[et_pb_section fb_built=”1″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” custom_padding=”0px||||false|false” da_is_popup=”off” da_exit_intent=”off” da_has_close=”on” da_alt_close=”off” da_dark_close=”off” da_not_modal=”on” da_is_singular=”off” da_with_loader=”off” da_has_shadow=”on” da_disable_devices=”off|off|off”][et_pb_row _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” width=”90%” max_width=”90%” custom_margin=”|||0px|false|false”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default”][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default”]<\/p>\n
Od kada je veka i sveta \u017eene su tkale na svojim razbojima, od praistorije do dana\u0161njih dana. U tom tka\u010dkom poslu dolazi i do pitanja pojave i infiltracije \u0107ilima sa svim njegovim karakteristikama kao tipi\u010dno orijentalnog kulturnog dobra. Vremenom je tkanje \u0107ilima postao poseban izazov za oprobavanje ve\u0161tina tkalja i pretvorilo se u umetni\u010dki \u010din. U Srba, bez ikakve dileme danas je \u0107ilim \u201eu naju\u017eem krugu simbola tradicionalne kulture srpskog naroda, a narodno \u0107ilimarstvo se smatra jednim od najplodnijih polja njegovog umetni\u010dkog izraza\u201c veli Bratislava Idvorean-Stefanov\u0107 u svojoj knjizi Tehnika tkanja \u0107ilima kod Srba u Vojvodini<\/em> (Muzej Vojvodine 2009, 5). \u0106ilimarstvo je nastalo na osnovama doma\u0107eg tka\u010dkog ume\u0107a i negovalo se kao najreprezentativniji deo tekstilne radinosti. \u0106ilim je imao spe\u010difi\u010dnu ulogu u tradicionalnim obi\u010dajima srpskog naroda, ba\u0161 kao i u doma\u0107im i lokalnim kultovima. Otuda, nije slu\u010dajno njegovo uzdizanje na nivo simbola identiteta srpskog naroda. Njegovo posedovanje (brojnost i kvalitet) u doma\u0107instvu predstavljalo je snagu i bogatstvo ku\u0107e koja ga poseduje. Predstavljao je luksuzni tekstilni inventar. Iako je rasprostranjeno mi\u0161ljenje da je svaka ku\u0107a imala \u0107ilim bilo je i onih porodica koje su u devoja\u010dkim mirazima morale da se zadovolje ponjavicama.<\/p>\n U zbirkama muzejskih ustanova u Srbiji, ali i u privatnom posedu \u010duvano kao porodi\u010dno blago ili kod kolekcionara i u njihovim kolekcijama evidentirani su, od Prijepolja do Kikinde, \u0107ilimi sa dr\u017eavnim insignijama. Do dana\u0161njih dana broj sa\u010duvanih \u0107ilima sa dr\u017eavnim insignijama jedva da prelazi broj prstiju na obe ruke. U najranijim istra\u017eivanjima i opisima smatralo se da su delo pirotskih tkalja i da su nastali isklju\u010divo u Pirotu. U knjizi Vodi\u010d kroz muzeje Srbije<\/em> (Beograd, 2006) kustosi Etnografskog muzeja u Beogradu su me\u0111u pet najzna\u010dajnijih predmeta (\u201etop pet\u201c) koji se nalaze u njihovim zbirkama naveli i Pirotski \u0107ilim<\/em> sa grbovima Kraljevine SHS\/Jugoslavije: u kolu (medaljonu, maramici…) se nalazi grb Kraljevine SHS\/Jugoslavije (sa pla\u0161tom i krunom), dok su u polju (sa leve i desne strane od njega po dva manja grba (bez pla\u0161ta i krune). Data je i njegova fotografija (str. 72). Nastao je po oslobo\u0111enju i ujedinjenju 1918, u Kraljevini SHS\/Jugoslaviji. I Muzej primenjene umetnosti u Beogradu, poseduje dva \u0107ilima sa dr\u017eavnim insignijama.<\/p>\n U muzejima AP Vojvodine, u Vr\u0161cu i Kikindi, nalaze se tako\u0111e \u0107ilimi sa dr\u017eavnim insignijama, s tim \u0161to su druga\u010diji od onog u Etnolo\u0161kom muzeju u Beogradu. Na \u0107ilimu u muzeju u Kikindi su prikazani srpski grbovi (u kolu i u polju), i prema istra\u017eivanjima etnologa na terenu, smatra se da je rad tkalj\u0101 iz Banata (M. Maluckov, \u0106ilimarstvo Srba u Vojvodini<\/em>, N. Sad 2003, 70). Nastali su po oslobo\u0111enju i ujedinjenju 1918, u Kraljevini SHS\/Jugoslaviji. Bili su prisutni u domovima porodica, javnim dr\u017eavnim ustanovama, kulturnim i prosvetnim dru\u0161tvima… Gotovo da nije bilo dr\u017eavnih ili verskih praznika kada nisu izno\u0161eni na balkone, kapije ili prozore. Posle Drugog svetskog rata sa promenom dru\u0161tvenog sistema u SFR Jugoslaviji nestalo je njihovo javno izlaganje ba\u0161 kao i narud\u017ebe za tkanje. U ku\u0107ama su kao tekstilni inventar prevladali \u0161iroko dostupniji i jeftiniji industrijski prekriva\u010di i tepisi. To je uslovilo da su se danas \u0107ilimi (bez obzira na tkanje i simbole na njima) sa\u010duvali u malom broju u \u201eprivatnim rukama\u201c i pojedinim muzejima.<\/p>\n [\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” width=”90%” max_width=”90%” custom_margin=”||30px|0px|false|false”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2021\/06\/slika-12.jpg” title_text=”slika 12″ show_in_lightbox=”on” align=”center” _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” module_alignment=”center” height=”600px” custom_margin=”30px||||false|false”][\/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” header_text_align=”center” text_orientation=”center” module_alignment=”center” custom_margin=”-10px||||false|false”]<\/p>\n \u0106ilim Ujedinjenje 1918. Muzej Vojvodine, OMP 1918, inv. br. 1 (Foto. Milica \u0110uki\u0107, 2018.)<\/p>\n [\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” width=”90%” max_width=”90%” custom_margin=”|||0px|false|false”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default”][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default”]<\/p>\n Kada se u Muzeju Vojvodine osnovalo odeljenje Muzej prisajedinjenja 1918, otpo\u010delo se sa istra\u017eivanjima \u0161irom Vojvodine i prikupljanjem muzejskih predmeta koji su vezani za period oslobo\u0111enja i ujedinjenja 1918, odnosno prisajedinjenja vojvo\u0111anskih oblasti (Banat, Ba\u010dka, Baranja i Srem) Kraljevini Srbiji 1918. godine. Tako je, izme\u0111u ostalih predmeta evidentiran i otkupljen \u0107ilim sa dr\u017eavnim insignijama (nazvan Ujedinjenje 1918). Rasko\u0161ne je izrade i dimenzija (230 h 180 cm) i na njemu su prikazane (istkane) dr\u017eavne insignije: u kolu (crni pravougaonik) je dr\u017eavni grb Kraljevine SHS\/Jugoslavije sa \u010dije dve strane su dr\u017eavne zastave (plavo-belo-crveno) na barjacima koji se zavr\u0161avaju zlatnim vrhovima, dok su u polju dr\u017eavni grbovi Kraljevine Srbije (\u010dak 22). Okrajnica (ulama, staza, vo\u0111ica…) je u izlomljenoj liniji, i sa resama na bo\u010dnim stranicama. Prilikom otkupa zabele\u017eeno je da je \u0107ilim iz Banata, ali tek kada se okon\u010daju i provere istra\u017eivanja na\u0107i \u0107e se odgovor na pitanje \u010dijih ruku je delo (tkalj\u0101 iz Banata ili Pirota). Po otkupu \u0107ilim je uveden u Ulaznu i Inventarnu knjigu odeljenja Muzej prisajedinjenja 1918. U Zbirci istorijskih predmeta, upisan je pod inv. br. 1, potom je dat na konzervaciju u Muzej Vojvodine (Odeljenje konzervacije za tekstil), a zatim, s obzirom da su na \u0107ilimu uo\u010deni manji nedostaju\u0107i delovi, i u Atelje 61 (Petrovaradin, Tvr\u0111ava br. 9). Posle intervencija tkalj\u0101 iz Atelje-a 61, \u0107ilim je postavljen na stalnu postavku Od sna do jave, Prisajedinjenje Vojvodine Kraljevini Srbiji 1918. Njegova fotografija objavljena je u izlo\u017ebenom katalogu Od sna do jave: prisajedinjenje Vojvodine Kraljevini Srbiji 1918. godine (2018. i 2020), i u odre\u0111enim delovima u knjizi Zapisnici Srpskog narodnog odbora u Velikom Be\u010dkereku 1918, N. Sad 2019. (priredili Z. Veljanovi\u0107 i V. Vojvodi\u0107 Micova)<\/p>\n Iako je na svim \u0107ilimima osnovna koncepcija ista (dr\u017eavne insignije), ipak je svaki od poznatih primeraka, jedinstven i u \u201ekona\u010dnoj izvedbi detalja potpuno originalan\u201c, te svojom ekskluzivno\u0161\u0107u predstavlja pravi biser u zbirkama muzejskih ustanova i privla\u010di naro\u010ditu pa\u017enju posetilaca. Otuda i u Muzeju Vojvodine, odnosno na stalnoj postavci Od sna do jave, Prisajedinjenje Vojvodine Kraljevini Srbiji 1918, \u0107ilim sa dr\u017eavnim insignijama (Ujedinjenje 1918), spada u red najvrednijih i najatraktivnijih izlo\u017eenih predmeta koji neprestano izazivaju veliko interesovanje i pa\u017enju posetilaca.<\/p>\n [\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” width=”90%” max_width=”90%” custom_margin=”||30px|0px|false|false”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default”][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2021\/06\/cilim-2.jpg” title_text=”cilim 2″ show_in_lightbox=”on” align=”center” _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” module_alignment=”center” height=”600px” custom_margin=”30px||||false|false”][\/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” header_text_align=”center” text_orientation=”center” width=”58%” module_alignment=”center” custom_margin=”-10px||||false|false” locked=”off”]<\/p>\n Tkalje iz Atelje-a 61 (Petrovaradin, Tvr\u0111ava): Vesna Grbi\u0107, Verica Lazi\u0107, \u017deljka Popadi\u0107, Mirjana Dobanova\u010dki, Jelena Bo\u017ei\u0107 i Milica Kova\u010d na izlo\u017ebenoj postavci Od sna do jave, Prisajedinjenje Vojvodine Kraljevini Srbiji 1918 (Muzej Vojvodine, odeljenje Muzej Prisajedinjenja 1918) pored \u0107ilima sa dr\u017eavnim insignijama koji je u fazi konzervacije, restauracije i pripreme za izlaganje pro\u0161ao i kroz njihove vredne i spretne ruke (foto: Z. Veljanovi\u0107, jun 2021).<\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” custom_margin=”100px||||false|false”]Zoran Veljanovi\u0107, arhivski savetnik i kustos \u2013 istori\u010dar, rukovodilac Muzeja prisajedinjenja 1918.<\/em> Od kada je veka i sveta \u017eene su tkale na svojim razbojima, od praistorije do dana\u0161njih dana. U tom tka\u010dkom poslu dolazi i do pitanja pojave i infiltracije \u0107ilima sa svim njegovim karakteristikama kao tipi\u010dno orijentalnog kulturnog dobra. Vremenom je tkanje \u0107ilima postao poseban izazov za oprobavanje ve\u0161tina tkalja i pretvorilo se u umetni\u010dki \u010din. […]<\/p>\n","protected":false},"author":12,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"on","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[10167],"tags":[],"class_list":["post-130625","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-ostani-kod-kuce-i-nauci-nesto-novo-lat"],"yoast_head":"\n
\n[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"