![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/kulpin_paviljon1.jpg\")
<\/p>\n<\/p>\n
U zgradi nekada\u0161njeg \u017eitnog magacina (Paviljon 1) realizovane su prve izlo\u017ebe iz istorije poljoprivrede. Radovi na adaptaciji ovog prostora za potrebe stalne postavke zapo\u010deti su neposredno nakon osnivanja Muzeja. Tokom devedesetih godina 20. veka je, na tri nivoa, postavljeno nekoliko tematskih izlo\u017ebi, koje sadr\u017eajno, koncepcijski i muzeolo\u0161ki \u010dine jedinstvenu celinu i govore o razvoju dominantnih grana poljoprivrede u ovim krajevima.<\/p>\n
Izlo\u017ebe su postavljene uz pomo\u0107 stru\u010dnjaka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i Muzeja Vojvodine.<\/p>\n
ALATKE I ORU\u0110A ZA ORANJE<\/strong> Prvo konstruktivno slo\u017eenije oru\u0111e za oranje je ralo. Ono se u na\u0161im krajevima pominje do 18. veka, kada ga zamenjuje plug.<\/p>\n Drveni plug je najstarije sa\u010duvano oru\u0111e za oranje na teritoriji Vojvodine. Velika prekretnica u razvoju plugova nastaje sredinom 19. veka. Tada se javljaju prvi fabri\u010dki gvozdeni plugovi, od kojih su vrlo brzo nastali savremeni plugovi sa ma\u0161inskom vu\u010dom.<\/p>\n Izlo\u017ebom je prikazan razvoj ora\u0107ih alatki i oru\u0111a od praistorije, preko gvozdenog doba, anti\u010dkog perioda i srednjeg veka, do sredine 20. veka. Posebna pa\u017enja posve\u0107ena je drvenim plugovima i najpoznatijim fabri\u010dkim zapre\u017enim plugovima.<\/p>\n Dugu tradiciju u proizvodnji zapre\u017enih plugova imalo je naselje Kula u Ba\u010dkoj (zanatske radionice Polich i Varga i F. Knefely). U Jugoslaviji su u prvoj polovini pro\u0161loga veka osnovane fabrike poljoprivrednih ma\u0161ina u Leskovcu (Proleter) i Osijeku (OLT). Zapre\u017eni plugovi su se neposredno posle oslobo\u0111enja po\u010deli proizvoditi i u novoosnovanim fabrikama: Metalna u \u0160tipu; Lipos u Tuzli; Tvornica poljoprivrednih strojeva \u2013 TPS u Bosanskoj Kostajnici; Lesce u Bledu.<\/p>\n ISTORIJAT GAJENJA P\u0160ENICE<\/strong> Od p\u0161eni\u010dnog bra\u0161na se dobija najkvalitetniji hleb, kao i druge vrste peciva i testenina. P\u0161enica se koristi i u ishrani doma\u0107ih \u017eivotinja. Zbog svog zna\u010daja, ona se gaji skoro u celom svetu, pa i tamo gde prirodni uslovi nisu pogodni za nju. Po povr\u0161ini na kojoj se gaji, ona zauzima prvo mesto me\u0111u njivskim usevima. Kada je re\u010d o ovim prostorima, p\u0161enica se nalazi odmah iza kukuruza.<\/p>\n Izlo\u017eba se sastoji iz nekoliko segmenata: poreklo i rasprostranjenost gajenja, selekcija i selekcionari, tehnologije proizvodnje p\u0161enice kroz istoriju, za\u0161tita p\u0161enice od korova i bolesti, tradicionalna \u017eetva i vr\u0161idba, skladi\u0161tenje zrna kroz istoriju.<\/p>\n Pored dokumenata i fotografija, na izlo\u017ebi su predstavljene i pojedine poljoprivredne alatke, kao i makete vetrenja\u010de i vodenice \u2013 poto\u010dare.<\/p>\n ISTORIJAT HMELJARSTVA<\/strong> Postojbine hmelja su plodne nizije u okolini Crnog mora podno Kavkaza, na jugozapadu Rusije. Hmelj i tradicija spravljanja piva su Velikom seobom naroda preneti u oblast sada\u0161nje srednje Evrope, gde se hmelj gajio u “humunolorijama” \u2013 hmeljarnicama.<\/p>\n Proizvodnja hmelja se kasnije pro\u0161irila i na druge dr\u017eave i kontinente, tako da su nastale hmeljarske oblasti sa tradicijom: u \u010ce\u0161koj \u2013 \u017date\u010dka oblast, u Nema\u010dkoj \u2013 oblast Halertau, u Engleskoj \u2013 Ist Kent, u SAD \u2013 Jakima. U biv\u0161oj Jugoslaviji su postojale dve hmeljarske oblasti: u Vojvodini \u2013 Ba\u010dka, sa centrom u Ba\u010dkom Petrovcu; u Sloveniji \u2013 Savinjska dolina sa centrom u \u017dalecu.<\/p>\n U Vojvodini je prve hmeljarnike posedovao grof Andrej Hadik (1770. godine, na svom imanju kod Futoga). Kasnije su hmelj po\u010dele uzgajati porodice Stratimirovi\u0107 u Kulpinu i Dun\u0111erski u \u010cibu. Slova\u010dki u\u010ditelj Albert Mar\u010di\u0161 iz Padine je 1885. godine dobio sadnice hmelja od \u010de\u0161kog hmeljara na Hotekovom imanju. U\u010ditelj je taj hmelj sam gajio i svima ga preporu\u010divao, \u0161to je uticalo na \u0161irenje ove biljke u okolini Ba\u010dkog Petrovca, gde se za kratko vreme razvio centar vojvo\u0111anskog hmeljarstva.<\/p>\n Radi za\u0161tite interesa proizvo\u0111a\u010da hmelja, u Somboru je 1905. godine osnovano Udru\u017eenje ba\u010dkih hmeljara, koje je 1906. godine brojalo 1.888 \u010dlanova.<\/p>\n U Vojvodini je pre Prvog svetskog rata bilo 1.236 ha hmeljarnika, ali je posle rata ostalo svega 400 ha. Pivo je i dalje tra\u017eeno, a hmelja je bilo malo. Usled velike potra\u017enje i male ponude, cena hmelja je brzo rasla, \u0161to je ohrabrilo seljake da pove\u0107aju povr\u0161ine pod ovom kulturom. Usled toga, od 1920. do 1927. godine nastaje \u201ezlatno doba\u201c vojvo\u0111anskog hmeljarstva. Hmeljarnici su podizani u skoro svim delovima Vojvodine. Godine 1927. je pod hmeljom bilo 8.097 ha. Te godine je u Ba\u010dkom Petrovcu osnovana hmeljarska \u0161kola.<\/p>\n ISTORIJAT PIVARSTVA<\/strong> Na osnovu istorijskih izvora se mo\u017ee zaklju\u010diti da su Stari Sloveni prvi koristili hmelj kao za\u010din i konzervans. Ovaj recept su od njih preuzela susedna germanska plemena, koja su razvila ve\u0161tinu gajenja hmelja i spravljanja piva. Prve zabele\u0161ke o kori\u0161\u0107enju hmelja u srednjoj Evropi poti\u010du iz 7. i 8. veka.<\/p>\n Opatica Hildegard (1098\u20131179) iz manastira Bingena je, verovatno, prva objavila recept za kori\u0161\u0107enje hmelja prilikom kuvanja piva i spravljanja lekova.<\/p>\n Odu\u0161evljen pivom, vojvoda \u017dan Sans Pur uveo je Orden viteza hmelja i dodeljivao ga svima koji su doprineli razvoju hmeljarstva.<\/p>\n U istorijatu pivarstva nailazimo na razli\u010dite li\u010dnosti koje su obo\u017eavale pivo i doprinele \u0161irenju kulta ovog pi\u0107a. U tome se posebno isti\u010de Gambrinus (Gambrinus), vojvoda od Brabanta i Lotaringije (1196\u2013 1294), koji je stekao titulu kralja piva.<\/p>\n U Evropi je izgra\u0111en veliki broj pivara u 14, 15. i 16. veku. Ranije je kuvanje piva imalo isklju\u010divo ku\u0107ni karakter. Prosvetiteljsko doba donelo je novi poticaj razvoju hmeljarstva i pivarstva. U 19. veku, za vreme kneza Milo\u0161a Obrenovi\u0107a, podignuta je pivara u Beogradu, na uglu ulica Balkanske i Gepratove. Istovremeno je, na mestu dana\u0161nje pivare Skadarlija, zapo\u010deta gradnja male pivare, \u010diji je vlasnik bio Filip \u0110or\u0111evi\u0107.<\/p>\n Kraj 19. i po\u010detak 20. veka obele\u017eile su mnoge tehni\u010dke novine u pivarstvu, koje je prvi primenio \u0110or\u0111e Vajfert, vlasnik pan\u010deva\u010dke pivare. On je izgradio novu, veliku pivaru u Beogradu, ispod Top\u010didera, na mestu dana\u0161nje pivare BIP.<\/p>\n Pronalazak parne ma\u0161ine bio je vrlo zna\u010dajan i za pivarsku industriju, jer je njena primena umnogome pobolj\u0161ala i unapredila proces proizvodnje, \u0161to je omogu\u0107ilo prelazak sa zanatskog na industrijski na\u010din proizvodnje.<\/p>\n Nove tehnike i tehnologije su zna\u010dajno doprinele modernizaciji pivara i stvaranju uslova za pobolj\u0161anje kvaliteta piva. U Srbiji je poslednjih godina zna\u010dajno pobolj\u0161an kvalitet piva, a stvorene su i nove vrste.<\/p>\n ISTORIJAT GAJENJA KONOPLJE<\/strong> Intenzivnije gajenje konoplje na podru\u010dju dana\u0161nje Vojvodine zapo\u010deto je u 15. i 16. veku.<\/p>\n Polovinom 19. veka ona se u ovim krajevima uglavnom gajila za ku\u0107ne potrebe, a manje za prodaju. Radi pobolj\u0161anja njenog kvaliteta, uvo\u017eena je iz Italije. Italijanske sorte bile su znatno mek\u0161e i pogodnije za izradu platna, dok je doma\u0107a konoplja davala jako, grubo vlakno, od kojeg je pravljena dobra u\u017ead.<\/p>\n Uz pomo\u0107 karata, dokumenata, fotografija i alata za preradu ovom izlo\u017ebom je prikazano gajenje konoplje i njena prerada u ku\u0107noj radinosti.<\/p>\n Tematske celine izlo\u017ebe su: poreklo, naziv i podela, izgled, tipovi konoplje, priprema zemlji\u0161ta za setvu, \u017eetva, mo\u010denje, su\u0161enje, stupanje \u2013 lomljenje, trljenje \u2013 gla\u0111enje, \u010de\u0161ljanje \u2013 grebenanje, predenje, snovanje i tkanje. Izme\u0111u ostalog, izlo\u017eeni su slede\u0107i predmeti: kosir, grebena, kolovrat, snovaljka, \u010dekrk, vito, motovilo, trlica, stupa, razboj i mangelj.<\/p>\n ISTORIJAT GAJENJA SIRKA METLA\u0160A I IZRADA METLI<\/strong> Kao stalni rekvizit zlih htonskih demona i simbol zla, metla se javlja u mnogim narodnim verovanjima i predanjima, ali ona poseduje i apotropejsko svojstvo, tj. \u0161titi ljude i doma\u0107instva od zlih sila i ne\u010disto\u0107e. \u010cesto se koristi i kao simbol zabave, i to na mnogim kolektivnim sve\u010danostima i tokom praznika.<\/p>\n Donedavno je metla bila univerzalno sredstvo za \u010di\u0161\u0107enje. Promena na\u010dina \u017eivljenja i enterijera uslovila je i promenu na\u010dina njihovog odr\u017eavanja (uveden je usisiva\u010d i dr.).Za razliku od savremenih ure\u0111aja, metlom se mogu po\u010distiti i te\u0161ko dostupni delovi prostorija, pa je, zahvaljuju\u0107i tome, ostala nezamenjiva do dana\u0161njih dana.<\/p>\n Metle se prete\u017eno prave od sirovina biljnog porekla, ali se za njihovu izradu mo\u017ee koristiti i plastika, \u017eivotinjske dlake ili perje. Danas se najvi\u0161e upotrebljavaju metle od sirka, kako zbog same navike potro\u0161a\u010da, tako i zbog vra\u0107anja prirodnim sirovinama.<\/p>\n DUVAN I LULE – OD SEMENA DO DIMA Na izlo\u017ebi je uo\u010dljiva raznovrsnost lula, bogatstvo dekoracija i motiva, koji su plod ma\u0161tovitosti proizvo\u0111a\u010da. Ovaj deo izlo\u017ebe je oboga\u0107en likovnim ilustracijama na kojima se kao centralni motiv javlja lula.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n ISTORIJA GOVEDARSTVA<\/strong> Goveda se ubrajaju u prve \u017eivotinje koje je \u010dovek pripitomio. Kravlje mleko je gotovo savr\u0161ena, univerzalna hrana, pa se krava mo\u017ee smatrati pomajkom \u010dove\u010danstva. Od mleka zavisi egzistencija svakog sisara, \u0161to se ne mo\u017ee re\u0107i za neku drugu hranu. Mleko sadr\u017ei skoro sve elemente potrebne za odr\u017eavanje i rast mnogih vrsta \u017eivih bi\u0107a, \u010dak i u najaktivnijem stadijumu njihovog razvoja.<\/p>\n U razli\u010ditim krajevima sveta stajnjak goveda predstavlja jedino \u0111ubrivo kojim se odr\u017eava zemlji\u0161na struktura i plodnost, a koristi se i kao gorivo u doma\u0107instvu. Pored savremene mehanizacije i sredstava za transport i obavljanje poljoprivrednih radova, u nekim delovima sveta se goveda i dalje koriste za vu\u010du i obradu zemlje, zatim kao tovarne \u017eivotinje i \u017eivotinje za jahanje.<\/p>\n Zahvaljuju\u0107i sposobnosti prilago\u0111avanja, goveda su rasprostranjena u raznim klimatskim i geografskim rejonima. Uzgajaju se u suvoj i vla\u017enoj klimi, u ravnicama i na visokim planinama, oko ekvatora i blizu polarnog kruga.<\/p>\n Kod mnogih naroda, \u010dak i u dana\u0161nje vreme, goveda predstavljaju simbol bogatstva. Na novcu mnogih dr\u017eava se nalazi motiv goveda, \u0161to odra\u017eava takvo shvatanje.<\/p>\n Ovom izlo\u017ebom je prikazan istorijat i razvoj govedarstva \u2013 od rodona\u010delnika goveda, preko muznih i tovnih rasa krava, zatim tradicionalni na\u010din uzgoja goveda, pribor za ve\u0161ta\u010dko osemenjavanje, muzni ure\u0111aji, te uzorci koji se koriste kao sto\u010dna hrana.<\/p>\n ISTORIJA MLEKARSTVA<\/strong> Vremenom su se razvile autohtone rase muzne stoke, kao i autohtona prerada mleka. Takva proizvodnja i prerada odvijala se na gazdinstvu, u doma\u0107instvu, a kasnije je dobijala odlike zanatske proizvodnje.<\/p>\n Razvoj mlekarstva bio je ubrzan nau\u010dnim i tehni\u010dkim otkri\u0107ima, \u0161to je dovelo do izdvajanja mlekarstva kao privredne grane u drugoj polovini 19. veka.<\/p>\n Po\u010detkom ovog veka po\u010dinju se osnivati prve mlekarske zadruge. Njihova pojava bila je posledica razvoja mlekarstva u Evropi. Od 1900. do 1907. godine na teritoriji dana\u0161nje Vojvodine je osnovano 30 mlekarskih zadruga. U to vreme su i vlastelini gradili mlekare na svojim posedima. Jedan od njih je bio grof Kotek, koji je mlekaru podigao na svom posedu Novi Majur (danas Veternik).<\/p>\n Nakon Prvog svetskog rata dolazi do procvata mlekarskih zadruga. U Novom Sadu je 1926. godine osnovana Novosadska mlekarska zadruga, a \u010detiri godine kasnije Centralnieksportni savez mlekarskih zadruga. Za po\u010dasnog predsednika je imenovan \u0110or\u0111e \u0110oka Dun\u0111erski, veleposednik iz Kulpina.<\/p>\n Nakon Drugog svetskog rata se razvija savremena industrijska obrada i prerada mleka.<\/p>\n TRADICIONALNO OV\u010cARSTVO U VOJVODINI<\/strong> Na izlo\u017ebi su obra\u0111ene i prikazane slede\u0107e tematske celine: ovce (rase ovaca, obele\u017eavanje i tradicionalno le\u010denje ovaca), prirodni uslovi za gajenje ovaca (pa\u0161njaci, pojila), sto\u010darska stani\u0161ta (kolibe, ov\u010dare, objekti na pa\u0161njacima i po ku\u0107ama), \u010dobani (ugovaranje \u010dobana, \u010dobanski pribor i no\u0161nja), \u010dobanski psi i magarci, oblici udru\u017eivanja ov\u010dara, raspodela dobara (mleko, torina, jaganjci, vuna, ko\u017ea), mleko i mle\u010dni proizvodi.<\/p>\n Teme su ilustrovane muzejskim predmetima: \u010dobanskim bi\u010devima, \u017eigovima za obele\u017eavanje, \u010dobanskim priborom, duplim zvonima \u2013 vicigovima, klepetu\u0161ama, \u010duturama i tikvicama za rakiju, proizvodima od vune, kantama za mleko, makazama za stri\u017eu i \u010dobanskim \u0161tapovima.<\/p>\n SVINJARSTVO – JU\u010cE, DANAS, SUTRA<\/strong> Stvaranjem gradova po\u010detkom 18. veka, potreba za \u017eivotnim namirnicama postaje sve ve\u0107a. \u017dele\u0107i da dobije \u0161to kvalitetniju rasu svinja, \u010dovek po\u010dinje da radi na unapre\u0111enju njenih biolo\u0161kih osobina. Tako je 1851. godine u Engleskoj stvoren veliki jork\u0161ir, prva kvalitetna rasa.<\/p>\n Uporedo sa stvaranjem kvalitetnih rasa, \u010dovek radi i na pobolj\u0161anju njihove ishrane, sme\u0161taja i zdravstvene za\u0161tite. U novije vreme se prelazi na intenzivan, zatvoreni sistem dr\u017eanja velikog broja svinja na jednom mestu, u posebno izgra\u0111enim objektima. Razvoj nauke je doveo do osnivanja specijalizovanih institucija za uzgoj svinja, a proizvodnja je poprimila industrijski karakter.<\/p>\n \u00a0<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U zgradi nekada\u0161njeg \u017eitnog magacina (Paviljon 1) realizovane su prve izlo\u017ebe iz istorije poljoprivrede. Radovi na adaptaciji ovog prostora za potrebe stalne postavke zapo\u010deti su neposredno nakon osnivanja Muzeja. Tokom devedesetih godina 20. veka je, na tri nivoa, postavljeno nekoliko tematskih izlo\u017ebi, koje sadr\u017eajno, koncepcijski i muzeolo\u0161ki \u010dine jedinstvenu celinu i govore o razvoju dominantnih […]<\/p>\n","protected":false},"author":12,"featured_media":114742,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[10135],"tags":[],"class_list":["post-116406","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stalne-postavke-lat"],"yoast_head":"\n
Autori izlo\u017ebe: Ivan \u010cakan i Filip Forkapi\u0107<\/em><\/p>\n![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/kulpin_poljoprivreda_oranje2.jpg\")
Razvoj i unapre\u0111enje oru\u0111a za oranje traje vekovima. Prve alatke bile su malih dimenzija i izra\u0111ivane su od ko\u0161tanih ostataka i sli\u010dnih materijala. Ove tzv. motike paralice \u010dine prelaznu fazu ka prvim ora\u0107im spravama.<\/p>\n![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/kulpin_poljoprivreda_oranje1.jpg\")
Zapre\u017ene plugove koji su kori\u0161\u0107eni na na\u0161im prostorima proizvodile su mnoge evropske fabrike i zanatske radionice (nema\u010dke, engleske, austrougarske \u2013 austrijske, ma\u0111arske, \u010de\u0161ke, jugoslovenske…), ali i ameri\u010dke. Ve\u0107 u 18. veku, ta\u010dnije 1785. godine u Engleskoj je osnovana fabrika Ransomes, Sims & Head, da bi u 19. veku i po\u010detkom 20. veka bilo osnovano nekoliko fabrika: u Nema\u010dkoj \u2013 Ackerger\u00e4tefabrik Hohenheim, Gebr. Eberhardt KG, Rud. Sack KG…; Engleskoj \u2013 J. & Howart, Clayton & Shuttleworth…; Austrougarskoj, odnosno Ma\u0111arskoj \u2013 Hofherr-Schrantz-Clayton-Shuttleworth, K\u00fchne E…; \u010ce\u0161koj \u2013 Rudolf B\u00e4cher, Karel Vacek, Jan \u010cervinka…; u SAD \u2013 John Deere, Oliver Chilled Plow Works, Starbuck & Sons…<\/p>\n
Autor izlo\u017ebe: prof. dr Ivan Mihaljev, sa saradnicima 22 Paviljon 1<\/em><\/p>\n![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/kulpin_poljoprivreda_psenica.jpg\")
P\u0161enica je jedna od najzna\u010dajnijih biljnih vrsta. Smatra se da je ona imala veliki uticaj na razvoj proizvodnje drugih njivskih vrsta biljaka.<\/p>\n
Autori izlo\u017ebe: dr Jan Ki\u0161geci, mr Jan Sabo i dipl. in\u017e. Jaroslav Ljekar<\/em><\/p>\n
Autor izlo\u017ebe: dr Jan Ki\u0161geci<\/em><\/p>\n![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/kulpin_poljoprivreda_pivo.jpg\")
Pivo, tj. pi\u0107e od je\u010dmenog slada stvarano je vekovima. Prvi su ga proizveli Vavilonci, oko 2.800 godine pre Hrista. Od njih su ovaj napitak nau\u010dili da spravljaju \u2013 Egip\u0107ani, Persijanci, Grci, Rimljani, \u0160panci, Gali, Germani i Sloveni. Iako su stari Egip\u0107ani od \u017eitarica prvi pripremali osve\u017eavaju\u0107e pi\u0107e zvano synthum, neku vrstu piva u koje nisu dodavali hmelj, nego gorko korenje i za\u010dine.<\/p>\n
Tokom austrijske okupacije Beograda, pivarstvo prevazilazi okvire doma\u0107e, zanatske proizvodnje i dobija razmere industrijske proizvodnje. Austrijski doseljenici i preduzima\u010di izgradili su dve male pivare na Dor\u0107olu. Kada su se Turci ponovo vratili u Beograd, pivari prelaze na levu obalu Dunava i Save i nastavljaju rad na austrijskoj teritoriji \u2013 u Zemunu i Pan\u010devu, odakle su pivo izvozili u Beograd.<\/p>\n
Autori izlo\u017ebe: dr Jan Ki\u0161geci i dipl. in\u017e. Jaroslav Ljekar<\/em><\/p>\n![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/kulpin_poljoprivreda_konoplja.jpg\")
Konoplja je, pre svega, gajena zbog vlakna. Stari narodi na Bliskom i Dalekom istoku gajili su ovu biljku zbog proizvodnje narkoti\u010dkih sredstava. Rimski hroni\u010dar Plinije konoplju spominje kao lekovitu biljku.<\/p>\n
Autor izlo\u017ebe: dr Jano\u0161 Berenji<\/em><\/p>\n![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/kulpin_poljoprivreda_metle.jpg\")
Metlom se \u010dovek slu\u017ei verovatno jo\u0161 od praistorije. U Bibliji se metla i metenje spominju \u010dak na devet mesta. Metla se pojavljuje i na egipatskim crte\u017eima, a kod Rimljana su vernici “meta\u010di sveti\u0161ta” bili posebno zaslu\u017eni gra\u0111ani, odlikovani dozvolom za metenje verskih objekata.<\/p>\n
<\/strong>Autori izlo\u017ebe: dr Jano\u0161 Berenji i Tatjana Miti\u0107<\/em><\/p>\n![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/kulpin_poljoprivreda_duvan.jpg\")
Izlo\u017eba se sastoji iz dva dela. U prvom delu je prikazan istorijat gajenja duvana na podru\u010dju Vojvodine. Tematske celine su: poreklo, naziv i podela, izgled, tipovi, proizvodnja rasada i rasa\u0111ivanje, nega u polju, berba i su\u0161enje, na\u010dini kori\u0161\u0107enja i u\u017eivanje duvana. Pojedine teme su ilustrovane trodimenzionalnim predmetima: kerami\u010dkim posudama za ru\u010dno zalivanje duvana, tablom sa oznakom parcele, sadilicom, grtalima, iglama za nizanje listova duvana, kukama i dvema balama osu\u0161enih listova duvana (sorte berlej i vird\u017einija).<\/p>\n![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/kulpin_poljoprivreda_duvan2.jpg\")
U drugom delu izlo\u017ebe su predstavljene lule. Retki i karakteristi\u010dni primerci lula klasifikovani su po materijalu izrade, i to na kerami\u010dke, porculanske, drvene, tzv. “engleske lule” i lule od morske pene (stive).<\/p>\n
Autor izlo\u017ebe: prof. dr Timotej \u010cobi\u0107, saradnici dr An\u0111elija Antov, dr Georgi Antov, dr Radovan Pavlovi\u0107 i mr Miroslav Plav\u0161i\u0107<\/em><\/p>\n![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/kulpin_poljoprivreda_govedarstvo.jpg\")
Kao grana privrede, govedarstvo ima veliki zna\u010daj za napredak ljudskog dru\u0161tva. Uloga savremenog govedarstva sastoji se u obezbe\u0111ivanju hrane, sirovina za industriju i robe za unutra\u0161nju i me\u0111unarodnu razmenu.<\/p>\n
Autor izlo\u017ebe: prof. dr Ivica Vuji\u010di\u0107<\/em><\/p>\n![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/kulpin_poljoprivreda_mlekarstvo.jpg\")
Praistorijski ostaci govore o tome da je \u010dovek veoma davno po\u010deo koristiti mleko u ishrani i od njega proizvoditi sireve, maslac i dr. Smatra se da je pre 6.000 do 10.000 godina, odnosno u vreme domestikacije \u017eivotinja \u010dovek po\u010deo da koristi mleko od nekih pripitomljenih \u017eivotinja.<\/p>\n
Autor izlo\u017ebe: Ivan \u010cakan<\/em><\/p>\n![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/kulpin_poljoprivreda_ovcarstvo.jpg\")
Ovca milenijumima \u017eivi na ovim prostorima, te je i ov\u010darstvo u Vojvodini razvijano vekovima.<\/p>\n
Autor izlo\u017ebe: prof. dr Milan Teodorovi\u0107, sa saradnicima<\/em><\/p>\n![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/kulpin_poljoprivreda_svinjarstvo.jpg\")
Istorijat svinjarstva mo\u017eemo pratiti od momenta pripitomljavanja i domestikacije divlje svinje (oko 10.000 godina). Arheolo\u0161ki nalazi iz kamenog doba, rimskog doba i srednjeg veka jasno govore o tome da je \u010dovek oduvek koristio proizvode od svinje. Me\u0111utim, tek pre 200 godina je zapo\u010det intenzivan uzgoj svinja. Pre toga su uzgajane ekstenzivno. Slobodno su se kretale i uglavnom su same pronalazile hranu u \u0161umama. U slede\u0107oj etapi razvoja svinje su dr\u017eane u stajama, uz isterivanje na pa\u0161u ili u vo\u0107njak.<\/p>\n