![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2013\/09\/muzej_vojvodine2_8.jpg\")
Beo\u010dinska fabrika cementa<\/p>
[et_pb_section fb_built=”1″ admin_label=”section” _builder_version=”3.22″ custom_padding=”0px||0px|||”][et_pb_row admin_label=”row” _builder_version=”4.2.2″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” width=”100%” max_width=”100%” custom_padding=”4px|||||”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”3.25″ custom_padding=”|||” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text admin_label=”Text” _builder_version=”4.2.2″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” custom_padding=”||44px|||”]<\/p>\n
Ulaskom Vojvodine u Kraljevinu Srbiju, odnosno Jugoslaviju, krajem 1918. godine, temeljno su izmenjene okolnosti njenog dotada\u0161njeg privrednog razvitka. Vojvo\u0111anska privreda morala je da se preorijenti\u0161e na nerazvijeno jugoslovensko unutra\u0161nje tr\u017ei\u0161te. Ona je prestala da bude veliki izvoznik \u017eitarskih i mlinskih proizvoda na srednjeevropskom tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n
Nedostatak energetskih izvora u Vojvodini i nedovoljan razvoj potro\u0161nje onemogu\u0107avali su \u0161iri razmah elektrifikacije.<\/p>\n
Politika industrijalizacije u Jugoslaviji, zasnovana na sistemu za\u0161titnih carina, vi\u0161e je odgovarala onim krajevima koji su ve\u0107 imali razvijenu industriju. U Vojvodini su 1923. godine bile 193 banke. Od toga su, s obzirom na nacionalnost vlasnika bankovnog kapitala, bile 41 nema\u010dka, 35 srpskih, 34 ma\u0111arske, 7 slova\u010dkih i 6 rumunskih banaka.<\/p>\n
Zanatstvo je od svih privrednih grana u Vojvodini najvi\u0161e napredovalo, kvantitativno i kvalitativno, jer za osnivanje zanatskih preduze\u0107a nije bio potreban ve\u0107i kapital.<\/p>\n
Po\u010detkom tridesetih godina op\u0161ta privredna kriza obuhvatila je sve grane vojvo\u0111anske privrede. Njene posledice bile su izra\u017eene op\u0161tim padom izvozne trgovine, kupovne mo\u0107i stanovni\u0161tva, padom cena industrijske robe, najamnine i slomom privatnog bankarstva.<\/p>\n
Vojvo\u0111anska \u017eelezni\u010dka mre\u017ea iznosila je 1.903 km, \u0161to je predstavljalo \u010detvrtinu jugoslovenske \u017eelezni\u010dke mre\u017ee. U Vojvodini je 1919. godine bilo 4.699 km drumskih puteva, a do Drugog svetskog rata izgra\u0111eno je 1.307 km novih puteva.<\/p>\n
[\/et_pb_text][dica_divi_carousel show_items_desktop=”3″ loop=”on” arrow_nav=”on” equal_height=”on” advanced_effect=”1″ arrow_bg_color=”rgba(255,255,255,0.73)” image_container_margin=”||||false|false” image_container_padding=”||||true|false” image_padding=”||||false|false” title_padding=”|5px||5px|false|true” text_padding=”|5px||5px|false|true” disabled_on=”off|off|off” _builder_version=”4.2.2″ title_line_height=”1.2em” background_enable_color=”off” custom_margin=”13px|||||” custom_padding=”||0px|||” border_radii_image=”on|2px|2px|2px|2px” locked=”off”][dica_divi_carouselitem button_url_new_window=”1″ image=”\/\/wp-content\/uploads\/2020\/02\/privredni_razvoj1.jpg” image_lightbox=”on” _builder_version=”4.2.2″][\/dica_divi_carouselitem][dica_divi_carouselitem button_url_new_window=”1″ image=”\/\/wp-content\/uploads\/2020\/02\/privredni_razvoj2.jpg” image_lightbox=”on” _builder_version=”4.2.2″][\/dica_divi_carouselitem][dica_divi_carouselitem button_url_new_window=”1″ image=”\/\/wp-content\/uploads\/2020\/02\/privredni_razvoj4.jpg” image_lightbox=”on” _builder_version=”4.2.2″][\/dica_divi_carouselitem][dica_divi_carouselitem button_url_new_window=”1″ image=”\/\/wp-content\/uploads\/2020\/02\/privredni_razvoj3.jpg” image_lightbox=”on” _builder_version=”4.2.2″][\/dica_divi_carouselitem][\/dica_divi_carousel][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ulaskom Vojvodine u Kraljevinu Srbiju, odnosno Jugoslaviju, krajem 1918. godine, temeljno su izmenjene okolnosti njenog dotada\u0161njeg privrednog razvitka. Vojvo\u0111anska privreda morala je da se preorijenti\u0161e na nerazvijeno jugoslovensko unutra\u0161nje tr\u017ei\u0161te. Ona je prestala da bude veliki izvoznik \u017eitarskih i mlinskih proizvoda na srednjeevropskom tr\u017ei\u0161te. Nedostatak energetskih izvora u Vojvodini i nedovoljan razvoj potro\u0161nje onemogu\u0107avali su […]<\/p>\n","protected":false},"author":12,"featured_media":114729,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"on","_et_pb_old_content":"
Beo\u010dinska fabrika cementa<\/p>
Ulaskom Vojvodine u Kraljevinu Srbiju, odnosno Jugoslaviju, krajem 1918. godine, temeljno su izmenjene okolnosti njenog dotada\u0161njeg privrednog razvitka. Vojvo\u0111anska privreda morala je da se preorijenti\u0161e na nerazvijeno jugoslovensko unutra\u0161nje tr\u017ei\u0161te. Ona je prestala da bude veliki izvoznik \u017eitarskih i mlinskih proizvoda na srednjeevropskom tr\u017ei\u0161te.
Nedostatak energetskih izvora u Vojvodini i nedovoljan razvoj potro\u0161nje onemogu\u0107avali su \u0161iri razmah elektrifikacije.
Politika industrijalizacije u Jugoslaviji, zasnovana na sistemu za\u0161titnih carina, vi\u0161e je odgovarala onim krajevima koji su ve\u0107 imali razvijenu industriju. U Vojvodini su 1923. godine bile 193 banke. Od toga su, s obzirom na nacionalnost vlasnika bankovnog kapitala, bile 41 nema\u010dka, 35 srpskih, 34 ma\u0111arske, 7 slova\u010dkih i 6 rumunskih banaka.
Zanatstvo je od svih privrednih grana u Vojvodini najvi\u0161e napredovalo, kvantitativno i kvalitativno, jer za osnivanje zanatskih preduze\u0107a nije bio potreban ve\u0107i kapital.
Po\u010detkom tridesetih godina op\u0161ta privredna kriza obuhvatila je sve grane vojvo\u0111anske privrede. Njene posledice bile su izra\u017eene op\u0161tim padom izvozne trgovine, kupovne mo\u0107i stanovni\u0161tva, padom cena industrijske robe, najamnine i slomom privatnog bankarstva.
Vojvo\u0111anska \u017eelezni\u010dka mre\u017ea iznosila je 1.903 km, \u0161to je predstavljalo \u010detvrtinu jugoslovenske \u017eelezni\u010dke mre\u017ee. U Vojvodini je 1919. godine bilo 4.699 km drumskih puteva, a do Drugog svetskog rata izgra\u0111eno je 1.307 km novih puteva.<\/p>","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[10135],"tags":[],"class_list":["post-116411","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stalne-postavke-lat"],"yoast_head":"\n