[et_pb_section fb_built=”1″ admin_label=”section” _builder_version=”4.6.6″ custom_margin=”||||false|false” da_disable_devices=”off|off|off” da_is_popup=”off” da_exit_intent=”off” da_has_close=”on” da_alt_close=”off” da_dark_close=”off” da_not_modal=”on” da_is_singular=”off” da_with_loader=”off” da_has_shadow=”on”][et_pb_row admin_label=”row” _builder_version=”4.6.6″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” custom_margin=”0px|||0px|false|false”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”3.25″ custom_padding=”|||” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text admin_label=”Text” _builder_version=”4.6.6″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]<\/p>\n
\u010casopis “Rad vojvo\u0111anskih muzeja” pokrenuo je Vojvo\u0111anski muzej u Novom Sadu 1952. godine kao glavnu i stalnu ediciju u kojoj se kontinuirano objavljuju rezultati delatnosti muzejskih radnika i ustanova u Vojvodini i njihov nau\u010dnoistra\u017eiva\u010dki i stru\u010dni rad. Sadr\u017eina publikacije je kulturna istorija Vojvodine u pro\u0161losti i sada\u0161njosti, tretirana kroz odgovaraju\u0107e nau\u010dne grane.<\/p>\n
U predgovoru prvog broja \u010dasopisa istaknuta je problematika muzeologije i ciljevi pokretanja \u010dasopisa: “… Rad treba da bude ogledalo svih na\u0161ih intelektualnih napora u sistematskom radu na pravilnom upoznavanju na\u0161e bogate pro\u0161losti. Rad je periodi\u010dna revija u kojoj \u0107e se kontinuirano i po odre\u0111enom sistemu objavljivati kako nau\u010dni radovi i sistematski sre\u0111ena gra\u0111a iz na\u0161ih muzeja o predmetima koji se ti\u010du arheologije, istorije, etnologije, istorije umetnosti i prirodnih nauka, tako i iz muzejsko-konzervatorske problematike koja se ti\u010de Vojvodine. U Radu \u0107e biti \u0161tampani i radovi koji se ti\u010du problema vaspitno-obrazovnog rada na\u0161ih muzeja, u prvom redu kontakta i delatnosti u narodu putem tematskih izlo\u017ebi, predavanja i sl., kao i saradnja i pomo\u0107 muzeja \u0161kolskoj nastavi. Najzad, postavlja\u0107e se i osvetljavati problemi podizanja muzejsko-nau\u010dnog i muzejsko-tehni\u010dkog kadra putem organizovanja stru\u010dnih kurseva, ve\u017ebi, specijalizacija i sl.”<\/p>\n
Do 2008. godine iza\u0161lo je pedeset brojeva, u trideset devet svezaka. Prvi ure\u0111iva\u010dki odbor (Rajko L. Veselinovi\u0107, Rajko Nikoli\u0107, Rastko Ra\u0161ajski i dr Mirko \u0160ulman) odredio je izgled \u010dasopisa i ve\u0107 u prvom broju dao osnovnu koncepciju njegovog sadr\u017eaja: Predgovor, Rasprave i \u010dlanci, Izve\u0161taji, Prilozi i gra\u0111a, Iz \u017eivota i rada vojvo\u0111anskih muzeja, Muzejski kadrovi, Za\u0161tita spomenika kulture u Vojvodini, Ocene i prikazi, Bibliografija. U narednim brojevima uvode se nove rubrike: Nekrolog, Razmena publikacija, Tematske izlo\u017ebe, Muzejske zbirke, Muzejska hronika i Muzejske akvizicije. Rad je objavljivao i priloge koji su se odnosili na za\u0161titu spomenika kulture zato \u0161to je jedno vreme slu\u017eba za\u0161tite bila u sastavu Vojvo\u0111anskog muzeja. U desetom broju pojavljuje se nova rubrika Registar u kojoj je objavljena Bibliografija radova \u0161tampanih u prvih deset svezaka. Tradicija objavljivanja Bibliografije radova, \u0161tampanih u toku deset brojeva, nastavlja se u svakom desetom broju.<\/p>\n
Zami\u0161ljen kao redovna godi\u0161nja publikacija, \u010dasopis prolazi kroz kriti\u010dne faze koje su naj\u010de\u0161\u0107e prouzrokovane nedostatkom stalnih finansijskih sredstava, ali ponekad i nedostatkom odgovaraju\u0107ih nau\u010dnih i stru\u010dnih priloga.<\/p>\n
Prvih deset godina, 1952\u20131962, izlazi kao godi\u0161njak. Sveska 12\/13 za 1964. prvi je dvobroj, da bi kasnije, uglavnom zbog problema finansiranja, do\u0161lo do ozbiljnih zastoja u izdavanju \u010dasopisa i spajanja po vi\u0161e godi\u0161ta: 12\/13 (1964), 14 (1965), 15\/17 (1966\u20131968), 18\/19 (1969\u20131970), 20 (1971), 21\/22 (1972\u20131973), 23\/24 (1974\u20131978). Slede\u0107e tri godine postignuta je a\u017eurnost u izdavanju: 25 \u2013 1979, 26 \u2013 1980, 27 \u2013 1981. Broj 28 izdat je za 1982\u20131983. godinu, broj 29 za 1984\u20131985. godinu.<\/p>\n
Od broja 26 dolazi do zna\u010dajnih izmena u liku Rada vojvo\u0111anskih muzeja. Umesto grupisanja tekstova prema dotada\u0161njim odeljcima, na zahtev arheologa, formiraju se odeljci prema strukama. Smatrano je da \u0107e ovakvo izdvajanje tekstova bar privremeno zadovoljiti potrebu za postojanjem specifi\u010dnog arheolo\u0161kog \u010dasopisa, motivi\u0161u\u0107i to pre svega zahtevima razmene publikacija sa specijalizovanim arheolo\u0161kim institucijama.<\/p>\n
Do broja 25 naslovni tekst stranice impresuma prevo\u0111en je na francuski, a od broja 26 prevodi se na engleski jezik, po\u0161to je ve\u0107ina rezimea data na engleskom jeziku. U broju 27 naslovni tekst je ostao na engleskom jeziku mada su rezimei dati na nema\u010dkom jeziku, a od broja 28 naslovi u sadr\u017eaju daju se (za sve tekstove) na tri jezika: (srpskohrvatski, engleski i nema\u010dki). Ako je tekst pisan na nekom drugom jeziku, onda se kao prvi prevod naslova daje tekst na srpskohrvatskom.<\/p>\n
Posebna pa\u017enja posve\u0107ena je ustanovi recenzenta. Doneta je odluka da se iza svake grupe priloga iz odre\u0111ene struke navode imena recenzenata.<\/p>\n
Zbog problema finansijske prirode Ure\u0111iva\u010dki odbor se opredelio da prednost kod objavljivanja daje radovima muzealaca, budu\u0107i da je “Rad vojvo\u0111anskih muzeja” jedini godi\u0161njak iz oblasti muzeologije u ovoj sredini. Izvesno osiroma\u0161enje tematike iz op\u0161te i kulturne istorije Vojvodine bilo je posledica ovakve politike.<\/p>\n
Usled nedostatka finansijskih sredstava i slabijeg odziva saradnika, godi\u0161njak je dva puta pokrivao po dve godine, a jednom je bio dvobroj: 31 (1988\u201389), 32 (1989\u201390), 37\/38 (1995\u201396). U broju 31 (1988\u201389) prvi i jedini put je pored broja YU-ISSN uveden i broj UDK, za ceo \u010dasopis sa neizmenjenom programskom orijentacijom. Od br. 32 sadr\u017eaj teksta je sa kraja preba\u010den na po\u010detak \u010dasopisa i izmenjen je dizajn i kvalitet \u0161tampe. Ure\u0111iva\u010dki odbor je uspeo da postigne i redovnost izla\u017eenja od nekoliko brojeva (br. 33-35) sa istom koncepcijom kakva je bila ranije.<\/p>\n
Spajanjem Vojvo\u0111anskog muzeja i Istorijskog muzeja 20. maja 1992. godine nastao je Muzej Vojvodine.<\/p>\n
![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/rad-muzeja-224x300.jpg\")
Imenovan je novi Ure\u0111iva\u010dki odbor \u010dasopisa i promenjeno ime \u010dasopisa u “Rad Muzeja Vojvodine”, ali je zadr\u017eana koncepcija i stav da se i dalje publikuju radovi saradnika i iz drugih institucija. Novo ime kao i novi dizajn korica, prelomljen potpuno kompjuterski, \u010dasopis nosi od broja 36.<\/p>\n
U dvobroju 37\/38 i 39 (1997) \u0161tampani su radovi sa dva nau\u010dna skupa u organizaciji Muzeja Vojvodine: Srednjovekovna i slovenska arheologija na tlu Vojvodine i Ustanak Srba u Banatu 1594. godine, zbog \u010dega je i pove\u0107an obim ova dva broja. Izvr\u0161ene su izmene u koncepciji, uvo\u0111enjem rubrika Pedagogija i Konzervacija i restauracija. U broju 39 (1997) od\u0161tampan je i novi amblem Muzeja Vojvodine ura\u0111en povodom proslave 150. godina od prvih po\u010detaka Muzeja. Godine 1999\u20132000. realizovan je dvobroj 41\/42. Da bi se nadoknadilo ka\u0161njenje u izla\u017eenju \u010dasopisa 2004. godine je objavljen trobroj 43-45 za 2001\u20132003. godinu.<\/p>\n
Novi ure\u0111iva\u010dki odbor nastaje sa dolaskom dr Ranka Kon\u010dara, a naknadne promene se unutar njega doga\u0111aju i kasnijom smenom v.d. direktora Jovana Paunovi\u0107a i Vladimira Mitrovi\u0107a.<\/p>\n
\u010casopis je zadr\u017eao raniju koncepciju i rubrike, ali je dobio nove korice i logotip Muzeja Vojvodine od broja 46 za 2004. godinu.<\/p>\n
![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/rad-224x300.jpg\")
U 50. broju Rada Muzeja Vojvodine pokrivene su brojne nau\u010dne oblasti \u2013 arheologija, antropologija, istorija, istorija umetnosti, etnologija, konzervacija, muzeologija, muzejska pedagogija, kulturni menad\u017ement, biblioteka, pri \u010demu su u velikom broju bili zastupljeni i radovi koji nemaju taj stepen stru\u010dnosti, a objavljeni su u poglavljima Gra\u0111a, Iz muzejskih i galerijskih zbirki, Iz muzeja i galerija Vojvodine, Bibliografija i dr.<\/p>\n
Jubilej 50. broja \u010dasopisa bio je obele\u017een objavljivanjem Bibliografije Rada vojvo\u0111anskih muzeja 1-35 \/ Rada Muzeja Vojvodine 36-50 (1952-2008) autora dr Draga Njegovana i mr Lidije Mustedanagi\u0107.<\/p>\n
Na usvojenoj listi \u010dasopisa za 2009. godinu koji je Mati\u010dni nau\u010dni odbor za istoriju, arheologiju i etnologiju Ministarstva za nauku i tehnolo\u0161ki razvoj objavio jula 2009. godine, Rad Muzeja Vojvodine kategorisan je oznakom M52.<\/p>\n
(Dragica Jovanovi\u0107\/mr Lidija Mustedanagi\u0107<\/em>)<\/p>\n – Uputstvo za autore Rada Muzeja Vojvodine<\/a><\/p>\n – \u010cikago stil (Autor-Datum)<\/a><\/p>\n Impresum<\/strong><\/p>\n ISSN 1450-6696 Ure\u0111iva\u010dki odbor:<\/strong><\/p>\n Preuzmite:<\/strong><\/p>\n Bibliografija Rada vojvo\u0111anskih muzeja 1-35 \/ Rada Muzeja Vojvodine 36-50 (1952-2008)<\/strong><\/p>\n Postoje tendencije da se bibliografska pismenost shvati kao deo ukupne pismenosti obrazovane li\u010dnosti, odnosno da se standardi savremene bibliografske informacije shvate kao deo \u0161ire shva\u0107enog pravopisa, premda se na bibliografskoj kulturi kao delu kulture pisanja, ne insistira od strane stru\u010dnjaka, posebno bibliografa. U skladu sa takvom tendencijom, a i sa nau\u010dnom radoznalo\u0161\u0107u i iskustvom, Drago Njegovan i ja pristupili smo izradi ove bibliografije koja je pred nama. Dr Drago Njegovan je ve\u0107 imao zavidno iskustvo bibliografa (objavio je Bibliografiju prote Stevana Mihald\u017ei\u0107a, Bibliografiju Zbornika Matice srpske za dru\u0161tvene nauke i Bibliografiju periodike NDH), sara\u0111uju\u0107i na izradi Srpskog biografskog re\u010dnika, te Enciklopedije Novog Sada, dok sam ja iskustvo sticala rade\u0107i tako\u0111e na prva tri toma Srpskog biografskog re\u010dnika, i na 5. tomu Leksikona pisaca koji realizuje Matica srpska, a koji jo\u0161 nije objavljen.<\/p>\n U izradi “Bibliografije Rada vojvo\u0111anskih muzeja”, odnosno “Rada Muzeja Vojvodine”, rukovodili smo se, ne samo na\u0161im dugogodi\u0161njim aktivnim doprinosom pri realizaciji na\u0161eg \u010dasopisa \u2013 Drago Njegovan kao autor, recenzent i \u010dlan redakcije, i ja kao autor, recenzent i lektor \u2013 ve\u0107 i oslanjanjem na uzore koje smo nalazili me\u0111u izra\u0111enim bibliografijama \u010dasopisa, kakva je bila prva bibliografija koja se pojavila nakon 10 brojeva \u201cRada vojvo\u0111anskih muzeja\u201d, a koju je realizovalo petoro stru\u010dnjaka iz muzeja \u2013 Mila Bosi\u0107, Mirjana Manojlovi\u0107, \u017divan Kumanov, Vera Jovanovi\u0107-Dun\u0111in i Vera Milutinovi\u0107. Njihova bibliografija bila je podsticajna u smislu kako navoditi bibliografske jedinice, kako organizovati rubrike, grupisati priloge i kreirati sam izgled cele publikacije, dele\u0107i je na dva dela \u2013 sadr\u017eaj po strukama i sadr\u017eaj po autorima.<\/p>\n Kada se o izgledu bibliografije radi, moram napomenuti da smo se i ovde rukovodili izgledom na\u0161eg \u010dasopisa \u2013 veli\u010dinom, tipom slova, \u0107irili\u010dnim pismom, ali i koricama i to jednog jedinog broja koji je iza\u0161ao u narand\u017eastom izdanju, a to je broj 32. On je u odnosu na nekoliko nijansi zelene boje koja preovladava u izgledu na\u0161eg Rada, predstavljao izuzetak kojem se vi\u0161e nije vra\u0107alo. Nama se dopao i mo\u017eda je poruka na\u0161eg izbora da neki izuzetak mo\u017ee postati pravilo, ili mo\u017ee uspostaviti nova pravila igra, te \u0107e ovako izgledati i Bibliografija nakon 100. broja \u010dasopisa, ili je poruka u tome da je sudbina jednog \u010dasopisa sli\u010dna sudbini \u017eivog organizma koji se modifikuje i menja ruho podlo\u017eno svim raspolo\u017eivim uticajima u datom trenutku. Ili samo dajemo prednost toplim u odnosu na hladne boje.<\/p>\n \u010cinjenica na\u0161eg rada u Muzeju Vojvodine, na\u0161ih opredeljenja i posebno iskustva u izradi muzejskog \u010dasopisa, te osvrta na njegovu bogatu tradiciju i veliki broj eminentnih saradnika iz raznih oblasti, obavezali su nas na ovakav zama\u0161an i ne tako lak zadatak kojim smo, pre svega hteli i da se odu\u017eimo prete\u010dama od kojih smo u\u010dili i damo doprinos onome iz \u010dega smo proistekli. Iskustvo nije ono \u0161to nam se doga\u0111a, kako ka\u017ee D\u017eord\u017e Orvel, ve\u0107 je iskustvo ono \u0161ta \u010dinimo sa onim \u0161to nam se doga\u0111a.<\/p>\n (Re\u010d na promociji Rada vojvo\u0111anskih muzeja 1\u201335 \/ Rada Muzeja Vojvodine 36\u201350 (1952\u20132008): Mr Lidija Mustedanagi\u0107)<\/p>\n Preuzmite:<\/strong><\/p>\n > Bibliografija rada Vojvo\u0111anskih muzeja 1-35 \/ Rada Muzeja Vojvodine 36-50 (1952-2008), 2008.<\/a> (PDF 15,6 MB \/ desni klik – Save Link As…)<\/p>\n [\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u010casopis “Rad vojvo\u0111anskih muzeja” pokrenuo je Vojvo\u0111anski muzej u Novom Sadu 1952. godine kao glavnu i stalnu ediciju u kojoj se kontinuirano objavljuju rezultati delatnosti muzejskih radnika i ustanova u Vojvodini i njihov nau\u010dnoistra\u017eiva\u010dki i stru\u010dni rad. Sadr\u017eina publikacije je kulturna istorija Vojvodine u pro\u0161losti i sada\u0161njosti, tretirana kroz odgovaraju\u0107e nau\u010dne grane. U predgovoru prvog […]<\/p>\n","protected":false},"author":12,"featured_media":123768,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"on","_et_pb_old_content":"\u010casopis \"Rad vojvo\u0111anskih muzeja\" pokrenuo je Vojvo\u0111anski muzej u Novom Sadu 1952. godine kao glavnu i stalnu ediciju u kojoj se kontinuirano objavljuju rezultati delatnosti muzejskih radnika i ustanova u Vojvodini i njihov nau\u010dnoistra\u017eiva\u010dki i stru\u010dni rad. Sadr\u017eina publikacije je kulturna istorija Vojvodine u pro\u0161losti i sada\u0161njosti, tretirana kroz odgovaraju\u0107e nau\u010dne grane.\r\n\r\nU predgovoru prvog broja \u010dasopisa istaknuta je problematika muzeologije i ciljevi pokretanja \u010dasopisa: \"... Rad treba da bude ogledalo svih na\u0161ih intelektualnih napora u sistematskom radu na pravilnom upoznavanju na\u0161e bogate pro\u0161losti. Rad je periodi\u010dna revija u kojoj \u0107e se kontinuirano i po odre\u0111enom sistemu objavljivati kako nau\u010dni radovi i sistematski sre\u0111ena gra\u0111a iz na\u0161ih muzeja o predmetima koji se ti\u010du arheologije, istorije, etnologije, istorije umetnosti i prirodnih nauka, tako i iz muzejsko-konzervatorske problematike koja se ti\u010de Vojvodine. U Radu \u0107e biti \u0161tampani i radovi koji se ti\u010du problema vaspitno-obrazovnog rada na\u0161ih muzeja, u prvom redu kontakta i delatnosti u narodu putem tematskih izlo\u017ebi, predavanja i sl., kao i saradnja i pomo\u0107 muzeja \u0161kolskoj nastavi. Najzad, postavlja\u0107e se i osvetljavati problemi podizanja muzejsko-nau\u010dnog i muzejsko-tehni\u010dkog kadra putem organizovanja stru\u010dnih kurseva, ve\u017ebi, specijalizacija i sl.\"\r\n\r\nDo 2008. godine iza\u0161lo je pedeset brojeva, u trideset devet svezaka. Prvi ure\u0111iva\u010dki odbor (Rajko L. Veselinovi\u0107, Rajko Nikoli\u0107, Rastko Ra\u0161ajski i dr Mirko \u0160ulman) odredio je izgled \u010dasopisa i ve\u0107 u prvom broju dao osnovnu koncepciju njegovog sadr\u017eaja: Predgovor, Rasprave i \u010dlanci, Izve\u0161taji, Prilozi i gra\u0111a, Iz \u017eivota i rada vojvo\u0111anskih muzeja, Muzejski kadrovi, Za\u0161tita spomenika kulture u Vojvodini, Ocene i prikazi, Bibliografija. U narednim brojevima uvode se nove rubrike: Nekrolog, Razmena publikacija, Tematske izlo\u017ebe, Muzejske zbirke, Muzejska hronika i Muzejske akvizicije. Rad je objavljivao i priloge koji su se odnosili na za\u0161titu spomenika kulture zato \u0161to je jedno vreme slu\u017eba za\u0161tite bila u sastavu Vojvo\u0111anskog muzeja. U desetom broju pojavljuje se nova rubrika Registar u kojoj je objavljena Bibliografija radova \u0161tampanih u prvih deset svezaka. Tradicija objavljivanja Bibliografije radova, \u0161tampanih u toku deset brojeva, nastavlja se u svakom desetom broju.\r\n\r\nZami\u0161ljen kao redovna godi\u0161nja publikacija, \u010dasopis prolazi kroz kriti\u010dne faze koje su naj\u010de\u0161\u0107e prouzrokovane nedostatkom stalnih finansijskih sredstava, ali ponekad i nedostatkom odgovaraju\u0107ih nau\u010dnih i stru\u010dnih priloga.\r\n\r\nPrvih deset godina, 1952\u20131962, izlazi kao godi\u0161njak. Sveska 12\/13 za 1964. prvi je dvobroj, da bi kasnije, uglavnom zbog problema finansiranja, do\u0161lo do ozbiljnih zastoja u izdavanju \u010dasopisa i spajanja po vi\u0161e godi\u0161ta: 12\/13 (1964), 14 (1965), 15\/17 (1966\u20131968), 18\/19 (1969\u20131970), 20 (1971), 21\/22 (1972\u20131973), 23\/24 (1974\u20131978). Slede\u0107e tri godine postignuta je a\u017eurnost u izdavanju: 25 \u2013 1979, 26 \u2013 1980, 27 \u2013 1981. Broj 28 izdat je za 1982\u20131983. godinu, broj 29 za 1984\u20131985. godinu.\r\n\r\nOd broja 26 dolazi do zna\u010dajnih izmena u liku Rada vojvo\u0111anskih muzeja. Umesto grupisanja tekstova prema dotada\u0161njim odeljcima, na zahtev arheologa, formiraju se odeljci prema strukama. Smatrano je da \u0107e ovakvo izdvajanje tekstova bar privremeno zadovoljiti potrebu za postojanjem specifi\u010dnog arheolo\u0161kog \u010dasopisa, motivi\u0161u\u0107i to pre svega zahtevima razmene publikacija sa specijalizovanim arheolo\u0161kim institucijama.\r\n\r\nDo broja 25 naslovni tekst stranice impresuma prevo\u0111en je na francuski, a od broja 26 prevodi se na engleski jezik, po\u0161to je ve\u0107ina rezimea data na engleskom jeziku. U broju 27 naslovni tekst je ostao na engleskom jeziku mada su rezimei dati na nema\u010dkom jeziku, a od broja 28 naslovi u sadr\u017eaju daju se (za sve tekstove) na tri jezika: (srpskohrvatski, engleski i nema\u010dki). Ako je tekst pisan na nekom drugom jeziku, onda se kao prvi prevod naslova daje tekst na srpskohrvatskom.\r\n\r\nPosebna pa\u017enja posve\u0107ena je ustanovi recenzenta. Doneta je odluka da se iza svake grupe priloga iz odre\u0111ene struke navode imena recenzenata.\r\n\r\nZbog problema finansijske prirode Ure\u0111iva\u010dki odbor se opredelio da prednost kod objavljivanja daje radovima muzealaca, budu\u0107i da je \"Rad vojvo\u0111anskih muzeja\" jedini godi\u0161njak iz oblasti muzeologije u ovoj sredini. Izvesno osiroma\u0161enje tematike iz op\u0161te i kulturne istorije Vojvodine bilo je posledica ovakve politike.\r\n\r\nUsled nedostatka finansijskih sredstava i slabijeg odziva saradnika, godi\u0161njak je dva puta pokrivao po dve godine, a jednom je bio dvobroj: 31 (1988\u201389), 32 (1989\u201390), 37\/38 (1995\u201396). U broju 31 (1988\u201389) prvi i jedini put je pored broja YU-ISSN uveden i broj UDK, za ceo \u010dasopis sa neizmenjenom programskom orijentacijom. Od br. 32 sadr\u017eaj teksta je sa kraja preba\u010den na po\u010detak \u010dasopisa i izmenjen je dizajn i kvalitet \u0161tampe. Ure\u0111iva\u010dki odbor je uspeo da postigne i redovnost izla\u017eenja od nekoliko brojeva (br. 33-35) sa istom koncepcijom kakva je bila ranije.\r\n\r\nSpajanjem Vojvo\u0111anskog muzeja i Istorijskog muzeja 20. maja 1992. godine nastao je Muzej Vojvodine.\r\n\r\n Bibliografija Rada vojvo\u0111anskih muzeja 1-35 \/ Rada Muzeja Vojvodine 36-50 (1952-2008)<\/strong><\/p>\r\n
Glavni i odgovorni urednik: dr Drago Njegovan
Urednik: mr Lidija Mustedanagi\u0107
Sekretar redakcije: Dariju\u0161 Samii
Tehni\u010dki urednik: Ivan Kukurov<\/p>\n\n
\n
![\"\"](\"\/\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/bibliografija-224x300.jpg\")
\u017delim da zapo\u010dnem sa jednim stavom Aleksandre Vrane\u0161 o zna\u010daju postojanja bibliografija. Ona ka\u017ee da “Integracija svih vidova bibliografije, naro\u010dito nacionalne, i teku\u0107e i retrospektivne, u celoviti nau\u010dni sistem jedne zemlje i njenu svakodnevicu, obezbe\u0111uje potvr\u0111ivanje nacionalnog identiteta. Tako je i srpska teku\u0107a bibliografija odgovornost i obaveza svih nas.” Citira i re\u010di Ljudmile Viktorovne Astahove da je bibliografija most “koji sjedinjuje kvante znanja sa objektivnim svetom”.<\/p>\nImenovan je novi Ure\u0111iva\u010dki odbor \u010dasopisa i promenjeno ime \u010dasopisa u \"Rad Muzeja Vojvodine\", ali je zadr\u017eana koncepcija i stav da se i dalje publikuju radovi saradnika i iz drugih institucija. Novo ime kao i novi dizajn korica, prelomljen potpuno kompjuterski, \u010dasopis nosi od broja 36.\r\n\r\nU dvobroju 37\/38 i 39 (1997) \u0161tampani su radovi sa dva nau\u010dna skupa u organizaciji Muzeja Vojvodine: Srednjovekovna i slovenska arheologija na tlu Vojvodine i Ustanak Srba u Banatu 1594. godine, zbog \u010dega je i pove\u0107an obim ova dva broja. Izvr\u0161ene su izmene u koncepciji, uvo\u0111enjem rubrika Pedagogija i Konzervacija i restauracija. U broju 39 (1997) od\u0161tampan je i novi amblem Muzeja Vojvodine ura\u0111en povodom proslave 150. godina od prvih po\u010detaka Muzeja. Godine 1999\u20132000. realizovan je dvobroj 41\/42. Da bi se nadoknadilo ka\u0161njenje u izla\u017eenju \u010dasopisa 2004. godine je objavljen trobroj 43-45 za 2001\u20132003. godinu.\r\n\r\nNovi ure\u0111iva\u010dki odbor nastaje sa dolaskom dr Ranka Kon\u010dara, a naknadne promene se unutar njega doga\u0111aju i kasnijom smenom v.d. direktora Jovana Paunovi\u0107a i Vladimira Mitrovi\u0107a.\r\n\r\n\u010casopis je zadr\u017eao raniju koncepciju i rubrike, ali je dobio nove korice i logotip Muzeja Vojvodine od broja 46 za 2004. godinu.\r\n\r\nU 50. broju Rada Muzeja Vojvodine pokrivene su brojne nau\u010dne oblasti \u2013 arheologija, antropologija, istorija, istorija umetnosti, etnologija, konzervacija, muzeologija, muzejska pedagogija, kulturni menad\u017ement, biblioteka, pri \u010demu su u velikom broju bili zastupljeni i radovi koji nemaju taj stepen stru\u010dnosti, a objavljeni su u poglavljima Gra\u0111a, Iz muzejskih i galerijskih zbirki, Iz muzeja i galerija Vojvodine, Bibliografija i dr.\r\n\r\nJubilej 50. broja \u010dasopisa bio je obele\u017een objavljivanjem Bibliografije Rada vojvo\u0111anskih muzeja 1-35 \/ Rada Muzeja Vojvodine 36-50 (1952-2008) autora dr Draga Njegovana i mr Lidije Mustedanagi\u0107.\r\n\r\nNa usvojenoj listi \u010dasopisa za 2009. godinu koji je Mati\u010dni nau\u010dni odbor za istoriju, arheologiju i etnologiju Ministarstva za nauku i tehnolo\u0161ki razvoj objavio jula 2009. godine, Rad Muzeja Vojvodine kategorisan je oznakom M52.\r\n\r\n(Dragica Jovanovi\u0107\/mr Lidija Mustedanagi\u0107)<\/em>\r\n\r\n- \u0423\u043f\u0443\u0442\u0441\u0442\u0432\u043e \u0437\u0430 \u0430\u0443\u0442\u043e\u0440\u0435 \u0420\u0430\u0434\u0430 \u041c\u0443\u0437\u0435\u0458\u0430 \u0412\u043e\u0458\u0432\u043e\u0434\u0438\u043d\u0435<\/a>\r\n\r\nImpresum<\/strong>\r\n\r\nISSN 1450-6696\r\nGlavni i odgovorni urednik: dr Drago Njegovan\r\nUrednik: mr Lidija Mustedanagi\u0107\r\nSekretar redakcije: Dariju\u0161 Samii\r\nTehni\u010dki urednik: Ivan Kukurov\r\n\r\nUre\u0111iva\u010dki odbor:<\/strong>\r\n\r\n \t
\r\n \t
\u017delim da zapo\u010dnem sa jednim stavom Aleksandre Vrane\u0161 o zna\u010daju postojanja bibliografija. Ona ka\u017ee da \"Integracija svih vidova bibliografije, naro\u010dito nacionalne, i teku\u0107e i retrospektivne, u celoviti nau\u010dni sistem jedne zemlje i njenu svakodnevicu, obezbe\u0111uje potvr\u0111ivanje nacionalnog identiteta. Tako je i srpska teku\u0107a bibliografija odgovornost i obaveza svih nas.\" Citira i re\u010di Ljudmile Viktorovne Astahove da je bibliografija most \"koji sjedinjuje kvante znanja sa objektivnim svetom\".\r\n\r\nPostoje tendencije da se bibliografska pismenost shvati kao deo ukupne pismenosti obrazovane li\u010dnosti, odnosno da se standardi savremene bibliografske informacije shvate kao deo \u0161ire shva\u0107enog pravopisa, premda se na bibliografskoj kulturi kao delu kulture pisanja, ne insistira od strane stru\u010dnjaka, posebno bibliografa. U skladu sa takvom tendencijom, a i sa nau\u010dnom radoznalo\u0161\u0107u i iskustvom, Drago Njegovan i ja pristupili smo izradi ove bibliografije koja je pred nama. Dr Drago Njegovan je ve\u0107 imao zavidno iskustvo bibliografa (objavio je Bibliografiju prote Stevana Mihald\u017ei\u0107a, Bibliografiju Zbornika Matice srpske za dru\u0161tvene nauke i Bibliografiju periodike NDH), sara\u0111uju\u0107i na izradi Srpskog biografskog re\u010dnika, te Enciklopedije Novog Sada, dok sam ja iskustvo sticala rade\u0107i tako\u0111e na prva tri toma Srpskog biografskog re\u010dnika, i na 5. tomu Leksikona pisaca koji realizuje Matica srpska, a koji jo\u0161 nije objavljen.\r\n\r\nU izradi \"Bibliografije Rada vojvo\u0111anskih muzeja\", odnosno \"Rada Muzeja Vojvodine\", rukovodili smo se, ne samo na\u0161im dugogodi\u0161njim aktivnim doprinosom pri realizaciji na\u0161eg \u010dasopisa \u2013 Drago Njegovan kao autor, recenzent i \u010dlan redakcije, i ja kao autor, recenzent i lektor \u2013 ve\u0107 i oslanjanjem na uzore koje smo nalazili me\u0111u izra\u0111enim bibliografijama \u010dasopisa, kakva je bila prva bibliografija koja se pojavila nakon 10 brojeva \u201cRada vojvo\u0111anskih muzeja\u201d, a koju je realizovalo petoro stru\u010dnjaka iz muzeja \u2013 Mila Bosi\u0107, Mirjana Manojlovi\u0107, \u017divan Kumanov, Vera Jovanovi\u0107-Dun\u0111in i Vera Milutinovi\u0107. Njihova bibliografija bila je podsticajna u smislu kako navoditi bibliografske jedinice, kako organizovati rubrike, grupisati priloge i kreirati sam izgled cele publikacije, dele\u0107i je na dva dela \u2013 sadr\u017eaj po strukama i sadr\u017eaj po autorima.\r\n\r\nKada se o izgledu bibliografije radi, moram napomenuti da smo se i ovde rukovodili izgledom na\u0161eg \u010dasopisa \u2013 veli\u010dinom, tipom slova, \u0107irili\u010dnim pismom, ali i koricama i to jednog jedinog broja koji je iza\u0161ao u narand\u017eastom izdanju, a to je broj 32. On je u odnosu na nekoliko nijansi zelene boje koja preovladava u izgledu na\u0161eg Rada, predstavljao izuzetak kojem se vi\u0161e nije vra\u0107alo. Nama se dopao i mo\u017eda je poruka na\u0161eg izbora da neki izuzetak mo\u017ee postati pravilo, ili mo\u017ee uspostaviti nova pravila igra, te \u0107e ovako izgledati i Bibliografija nakon 100. broja \u010dasopisa, ili je poruka u tome da je sudbina jednog \u010dasopisa sli\u010dna sudbini \u017eivog organizma koji se modifikuje i menja ruho podlo\u017eno svim raspolo\u017eivim uticajima u datom trenutku. Ili samo dajemo prednost toplim u odnosu na hladne boje.\r\n\r\n\u010cinjenica na\u0161eg rada u Muzeju Vojvodine, na\u0161ih opredeljenja i posebno iskustva u izradi muzejskog \u010dasopisa, te osvrta na njegovu bogatu tradiciju i veliki broj eminentnih saradnika iz raznih oblasti, obavezali su nas na ovakav zama\u0161an i ne tako lak zadatak kojim smo, pre svega hteli i da se odu\u017eimo prete\u010dama od kojih smo u\u010dili i damo doprinos onome iz \u010dega smo proistekli. Iskustvo nije ono \u0161to nam se doga\u0111a, kako ka\u017ee D\u017eord\u017e Orvel, ve\u0107 je iskustvo ono \u0161ta \u010dinimo sa onim \u0161to nam se doga\u0111a.\r\n\r\n(Re\u010d na promociji Rada vojvo\u0111anskih muzeja 1\u201335 \/ Rada Muzeja Vojvodine 36\u201350 (1952\u20132008): Mr Lidija Mustedanagi\u0107)<\/em>\r\n\r\n\u041f\u0440\u0435\u0443\u0437\u043c\u0438\u0442\u0435:<\/strong>\r\n\r\n> Bibliografija rada Vojvo\u0111anskih muzeja 1-35 \/ Rada Muzeja Vojvodine 36-50 (1952-2008), 2008.<\/a> (PDF 15,6 MB \/ \u0434\u0435\u0441\u043d\u0438 \u043a\u043b\u0438\u043a - Save Link As...)","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[10150],"tags":[],"class_list":["post-119822","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-publikacije-lat"],"yoast_head":"\n