine odr\u017eana izlo\u017eba posve\u0107ena Konstantinu Velikom sa preko hiljadu eksponata iz brojnih evropskih muzeja, me\u0111u kojima su \u0161lemovi iz Berkasova zauzimali posebno mesto. Kao simboli mo\u0107i plenili su pa\u017enjom u Muzeju dijeceze i galeriji Tijepolo u Udinama (novembra 2008. do marta 2009) na izlo\u017ebi posve\u0107enoj akvilejskom biskupu Hromaciju (388\u2013408) i rimskom gradu Akvileji, koji se nalazio na raskrsnici puteva od Italije ka isto\u010dnim delovima Rimskog carstva.<\/p>\n > Wikinews \u010dlanak<\/a> (Tijana Stankovi\u0107 \u2013 Pe\u0161terac<\/em>)<\/p>\n > Film o izlo\u017ebi “Kasnoanti\u010dki \u0161lem iz Jarka”<\/a> – video Anti\u010dka zbirka je jedna od najlep\u0161ih zbirki Muzeja Vojvodine, \u010duvena po tri pozla\u0107ena \u0161lema iz IV veka. U ovom trenutku ona broji oko 3000 predmeta. Podeljena je na manje zbirke, od kojih su najbrojnije: AA zbirka, sa 1481 predmeta i H zbirka, sa 1561 predmeta. Predmeti koji se nalaze u ovim zbirkama poti\u010du sa mnogobrojnih […]<\/p>\n","protected":false},"author":12,"featured_media":115780,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[10130],"tags":[],"class_list":["post-115779","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zbirke-lat"],"yoast_head":"\n![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/anticki_slem2.png\")
Dva najzna\u010dajnija predmeta, rasko\u0161ni pozla\u0107eni kasnorimski \u0161lemovi, doneti su u Muzej Vojvodine 1955. godine iz sela Berkasovo u Sremu, u blizini \u0160ida. Njih je vlasnica njive slu\u010dajno okrila tokom oranja. Potonjim sonda\u017enim iskopavanjem konstatovano je da su \u0161lemovi \u010dinili deo ostave, zajedno sa dva srebrna okova za pojas, jednom cev\u010dicom od srebrnog lima, jednom srebrnom gajkom za remen, nekoliko fragmenata gvo\u017e\u0111a i pozla\u0107enog srebrnog lima. \u0160lemovi su izra\u0111eni od kovanog gvo\u017e\u0111a, prevu\u010denog tankim srebrnim pozla\u0107enim limom, a pretpostavlja se da su imali ko\u017enu podlogu. Rasko\u0161niji od dva \u0161lema dodatno je ukra\u0161en imitacijama dragog kamena smaragda, i poludragog kamenja oniksa i kalcedona, izvedenim u staklenoj pasti i postavljenim u le\u017ei\u0161ta razli\u010ditog oblika. Od posebnog zna\u010daja su natpisi na gr\u010dkom i latinskom jeziku, za koje postoje brojna tuma\u010denja.<\/p>\n![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/anticki_slem1.png\")
Manje rasko\u0161an \u0161lem iz Berkasova na sebi nosi natpis VICIT [LIC]INIANA, koji je arheolozima pomogao da ga datuju na po\u010detak IV veka, u vreme kada su se oko rimskog prestola borili budu\u0107i car Konstantin Veliki i njegov protivnik Licinije. Od 308. godine, kada je Licinije postao avgust, dva cara su vladala zajedno, da bi ubrzo zapo\u010deli ljutu borbu za presto, koja se zavr\u0161ila Licinijevim porazom i pogubljenjem. Prema jednom tuma\u010denju, \u0161lemovi su mogli biti zakopani prilikom povla\u010denja Licinijevih trupa prema Sirmijumu, odnosno posle bitke koja se odigrala kod Cibala (dana\u0161njih Vinkovaca). Prema drugom tuma\u010denju, zasnovanom na postojanju kasnije dodatog natpisa na gr\u010dkom jeziku, \u0161lemovi su mogli biti u upotrebi tokom du\u017eeg vremena i potom biti zakopani u bilo kojem trenutku nemirnog IV veka u rimskoj rovinciji Drugoj Panoniji (Pannonia Secunda).<\/p>\n![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/anticki_slem3.png\")
Shvataju\u0107i vrednost i mogu\u0107nosti koje pru\u017eaju predmeti ovog tipa, Muzej je 2007. godine otkupio jo\u0161 jedan pozla\u0107eni \u0161lem iz IV veka, sli\u010dan manje dekorisanom \u0161lemu iz Berkasova. Veoma fragmentiran, otkriven je u okolini sela Jarak, 17 km jugoisto\u010dno od nekada\u0161njeg Sirmijuma (Sremske Mitrovice). Delove \u0161lema pronalaza\u010d je otkrio u malom sivo-pe\u010denom kerami\u010dkom kr\u010dagu. Pre nego \u0161to se obratio stru\u010dnjacima Muzeja Vojvodine, komade srebrnog pozla\u0107enog lima ispravljao je i lepio na kartonsku podlogu, ne poznaju\u0107i njihovu funkciju i namenu. Konzervacija i rekonstrukcija predstavljale su dugotrajan i mukotrpan posao, a kao primer za rekonstrukciju poslu\u017eio je manje rasko\u0161an \u0161lem iz Berkasova. \u0160lem iz Jarka premijerno je prezentovan zajedno sa dva \u0161lema iz Berkasova na izlo\u017ebi “Kasnoanti\u010dki \u0161lem iz Jarka” koja je trajala u periodu od 12\u201222. maja 2009. Ovu izlo\u017ebu videlo oko 8.000 ljudi.<\/p>\n
\n> “Dolina zlatnih \u0161lemova”<\/a> – promo video<\/p>\n
\n> Izlo\u017eba “Kasnoanti\u010dki \u0161lem iz Jarka”<\/a> – video<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"