<\/p>\n
<\/p>\n
Srbi grani\u010dari u odbrani Evrope od zaraznih bolesti<\/strong><\/em><\/p>\n Veselinka Markovi\u0107, muzejska savetnica – istori\u010dar<\/em><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n * * *<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Dolina zlatnih \u0161lemova<\/strong><\/em><\/p>\n <\/p>\n Tri \u010duvena \u0161lema se \u010duvaju u Muzeju Vojvodine. Na na\u0161oj stalnoj postavci oni se \u0161epure u\u017eivaju\u0107i u uzdasima divljenja i stru\u010dnjaka i laika i dece…svih.<\/p>\n Dok se uskoro ponoveo ne pogledamo o\u010di u o\u010di da i Vama otmu uzdah divljenja ili izmame ponovni, u\u017eivajte u pri\u010di o \u0161lemovima kroz odli\u010dan dokumentarni film Dolina zlatnih \u0161lemova.![](\"\/images\/aktuelno\/vesti\/granicar_i_strelac_1700-1798.jpg\" "\\"\u0413\u0440\u0430\u043d\u0438\u0447\u0430\u0440")
Vojna granica kao sanitetski kordon\u00a0 imala je veoma zna\u010dajnu ulogu u odbrani Habzbur\u0161ke monarhije i drugih evropskih zemalja\u00a0 od kuge i drugih zaraznih bolesti. Najva\u017eniji zadatak Srba grani\u010dara\u00a0 u miru bio je \u010duvanje sanitetskog kordona.
\nO posledicama kuge u na\u0161im krajevima\u00a0 dr Radivoj Simonovi\u0107 zabele\u017eio je u svojoj knjizi Kuga u Sremu godine 1795. i 1796: \u201eZa doba turskih ratova po na\u0161im krajevima na Tisi, Dunavu i Savi, u austrijskoj vojsci vi\u0161e je vojnika pomrlo od zaraznih bolesti nego \u0161to je poginulo od turskog oru\u017eja.\u201c Zato ne \u010dudi \u0161to je prilikom organizovanja Vojne granice, velika pa\u017enja posve\u0107ena ure\u0111enju kordonske slu\u017ebe.
\nTako je i Banatska vojna\u00a0 granica dobila 1769. godine Kordonski regulativ na osnovu kojeg je formirana grani\u010dna kordonska slu\u017eba. Kordon se delio na miran, sumnjiv i opasan period. U Ilirskoj regimenti kordonski lanac imao je u redovno vreme 54 stra\u017ee, a u vreme kuge 98. Posada je bila sme\u0161tena\u00a0 u drvenim \u010dardacima i\u00a0 kolibama napravljenim od zemlje i trske koje su obrazovale me\u0111ustra\u017ee na razdaljinama od dvanaest do trideset minuta hoda.\u00a0 Kordon je podeljen na tri kordonske komande: Gornju kordonsku, \u010dije je sedi\u0161te bilo u Pan\u010devu, Srednju kordonsku, sa sedi\u0161tem u\u00a0 Beloj Crkvi, i Donju kordonsku komandu u Or\u0161avi. Prema jednoj kordonskoj tabeli iz 1769. godine, na sektorima banatskih regimenti stra\u017earilo je u mirnom vremenu 406 ljudi, u sumnjivom 844, a u opasnom 1.286.
\nDu\u017e grani\u010darskog kordona su se nalazili \u010dardaci (stra\u017eare); prizemlje je slu\u017eilo za op\u0161te skloni\u0161te, a na spratu je bila osmatra\u010dnica, odakle je stra\u017ear mogao da vidi \u010dardake levo i desno od sebe, a pred sobom je imao \u010dist vidik prema turskoj granici. Na podvodnim terenima kraj reka, \u010dardaci su bili podignuti na drvenim ili zidanim stubovima, stepenice-drvene merdevine vodile su na sprat, a kraj njih se nalazio \u010damac pomo\u0107u koga se u doba poplave dolazilo do \u010dardaka.
\n![](\"\/images\/aktuelno\/vesti\/sanitetska_potvrda_1769.jpg\" "\\"\u0421\u0430\u043d\u0438\u0442\u0435\u0442\u0441\u043a\u0430")
Izme\u0111u \u010dardaka, odnosno ispred njih, nalazio se malo izdignut put kojim su naoru\u017eani stra\u017eari \u0161etali osmatraju\u0107i prostor prema Turskoj,\u00a0 koji je morao biti bez \u0161ume i \u0161iblja. Kraj svakog \u010dardaka nalazio se visok signalizacioni stub, na \u010dijem je gornjem delu bila vezana slama ili seno. Ono je paljeno u slu\u010daju opasnosti, a svetlost se daleko videla. Grani\u010dari su bili obavezni da se odmah pojave na odre\u0111enom mestu kako bi spre\u010dili opasnost, ili\u00a0 pohvatali ljude koji su uspeli da nedozvoljeno pre\u0111u kordon. U jednom \u010dardaku bilo je najmanje dva, ali i vi\u0161e \u2212 do sedam stra\u017eara, prema tome da li je bio opasan ili bezopasan stepen pripravnosti na kordonu. Stra\u017ea se smenjivala jednom nedeljno.
\nKordonska slu\u017eba bila je prili\u010dno te\u0161ka, naro\u010dito u Vla\u0161ko-ilirskoj regimenti. Ona se prostirala du\u017e 57 nema\u010dkih milja ili 114 \u010dasova hoda u du\u017eini i za njeno obezbe\u0111ivanje bilo je potrebno preko 400 ljudi, dok je Nema\u010dko-banatskoj regimenti je trebalo oko 200 ljudi. U vremenima opasnosti kordon su potpomagale \u0161ajke koje su patrolirale na Dunavu. Aktivan grani\u010dar imao je godi\u0161nje 52 dana kordonske, 49 dana unutra\u0161nje slu\u017ebe i 38 dana vojnih ve\u017ebi, svega 139 dana da odslu\u017ei. U sumnjivom i opasnom\u00a0 kontumackom periodu\u00a0 vreme kontumacke slu\u017ebe se pove\u0107avalo.
\nKontumaci su bile ustanove u kojima su lica i roba iz Turske, morala da izdr\u017ee karanten, odnosno probu zdravlja da bi se videlo da li imaju u sebi ku\u017enih klica, koje su se morale pojaviti za vreme karantena.
\nU Banatu su bila dva kontumaca: jedan u Pan\u010devu, a drugi u \u017dupaneku, ne\u0161to severnije od Stare Or\u0161ave, na rumunskoj strani Banatskog kordona. Kontumac se sastojao od ve\u0107eg broja zgrada na prostranom zemlji\u0161tu, prvobitno ogra\u0111enom visokim i debelim palisadama, a posle 1770. godine, zidom od pe\u010denih cigala. Sa spoljne strane, bio je obi\u010dno iskopan jarak, od nekoliko metara dubine i \u0161irine.
\n![](\"\/images\/aktuelno\/vesti\/sanitetska_potvrda_1835.jpg\" "\\"Sanitetska")
Svaki kontumac se prema nameni\u00a0 delio na dva dela: spoljni, pome\u0161an ili izlo\u017een opasnosti (eksponiran) i na unutra\u0161nji (neeksponiran), nepome\u0161an ili neizlo\u017een. U spoljnom delu su bile takozvane kolibe, sa po \u010detiri sobe i po dva le\u017eaja, za sme\u0161taj putnika, koji su izdr\u017eavali karanten; jedna takva koliba za sme\u0161taj visokih lica, odeljenje za razgovore austrijskih\u00a0 i turskih podanika\u00a0 (parlatorija), bolnica (lazaret), mrtva\u010dnica, tamnica, odeljenje za ka\u0111enje pisama i drugih spisa, magacini za sme\u0161taj i \u010di\u0161\u0107enje robe, koja je dolazila iz Turske u cesarsko-kraljevske zemlje. U unutra\u0161njem delu su se nalazile zgrade za stanovanje kontuma\u010dkog stanovni\u0161tva i njihovih porodica, kr\u010dma, mesara, pekara, zgrade za kontuma\u010dka kola koja su dovozila i izvozila robu i druge zgrade.
\nProba zdravlja (karanten) delila se, kao i kordoni, na tri stepena. Prvi stepen \u2212 mirni ili nesumnjivi, kada nije bilo kuge na Balkanu, drugi stepen \u2212 sumnjivi ili opasni, kada se znalo da kuga negde postoji ili hara na Balkanu, i tre\u0107i stepen \u2212 kada je epidemija kuge bila u blizini austroturske granice. Prekr\u0161aji protiv kontumackih propisa, prela\u017eenja preko kordona strogo su ka\u017enjavani.
\nPrema drugom delu Generalnog sanitetskog normativa od 2. januara 1770. g. kojim je do detalja regulisana sanitetsko-kordonska slu\u017eba na granici prema Turskoj karanten je trajao kako za ljude i stoku, tako i za robu u vremenu prvog stepena predostro\u017enosti 21 dan, za vreme drugog stepena 28 dana, a tre\u0107eg stepena 42 dana. U vremenu tre\u0107eg stepena, mogao se kontumac za izvesno vreme zatvoriti, ako se\u00a0 proceni da je opasnost veoma\u00a0 velika, jer je prekid svakog saobra\u0107aja bio najbolja za\u0161tita. Sva lica koja su izdr\u017eala karanten dobijala su prilikom izlaska iz kontumaca potvrdu o tome (Sanit\u00e4tsfede). U Muzeju Vojvodine \u010duvaju se dve sanitetske potvrde iz pan\u010deva\u010dkog kontumaca, pisane na nema\u010dkom jeziku, overene pe\u010datom kontumaca i\u00a0 potpisima nadle\u017enih vlasti. Sanitetska potvrda\u00a0 iz\u00a0 1769. g izdata je ocu Nikonu iz Bugarske, starom 35. godina. U potvrdi se navodi da je u kontumacu proveo 21 dan i da je otpu\u0161ten potpuno zdrav. Sanitetska potvrda iz 1835. izdata je Janku Jovanovi\u0107u iz Bosne, starom 30 godina. U potvrdi sa navodi da je primljen u kontumac 28. novembra 1835. i da je pu\u0161ten 7. decembra 1835. godine. Otpu\u0161ten je potpuno zdrav.
\nKuga i druge zarazne bolesti nalazile su svoje puteve, ali je svakako zahvaljuju\u0107i ovakoj organizaciji sanitetskog kordona, disciplini i po\u0161tovanju sanitetskih propisa\u00a0 njihovo \u0161irenje smanjeno i brojni ljudski \u017eivoti spa\u0161eni.<\/p>\n![](\"\/images\/aktuelno\/vesti\/tri_slema.jpg\")
Slu\u0161aju\u0107i izve\u0161taje o koroni, nevolji koja nas je ve\u0107inu zatvorila u ku\u0107e, neko je rekao da je Srbija zemlja sa najvi\u0161e medalja na sportskim takmi\u010denjima po glavi stanovnika.\u00a0 Imamo mi mnogo posebnosti, jedna od njih je i da na\u0161a zemlja \u010duva tri pozla\u0107ena rimska \u0161lema iz IV veka. Jedina zemlja na svetu koja se mo\u017ee pohvaliti ovakvim kulturnim blagom jer na \u010ditavom svetu njih je svega desetak.<\/p>\n
\n