{"id":116405,"date":"2013-09-12T09:50:27","date_gmt":"2013-09-12T09:50:27","guid":{"rendered":"http:\/\/muzej-novi.local\/\/etnologija\/"},"modified":"2020-03-06T11:30:15","modified_gmt":"2020-03-06T11:30:15","slug":"etnologija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/djukic.online\/lat\/etnologija\/","title":{"rendered":"Etnologija"},"content":{"rendered":"

[et_pb_section fb_built=”1″ admin_label=”section” _builder_version=”3.22″ custom_padding=”3px||1px|||” locked=”off”][et_pb_row admin_label=”row” _builder_version=”4.2.2″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” width=”100%” max_width=”100%”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”3.25″ custom_padding=”|||” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text admin_label=”Text” _builder_version=”4.2.2″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” custom_padding=”||38px|||”]<\/p>\n

Vi\u0161evekovna preplitanja slovenskih, ugro-finskih i germanskih naroda na podru\u010dju Panonske nizije i Podunavlja dovela su do zajedni\u010dkog \u017eivota brojnih etni\u010dkih grupa na dana\u0161njoj teritoriji Vojvodine \u2013 Srba, Ma\u0111ara, Slovaka, Rumuna, Rusina, Hrvata, Nemaca i drugih. U istorijskom razvoju svi narodi su sa\u010duvali i odre\u0111ene posebnosti \u2013 obi\u010daje, narodnu no\u0161nju i sli\u010dno.\u00a0<\/p>\n

Predmeti izlo\u017eeni na stalnoj postavci na slikovit i uverljiv na\u010din govore o \u010doveku sa prostora Vojvodine, o njegovom prirodnom, kulturnom i dru\u0161tvenom razvoju tokom 19. i 20. veka. Polaze\u0107i od \u010dinjenice da se narodna kultura stvara vekovima i pod razli\u010ditim kulturnim uticajima, postavku \u010dine one teme koje su samo jezgro narodne kulture Vojvodine: narodna arhitektura, poljoprivreda, tkanje, \u0107ilimi, ure\u0111enje ku\u0107e, obi\u010daji i narodne no\u0161nje.<\/p>\n

Planski razvoj i oblikovanje vojvo\u0111anskog sela, od razbijenog do u\u0161orenog tipa, bilo je propisano administrativnim aktima i izrazito se razvilo u vreme habzbur\u0161kih kolonizacija.<\/p>\n

U cilju boljeg razumevanja teme, izlo\u017eeni su planovi u\u0161oravanja naselja i planovi ku\u0107a, zatim alatke za izradu tr\u0161\u010danog krova, fasadni ukrasi i njihovi kalupi. Najupe\u010datljiviji predmet predstavlja deo trema iz prve polovine 19. veka koji je prona\u0111en u Sremu.<\/p>\n

Prirodni uslovi vojvo\u0111anske ravnice pru\u017eali su velike mogu\u0107nosti za razvoj zemljoradnje, sto\u010darstva i ribolova.<\/p>\n

Izlo\u017eene su alatke za okopavanje, setvu i \u017eetvu useva, delovi \u010dobanske ode\u0107e, pastirski pribor i zapre\u017ena oprema. Istaknuto mesto zauzima drveni plug sa kole\u010dkama i jarmom iz 19. veka.<\/p>\n

[\/et_pb_text][dica_divi_carousel show_items_desktop=”3″ loop=”on” arrow_nav=”on” equal_height=”on” advanced_effect=”1″ arrow_bg_color=”rgba(255,255,255,0.73)” image_container_margin=”||||false|false” image_container_padding=”||||true|false” image_padding=”||||false|false” title_padding=”|5px||5px|false|true” text_padding=”|5px||5px|false|true” disabled_on=”off|off|off” _builder_version=”4.3.4″ title_line_height=”1.2em” custom_margin=”13px||40px||false|false” custom_padding=”||0px|||” border_radii_image=”on|2px|2px|2px|2px” locked=”off” background_enable_color=”off” show_items_tablet=”1″ hover_enabled=”0″][dica_divi_carouselitem button_url_new_window=”1″ image=”\/\/wp-content\/uploads\/2020\/02\/etnologija01.jpg” image_lightbox=”on” _builder_version=”4.2.2″][\/dica_divi_carouselitem][dica_divi_carouselitem button_url_new_window=”1″ image=”\/\/wp-content\/uploads\/2020\/02\/etnologija02.jpg” image_lightbox=”on” _builder_version=”4.2.2″][\/dica_divi_carouselitem][dica_divi_carouselitem button_url_new_window=”1″ image=”\/\/wp-content\/uploads\/2020\/02\/etnologija03.jpg” image_lightbox=”on” _builder_version=”4.2.2″][\/dica_divi_carouselitem][dica_divi_carouselitem button_url_new_window=”1″ image=”\/\/wp-content\/uploads\/2020\/02\/etnologija04.jpg” _builder_version=”4.2.2″][\/dica_divi_carouselitem][dica_divi_carouselitem button_url_new_window=”1″ image=”\/\/wp-content\/uploads\/2020\/02\/etnologija05.jpg” image_lightbox=”on” _builder_version=”4.2.2″][\/dica_divi_carouselitem][\/dica_divi_carousel][et_pb_text admin_label=”Text” _builder_version=”4.2.2″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” custom_padding=”||38px|||”]<\/p>\n

Porodi\u010dne potrebe za tekstilom zadovoljavane su uglavnom u okviru doma\u0107instva, tako da je tka\u010dka radinost bila izuzetno razvijena kod Srpkinja, Rumunki i \u0160okica. Istovremeno je zanatska tka\u010dka delatnost bila razvijena kod Slovaka i Ma\u0111ara.<\/p>\n

Na izlo\u017ebi se mo\u017ee pratiti proces tkanja, od pripreme pre\u0111e do finalnih proizvoda, mogu se videti upotrebne alatke: makaze za stri\u017eu, trlice, grebena, preslice, vretena, motovila itd.<\/p>\n

Da bi se zna\u010daj tkanja u porodici jo\u0161 vi\u0161e istakao, na postavci je izlo\u017een razboj iz Stapara koji se smatrao jednim od najve\u0107ih tka\u010dkih centara doma\u0107e radinosti kod nas. U lepotu \u0107ilima, izbor ornamenata i boja posetilac izlo\u017ebe mo\u017ee da se uveri posmatraju\u0107i predmete iz 19. veka koji su tkani tradicionalnim tehnikama, kle\u010danom i tehnikom \u010dunkanja.<\/p>\n

Na ure\u0111enje seoskog enterijera u Vojvodini presudnu ulogu imalo je imovinsko stanje vlasnika, ali i etni\u010dka i verska pripadnost. Naime, razvoj osnovne trodelne ku\u0107e \u2013 soba, kuhinja, ostava \u2013 u soba, kuhinja, soba \u2013 prvenstveno je zahtevao novac za preure\u0111enje, dok su raspored i funkcija postoje\u0107eg name\u0161taja ostajali isti.<\/p>\n

Kako bi se dobila \u0161to potpunija slika o ure\u0111enju enterijera, izlo\u017een je name\u0161taj za odlaganje ode\u0107e, za spavanje i sedenje, posteljina, ponjave, pribor za osvetljenje, ikone na staklu. Tradicionalna kuhinja predstavljena je arhai\u010dnim primercima posu\u0111a od keramike, metala i drveta, dok je posebno mesto dato priboru za me\u0161enje i pe\u010denje hleba.<\/p>\n

[\/et_pb_text][dica_divi_carousel show_items_desktop=”3″ loop=”on” arrow_nav=”on” equal_height=”on” advanced_effect=”1″ arrow_bg_color=”rgba(255,255,255,0.73)” image_container_margin=”||||false|false” image_container_padding=”||||true|false” image_padding=”||||false|false” title_padding=”|5px||5px|false|true” text_padding=”|5px||5px|false|true” disabled_on=”off|off|off” _builder_version=”4.3.4″ title_line_height=”1.2em” custom_margin=”13px||40px||false|false” custom_padding=”||0px|||” border_radii_image=”on|2px|2px|2px|2px” locked=”off” background_enable_color=”off” show_items_tablet=”1″ hover_enabled=”0″][dica_divi_carouselitem button_url_new_window=”1″ image=”\/\/wp-content\/uploads\/2020\/02\/etnologija06.jpg” image_lightbox=”on” _builder_version=”4.2.2″][\/dica_divi_carouselitem][dica_divi_carouselitem button_url_new_window=”1″ image=”\/\/wp-content\/uploads\/2020\/02\/etnologija07.jpg” image_lightbox=”on” _builder_version=”4.2.2″][\/dica_divi_carouselitem][dica_divi_carouselitem button_url_new_window=”1″ image=”\/\/wp-content\/uploads\/2020\/02\/etnologija08.jpg” image_lightbox=”on” _builder_version=”4.2.2″][\/dica_divi_carouselitem][dica_divi_carouselitem button_url_new_window=”1″ image=”\/\/wp-content\/uploads\/2020\/02\/etnologija09.jpg” _builder_version=”4.2.2″][\/dica_divi_carouselitem][dica_divi_carouselitem button_url_new_window=”1″ image=”\/\/wp-content\/uploads\/2020\/02\/etnologija10.jpg” image_lightbox=”on” _builder_version=”4.2.2″][\/dica_divi_carouselitem][\/dica_divi_carousel][et_pb_text admin_label=”Text” _builder_version=”4.2.2″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” custom_padding=”||0px|||”]<\/p>\n

Bogatstvo duhovnog i dru\u0161tvenog \u017eivota stanovnika Vojvodine prikazano je obi\u010dajima porodi\u010dnog ciklusa \u2013 svadba, ro\u0111enje, detinjstvo i smrt. Izlo\u017eeni su svadbeni \u0161tapovi, deverski pe\u0161kir, \u010dutura, kolevka sa opremom, de\u010dije igra\u010dke, pokrov, pe\u0161kir za krst, bosiljka\u010da i drugi predmeti.<\/p>\n

Narodne no\u0161nje na stalnoj postavci grupisane su prema tipologiji koja se razvila kao posledica razli\u010ditih kulturno-istorijskih uticaja i klimatskih odlika Panonske nizije. Osnovni tip no\u0161nje u Vojvodini je tzv. panonski, koji se odlikuje \u0161irokim odevnim predmetima od belog lanenog, kudeljnog ili pamu\u010dnog platna.<\/p>\n

Na ovaj tip ode\u0107e nadovezuju se karpatsko-stepski uticaji koji su prisutni u obliku suknenih i krznenih odevnih predmeta.<\/p>\n

Srednjeevropski tip no\u0161nje u Vojvodini razvija se kao posledica planskog naseljavanja stanovni\u0161tva iz razli\u010ditih oblasti srednje Evrope. Oni sa sobom donose industrijske tkanine i nove krojeve ode\u0107e.<\/p>\n

“Se\u0107anje na stari kraj” je moto segmenta stalne postavke na kojem su izlo\u017eene no\u0161nje stanovni\u0161tva kolonizovanog posle Prvog i Drugog svetskog rata.<\/p>\n

(Ljiljana Trifunovi\u0107)<\/em><\/p>\n

[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Vi\u0161evekovna preplitanja slovenskih, ugro-finskih i germanskih naroda na podru\u010dju Panonske nizije i Podunavlja dovela su do zajedni\u010dkog \u017eivota brojnih etni\u010dkih grupa na dana\u0161njoj teritoriji Vojvodine \u2013 Srba, Ma\u0111ara, Slovaka, Rumuna, Rusina, Hrvata, Nemaca i drugih. U istorijskom razvoju svi narodi su sa\u010duvali i odre\u0111ene posebnosti \u2013 obi\u010daje, narodnu no\u0161nju i sli\u010dno.\u00a0 Predmeti izlo\u017eeni na stalnoj […]<\/p>\n","protected":false},"author":12,"featured_media":114771,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"on","_et_pb_old_content":"

Vi\u0161evekovna preplitanja slovenskih, ugro-finskih i germanskih naroda na podru\u010dju Panonske nizije i Podunavlja dovela su do zajedni\u010dkog \u017eivota brojnih etni\u010dkih grupa na dana\u0161njoj teritoriji Vojvodine \u2013 Srba, Ma\u0111ara, Slovaka, Rumuna, Rusina, Hrvata, Nemaca i drugih. U istorijskom razvoju svi narodi su sa\u010duvali i odre\u0111ene posebnosti \u2013 obi\u010daje, narodnu no\u0161nju i sli\u010dno.<\/p>

\"\" \"\" \"\"<\/p>

Predmeti izlo\u017eeni na stalnoj postavci na slikovit i uverljiv na\u010din govore o \u010doveku sa prostora Vojvodine, o njegovom prirodnom, kulturnom i dru\u0161tvenom razvoju tokom 19. i 20. veka. Polaze\u0107i od \u010dinjenice da se narodna kultura stvara vekovima i pod razli\u010ditim kulturnim uticajima, postavku \u010dine one teme koje su samo jezgro narodne kulture Vojvodine: narodna arhitektura, poljoprivreda, tkanje, \u0107ilimi, ure\u0111enje ku\u0107e, obi\u010daji i narodne no\u0161nje.<\/p>

Planski razvoj i oblikovanje vojvo\u0111anskog sela, od razbijenog do u\u0161orenog tipa, bilo je propisano administrativnim aktima i izrazito se razvilo u vreme habzbur\u0161kih kolonizacija.

U cilju boljeg razumevanja teme, izlo\u017eeni su planovi u\u0161oravanja naselja i planovi ku\u0107a, zatim alatke za izradu tr\u0161\u010danog krova, fasadni ukrasi i njihovi kalupi. Najupe\u010datljiviji predmet predstavlja deo trema iz prve polovine 19. veka koji je prona\u0111en u Sremu.

Prirodni uslovi vojvo\u0111anske ravnice pru\u017eali su velike mogu\u0107nosti za razvoj zemljoradnje, sto\u010darstva i ribolova.

Izlo\u017eene su alatke za okopavanje, setvu i \u017eetvu useva, delovi \u010dobanske ode\u0107e, pastirski pribor i zapre\u017ena oprema. Istaknuto mesto zauzima drveni plug sa kole\u010dkama i jarmom iz 19. veka.<\/p>

\"\"\u00a0<\/span>\"\"\u00a0<\/span>\"\"<\/p>

Porodi\u010dne potrebe za tekstilom zadovoljavane su uglavnom u okviru doma\u0107instva, tako da je tka\u010dka radinost bila izuzetno razvijena kod Srpkinja, Rumunki i \u0160okica. Istovremeno je zanatska tka\u010dka delatnost bila razvijena kod Slovaka i Ma\u0111ara.

Na izlo\u017ebi se mo\u017ee pratiti proces tkanja, od pripreme pre\u0111e do finalnih proizvoda, mogu se videti upotrebne alatke: makaze za stri\u017eu, trlice, grebena, preslice, vretena, motovila itd.

Da bi se zna\u010daj tkanja u porodici jo\u0161 vi\u0161e istakao, na postavci je izlo\u017een razboj iz Stapara koji se smatrao jednim od najve\u0107ih tka\u010dkih centara doma\u0107e radinosti kod nas. U lepotu \u0107ilima, izbor ornamenata i boja posetilac izlo\u017ebe mo\u017ee da se uveri posmatraju\u0107i predmete iz 19. veka koji su tkani tradicionalnim tehnikama, kle\u010danom i tehnikom \u010dunkanja.

Na ure\u0111enje seoskog enterijera u Vojvodini presudnu ulogu imalo je imovinsko stanje vlasnika, ali i etni\u010dka i verska pripadnost. Naime, razvoj osnovne trodelne ku\u0107e \u2013 soba, kuhinja, ostava \u2013 u soba, kuhinja, soba \u2013 prvenstveno je zahtevao novac za preure\u0111enje, dok su raspored i funkcija postoje\u0107eg name\u0161taja ostajali isti.

Kako bi se dobila \u0161to potpunija slika o ure\u0111enju enterijera, izlo\u017een je name\u0161taj za odlaganje ode\u0107e, za spavanje i sedenje, posteljina, ponjave, pribor za osvetljenje, ikone na staklu. Tradicionalna kuhinja predstavljena je arhai\u010dnim primercima posu\u0111a od keramike, metala i drveta, dok je posebno mesto dato priboru za me\u0161enje i pe\u010denje hleba.<\/p>

\"\"\u00a0<\/span>\"\"\u00a0<\/span>\"\"<\/p>

Bogatstvo duhovnog i dru\u0161tvenog \u017eivota stanovnika Vojvodine prikazano je obi\u010dajima porodi\u010dnog ciklusa \u2013 svadba, ro\u0111enje, detinjstvo i smrt. Izlo\u017eeni su svadbeni \u0161tapovi, deverski pe\u0161kir, \u010dutura, kolevka sa opremom, de\u010dije igra\u010dke, pokrov, pe\u0161kir za krst, bosiljka\u010da i drugi predmeti.

Narodne no\u0161nje na stalnoj postavci grupisane su prema tipologiji koja se razvila kao posledica razli\u010ditih kulturno-istorijskih uticaja i klimatskih odlika Panonske nizije. Osnovni tip no\u0161nje u Vojvodini je tzv. panonski, koji se odlikuje \u0161irokim odevnim predmetima od belog lanenog, kudeljnog ili pamu\u010dnog platna.

Na ovaj tip ode\u0107e nadovezuju se karpatsko-stepski uticaji koji su prisutni u obliku suknenih i krznenih odevnih predmeta.

Srednjeevropski tip no\u0161nje u Vojvodini razvija se kao posledica planskog naseljavanja stanovni\u0161tva iz razli\u010ditih oblasti srednje Evrope. Oni sa sobom donose industrijske tkanine i nove krojeve ode\u0107e.

\"Se\u0107anje na stari kraj\" je moto segmenta stalne postavke na kojem su izlo\u017eene no\u0161nje stanovni\u0161tva kolonizovanog posle Prvog i Drugog svetskog rata.

(Ljiljana Trifunovi\u0107)<\/em><\/p>

\u00a0<\/p>","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[10135],"tags":[],"class_list":["post-116405","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stalne-postavke-lat"],"yoast_head":"\nEtnologija - Muzej Vojvodine<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"noindex, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Etnologija - Muzej Vojvodine\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Vi\u0161evekovna preplitanja slovenskih, ugro-finskih i germanskih naroda na podru\u010dju Panonske nizije i Podunavlja dovela su do zajedni\u010dkog \u017eivota brojnih etni\u010dkih grupa na dana\u0161njoj teritoriji Vojvodine \u2013 Srba, Ma\u0111ara, Slovaka, Rumuna, Rusina, Hrvata, Nemaca i drugih. U istorijskom razvoju svi narodi su sa\u010duvali i odre\u0111ene posebnosti \u2013 obi\u010daje, narodnu no\u0161nju i sli\u010dno.\u00a0 Predmeti izlo\u017eeni na stalnoj […]\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/djukic.online\/lat\/etnologija\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Muzej Vojvodine\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2013-09-12T09:50:27+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2020-03-06T11:30:15+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/djukic.online\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/etnologija1.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"209\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"150\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"6 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/djukic.online\\\/lat\\\/etnologija\\\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/djukic.online\\\/lat\\\/etnologija\\\/\"},\"author\":{\"name\":\"\",\"@id\":\"\"},\"headline\":\"Etnologija\",\"datePublished\":\"2013-09-12T09:50:27+00:00\",\"dateModified\":\"2020-03-06T11:30:15+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/djukic.online\\\/lat\\\/etnologija\\\/\"},\"wordCount\":1170,\"commentCount\":0,\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/djukic.online\\\/lat\\\/etnologija\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/djukic.online\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2013\\\/09\\\/etnologija1.jpg\",\"articleSection\":[\"Stalne postavke\"],\"inLanguage\":\"sr-lt\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"CommentAction\",\"name\":\"Comment\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/djukic.online\\\/lat\\\/etnologija\\\/#respond\"]}]},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/djukic.online\\\/lat\\\/etnologija\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/djukic.online\\\/lat\\\/etnologija\\\/\",\"name\":\"Etnologija - Muzej Vojvodine\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/djukic.online\\\/lat\\\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/djukic.online\\\/lat\\\/etnologija\\\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/djukic.online\\\/lat\\\/etnologija\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/djukic.online\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2013\\\/09\\\/etnologija1.jpg\",\"datePublished\":\"2013-09-12T09:50:27+00:00\",\"dateModified\":\"2020-03-06T11:30:15+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"\"},\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/djukic.online\\\/lat\\\/etnologija\\\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"sr-lt\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/djukic.online\\\/lat\\\/etnologija\\\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-lt\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/djukic.online\\\/lat\\\/etnologija\\\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\\\/\\\/djukic.online\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2013\\\/09\\\/etnologija1.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/djukic.online\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2013\\\/09\\\/etnologija1.jpg\",\"width\":209,\"height\":150},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/djukic.online\\\/lat\\\/etnologija\\\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"\u041f\u043e\u0447\u0435\u0442\u043d\u0430\",\"item\":\"https:\\\/\\\/djukic.online\\\/lat\\\/naslovna\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Etnologija\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/djukic.online\\\/lat\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/djukic.online\\\/lat\\\/\",\"name\":\"Muzej Vojvodine\",\"description\":\"Muzej Vojvodine je pokrajinski muzej kompleksnog tipa koji prikuplja, obra\u0111uje, \u010duva i prezentuje muzejsku gra\u0111u sa teritorije Vojvodine.\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\\\/\\\/djukic.online\\\/lat\\\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"sr-lt\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"\",\"url\":\"https:\\\/\\\/djukic.online\\\/lat\\\/author\\\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Etnologija - Muzej Vojvodine","robots":{"index":"noindex","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"og_locale":"en_US","og_type":"article","og_title":"Etnologija - Muzej Vojvodine","og_description":"Vi\u0161evekovna preplitanja slovenskih, ugro-finskih i germanskih naroda na podru\u010dju Panonske nizije i Podunavlja dovela su do zajedni\u010dkog \u017eivota brojnih etni\u010dkih grupa na dana\u0161njoj teritoriji Vojvodine \u2013 Srba, Ma\u0111ara, Slovaka, Rumuna, Rusina, Hrvata, Nemaca i drugih. U istorijskom razvoju svi narodi su sa\u010duvali i odre\u0111ene posebnosti \u2013 obi\u010daje, narodnu no\u0161nju i sli\u010dno.\u00a0 Predmeti izlo\u017eeni na stalnoj […]","og_url":"https:\/\/djukic.online\/lat\/etnologija\/","og_site_name":"Muzej Vojvodine","article_published_time":"2013-09-12T09:50:27+00:00","article_modified_time":"2020-03-06T11:30:15+00:00","og_image":[{"width":209,"height":150,"url":"https:\/\/djukic.online\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/etnologija1.jpg","type":"image\/jpeg"}],"twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"Written by":"","Est. reading time":"6 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/djukic.online\/lat\/etnologija\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/djukic.online\/lat\/etnologija\/"},"author":{"name":"","@id":""},"headline":"Etnologija","datePublished":"2013-09-12T09:50:27+00:00","dateModified":"2020-03-06T11:30:15+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/djukic.online\/lat\/etnologija\/"},"wordCount":1170,"commentCount":0,"image":{"@id":"https:\/\/djukic.online\/lat\/etnologija\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/djukic.online\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/etnologija1.jpg","articleSection":["Stalne postavke"],"inLanguage":"sr-lt","potentialAction":[{"@type":"CommentAction","name":"Comment","target":["https:\/\/djukic.online\/lat\/etnologija\/#respond"]}]},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/djukic.online\/lat\/etnologija\/","url":"https:\/\/djukic.online\/lat\/etnologija\/","name":"Etnologija - Muzej Vojvodine","isPartOf":{"@id":"https:\/\/djukic.online\/lat\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/djukic.online\/lat\/etnologija\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/djukic.online\/lat\/etnologija\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/djukic.online\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/etnologija1.jpg","datePublished":"2013-09-12T09:50:27+00:00","dateModified":"2020-03-06T11:30:15+00:00","author":{"@id":""},"breadcrumb":{"@id":"https:\/\/djukic.online\/lat\/etnologija\/#breadcrumb"},"inLanguage":"sr-lt","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/djukic.online\/lat\/etnologija\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-lt","@id":"https:\/\/djukic.online\/lat\/etnologija\/#primaryimage","url":"https:\/\/djukic.online\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/etnologija1.jpg","contentUrl":"https:\/\/djukic.online\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/etnologija1.jpg","width":209,"height":150},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/djukic.online\/lat\/etnologija\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"\u041f\u043e\u0447\u0435\u0442\u043d\u0430","item":"https:\/\/djukic.online\/lat\/naslovna\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Etnologija"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/djukic.online\/lat\/#website","url":"https:\/\/djukic.online\/lat\/","name":"Muzej Vojvodine","description":"Muzej Vojvodine je pokrajinski muzej kompleksnog tipa koji prikuplja, obra\u0111uje, \u010duva i prezentuje muzejsku gra\u0111u sa teritorije Vojvodine.","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/djukic.online\/lat\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"sr-lt"},{"@type":"Person","@id":"","url":"https:\/\/djukic.online\/lat\/author\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/djukic.online\/lat\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/116405","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/djukic.online\/lat\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/djukic.online\/lat\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/djukic.online\/lat\/wp-json\/wp\/v2\/users\/12"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/djukic.online\/lat\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=116405"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/djukic.online\/lat\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/116405\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/djukic.online\/lat\/wp-json\/wp\/v2\/media\/114771"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/djukic.online\/lat\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=116405"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/djukic.online\/lat\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=116405"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/djukic.online\/lat\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=116405"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}