[et_pb_section fb_built=”1″ admin_label=”section” _builder_version=”3.22″ custom_padding=”1px||0px|||” da_is_popup=”off” da_exit_intent=”off” da_has_close=”on” da_alt_close=”off” da_dark_close=”off” da_not_modal=”on” da_is_singular=”off” da_with_loader=”off” da_has_shadow=”on” da_disable_devices=”off|off|off”][et_pb_row use_custom_gutter=”on” gutter_width=”1″ make_equal=”on” _builder_version=”4.3.4″ width=”100%” max_width=”100%”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.3.4″][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2020\/05\/zlatna_kapa.jpg” title_text=”zlatna_kapa” _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” width=”71.1%”][\/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” width=”100%” custom_margin=”30px||||false|false” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]<\/p>\n
U Kolekciji sve\u010danih \u017eenskih oglavlja, Zbirke narodnih no\u0161nji na\u0161eg Muzeja, \u010duva se \u010dak tri vrlo sli\u010dne \u017eenske kape koje poti\u010du s kraja 18. veka. Ove kape spadaju u tip tvrdih oglavlja, jer su u unutra\u0161njosti oblikovane kartonskom osnovom. Imaju oblik polulopte i u potpunosti su sa spolja\u0161nje strane ukra\u0161ene zlatovezom i zlatnom \u010dipkom. Unutra\u0161njost ovih kapa postavljena je \u017eutom svilom. Sve tri kape nabavljene su na po\u010detku formiranja zbirke. Kapa na fotografiji nasle\u0111ena je iz Muzeja Matice srpske i poti\u010de iz porodice Tankosi\u0107 iz Sremske Kamenice. Kapa pod inventarnim brojem 6 je iz sela Parage blizu Ba\u010dke Palanke, a tre\u0107a kapa poti\u010de iz Ba\u010dke Palanke. Geografsko poreklo kapa ukazuje nam na vezu sa rekom Dunav. Naime, na ovaj tip kapa nilazimo i na portretima gra\u0111anki srpskog porekla s kraja 18. i po\u010detka 19. veka, kao npr. na portretu gospo\u0111e Angeline Had\u017ei\u0107 koji je izradio Arsa Teodorovi\u0107 izme\u0111u 1810\u20131820 ili na portretu grofice Nako, nepoznatog autora s kraja 18. veka (Oba portreta se \u010duvaju u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu).<\/p>\n
Zlatovez na kapi ura\u0111en je tehnikom veza preko pamu\u010dne podloge \u2013 prvo je ura\u0111en vez pamukom, a zatim je metalna, pozla\u0107ena nit prevla\u010dena samo sa lica preko podloge. Metalna nit izra\u0111ena sa dodatkom plemenitih metala, pre svega zlata naziva se bulion (eng. bullion). Na na\u0161im kapama upotrebnjene su dve vrste niti od plemenitih metala: zlatna, tanko izvu\u010dena nit je obavijena oko svilenih niti i prava metalna nit izvu\u010dena u obliku cev\u010dice. Osim zlatne niti kori\u0161\u0107ena je i zlatna folija. Kapa je oivi\u010dena zlatnom \u010dipkom ra\u0111enom na bati\u0107e. Kao dodatni ukrasi kori\u0161\u0107eni su i cirkoni, plo\u010dice u obliku lista ili p\u010dele i \u0161ljokice. Na osnovu likovnih izvora znamo da je kapa imala na potiljku i svilenu ma\u0161nu.<\/p>\n
Iako su se ove kape na\u0161le u inventaru Zbirke narodnih no\u0161nji one pripadaju gra\u0111anskom odevanju. Prema istorijskim i likovnim izvorima saznajemo da su ih nosile \u017eene bogatih trgovaca i zanatlija. Dakle predstavljale su simbol dru\u0161tvenog statusa. Izrada je pripadala zanatskoj proizvodnji. Kape ovog tipa mahom su no\u0161ene u oblastima du\u017e reke Dunav. Postojao je \u010dak i tzv. dunavski put zlatnih kapa. Osim kod nas, identifikovali smo ih u Slova\u010dkoj i Austriji. Zlatne kape postaju popularne u Be\u010du u vreme vladavine Marije-Terezije, koja je na neki na\u010din izvr\u0161ila reformu odevanja, odobravaju\u0107i upotrebu istih odevnih predmeta me\u0111u pripadnicima svih dru\u0161tvenih klasa. Naravno, razlike su bile u kvalitetu materijala. Ova reforma je dovela i do formiranja specifi\u010dnih stilskih karakteristika odevanja vi\u0161ih klasa Habzbur\u0161ke monarhije, gde dolazi do me\u0161anja etni\u010dkih odlika ode\u0107e sa modom vi\u0161ih klasa. Na\u0161e kape su svakako ulazile u inventar srednje klase Habzbur\u0161kog dru\u0161tva. Iako se smatra da je njihova moda prestala nakon Be\u010dkog kongresa (1814\u20131815) i razvojem bidermajerske mode, zlatne kape nastavljaju svoj \u017eivot, donekle menjaju\u0107i oblik, u tradicionalnim kostimima pojedinih austrijskih i nema\u010dkih pokrajina. Danas su najpoznatije zlatna kapa iz Linca (Linzer Goldhaube) i minhenska kapa \u010diji je naziv <\/span>Riegelhaube<\/em> \u2013 oblikom podse\u0107a na golubija krila.<\/p>\n [\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section][et_pb_section fb_built=”1″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” da_is_popup=”off” da_exit_intent=”off” da_has_close=”on” da_alt_close=”off” da_dark_close=”off” da_not_modal=”on” da_is_singular=”off” da_with_loader=”off” da_has_shadow=”on” da_disable_devices=”off|off|off”][et_pb_row _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” custom_margin=”|0px||0px|false|false”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default”][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” max_width=”100%” module_alignment=”left”]Katarina Radisavljevi\u0107, muzejski savetnik \u2013 etnolog<\/strong><\/em>[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U Kolekciji sve\u010danih \u017eenskih oglavlja, Zbirke narodnih no\u0161nji na\u0161eg Muzeja, \u010duva se \u010dak tri vrlo sli\u010dne \u017eenske kape koje poti\u010du s kraja 18. veka. Ove kape spadaju u tip tvrdih oglavlja, jer su u unutra\u0161njosti oblikovane kartonskom osnovom. Imaju oblik polulopte i u potpunosti su sa spolja\u0161nje strane ukra\u0161ene zlatovezom i zlatnom \u010dipkom. Unutra\u0161njost ovih […]<\/p>\n","protected":false},"author":12,"featured_media":127460,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"on","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[10167],"tags":[],"class_list":["post-130770","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ostani-kod-kuce-i-nauci-nesto-novo-lat"],"yoast_head":"\n