[et_pb_section fb_built=”1″ admin_label=”section” _builder_version=”3.22″ custom_padding=”1px||0px|||” da_disable_devices=”off|off|off” da_is_popup=”off” da_exit_intent=”off” da_has_close=”on” da_alt_close=”off” da_dark_close=”off” da_not_modal=”on” da_is_singular=”off” da_with_loader=”off” da_has_shadow=”on”][et_pb_row use_custom_gutter=”on” gutter_width=”1″ make_equal=”on” _builder_version=”4.3.4″ width=”100%” max_width=”100%”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.3.4″][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2020\/05\/sveti_georgije_stevan_aleksic.jpg” title_text=”sveti_georgije_stevan_aleksic” _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” width=”71.1%” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” width=”100%” custom_margin=”30px||||false|false” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]<\/p>\n
STEVAN ALEKSI\u0106 (1876 \u20131923)
\nSV. GEORGIJE,\u00a0\u00a01907<\/p>\n
O slici<\/p>\n
Umetni\u010dka zbirka Muzeja Vojvodine oboga\u0107ena je 2013. godine akvizicijom ikone\u00a0Sveti\u00a0Georgije\u00a0Stevana Aleksi\u0107a iz 1907. godine. Ikona je otkupljena od novosadske porodice \u0106ur\u010di\u0107. Njen prvi vlasnik nije poznat, ali se mo\u017ee pretpostaviti da je poru\u010dena kao slavska ikona. \u00a0Prvi poznati vlasnik bio je novosadski trgovac Dragutin \u0106ur\u010di\u0107.<\/p>\n
Prema hri\u0161\u0107anskom predanju, Sveti Georgije je bio rimski vojnik koji je 303. godine stradao u Kapadokiji \u2013 za vreme Dioklecijanovih progona hri\u0161\u0107ana. Nakon stradanja, njegov kult se pro\u0161irio po Palestini i Egiptu, a potom i po celom Vizantijskom carstvu. Bio je jedan od najpo\u0161tovanijih svetitelja srednjeg veka i pod njegovom za\u0161titom su se nalazili mnogi gradovi i dr\u017eave. Sveti Georgije je za\u0161titnik vojnika i ratovanja, a u agrarnim sredinama je po\u0161tovan kao za\u0161titnik zemlje i stoke.<\/p>\n
Ikonografske predstave Svetog Georgija proistekle su iz legendi o njegovom \u017eivotu, stradanju i \u010dudima. Uobi\u010dajena su dva tipa prikazivanja ovog svetitelja: stoje\u0107a figura mladog ratnika \u2013 s kopljem i \u0161titom u rukama, i konjanik koji ubija a\u017edaju. Motiv borbe sa a\u017edajom se u pisanim izvorima prvi put pojavljuje u IH veku, a u likovne predstave se uvodi tek od XII veka. Popularnosti ove predstave naro\u010dito su doprineli krsta\u0161ki pohodi, kada dolazi do ekspanzije kulta Sv. Georgija, koji postaje prototip idealnog hri\u0161\u0107anskog viteza. Predstava Sv. Georgija koji ubija a\u017edaju simboli\u0161e borbu i pobedu hri\u0161\u0107anskih vrednosti \u2013 pobedu hri\u0161\u0107anstva nad paganstvom, Boga nad Satanom, vrline nad grehom, dobra nad zlom. Dok sveti ratnik otelotvoruje sile dobra, sile zla su likovno uobli\u010dene u predstavi a\u017edaje.<\/p>\n
Aleksi\u0107ev Sv. Georgije predstavljen je kao rimski ratnik na propetom belom konju, u momentu kada zamahnutim ma\u010dem namerava da dokraj\u010di a\u017edaju iz \u010dije razjapljene \u010deljusti viri slomljeno koplje. U pozadini je princeza, personifikacija crkve, iza koje se vide kule zamka. Dramati\u010dnost scene postignuta je kontrastima emotivnih stanja \u2013 u\u017easnute princeze i ratnika koji odi\u0161e samouvereno\u0161\u0107u i smireno\u0161\u0107u. Atmosfera simboli\u010dkog naboja nagla\u0161ena je uskovitlanim crvenim pla\u0161tom sveca i apokalipti\u010dnim crveno-crnim nebom.<\/p>\n
Veoma zanimljiva i neuobi\u010dajena je Aleksi\u0107eva antropomorfna predstava a\u017edaje. Po uzoru na mitolo\u0161ke kentaure, kojima je bio fasciniran, Aleksi\u0107 stvara autenti\u010dnu neman: polu\u010doveka\u2013polua\u017edaju. U srpskom religioznom slikarstvu se ne pojavljuje a\u017edaja sa ljudskim telom, a ovakvo re\u0161enje nije poznato ni u hri\u0161\u0107anskoj demonologiji, koja defini\u0161e razli\u010dite tipove prikazivanja Satane i \u201ezlih duhova\u201c.\u00a0 Ne koriste\u0107i kanonski poznate i prihva\u0107ene obrasce hri\u0161\u0107anske i mitolo\u0161ke ikonografije, Aleksi\u0107 je kreirao originalno fantasti\u010dno stvorenje. Nastalo kao izraz umetni\u010dke fantazije, ono implicira dublja simboli\u010dka tuma\u010denja arhetipskih vrednosti same predstave.<\/p>\n
Slede\u0107i svoju umetni\u010dku viziju, Stevan Aleksi\u0107 prelazi tradicionalne okvire i stvara jedinstvenu predstavu a\u017edaje, zbog koje ikona\u00a0Sv. Georgije\u00a0zauzima posebno mesto kako u njegovom opusu tako i u religijskom slikarstvu novije istorije umetnosti.<\/p>\n
O umetniku<\/p>\n
Stevan Aleksi\u0107 (Arad, 1876 \u2013 Modo\u0161 \/ dana\u0161nji Ja\u0161a Tomi\u0107, 1923) jedan je od najzna\u010dajnijih srpskih slikara novije istorije umetnosti. Poreklom je iz slikarske porodice. Deda mu je bio \u010duveni slikar Nikola Aleksi\u0107, a otac Du\u0161an se, tako\u0111e, bavio slikarstvom. Nakon zavr\u0161ene osnovne i gra\u0111anske \u0161kole u Aradu, Aleksi\u0107 odlazi u Minhen (1895). Slikarstvo najpre u\u010di u privatnoj \u0161koli \u2013 kod Hajnriha Knira, a potom na Kraljevskoj slikarskoj akademiji \u2013 u klasi Nikolasa Gizisa. Zbog o\u010deve smrti (1900) prekida studije i vra\u0107a se u Arad. Ubrzo se nastanjuje u Modo\u0161u, gde je imao porodi\u010dnu ku\u0107u sa ateljeom i vodio slikarsku \u0161kolu.<\/p>\n
Aleksi\u0107evo stvarala\u0161tvo predstavlja kompleksnu i originalnu umetni\u010dku celinu. Iako stilski pripada minhenskoj slikarskoj \u0161koli, koja je negovala akademski realizam, nazna\u010dajniji deo njegovog opusa bio je inspirisan aktuelnim umetni\u010dkim strujanjima. Polaze\u0107i od realisti\u010dkog kreda, on u svoje slikarstvo uvodi romanti\u010darske teme, ideje secesije i simbolizma, kao i asocijativni na\u010din izra\u017eavanja.<\/p>\n
U njegovom bogatom i tematski raznovrsnom opusu su zastupljeni portreti, religiozne kompozicije, \u017eanr-scene, kao i mitolo\u0161ke i alegorijske predstave sa temama erosa i smrti. Istaknuto mesto zauzimaju autoportreti, koje je radio od najranije mladosti do kraja \u017eivota. Iako kontinuirano radi u tradicionalnim okvirima, Stevan Aleksi\u0107 uspeva da stvori autenti\u010dna dela simbolisti\u010dkog prosedea, \u010dime se ono svrstava u evropske umetni\u010dke tokove.<\/p>\n
Aleksi\u0107ev opus \u010dini oko 230 \u0161tafelajnih slika, zidne kompozicije u vi\u0161e od 20 crkvenih objekata (Arad, Temi\u0161var i \u010cakovo, Vukovar, Elemir, Pan\u010devo, Novi Sad i dr.), oko 100 ikona, kao i \u0161ezdesetak crte\u017ea i skica. Njegova dela \u010duvaju se u Galeriji Matice srpske, Narodnom muzeju u Beogradu i Narodnom muzeju u Zrenjaninu.<\/p>\n
[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section][et_pb_section fb_built=”1″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” da_disable_devices=”off|off|off” da_is_popup=”off” da_exit_intent=”off” da_has_close=”on” da_alt_close=”off” da_dark_close=”off” da_not_modal=”on” da_is_singular=”off” da_with_loader=”off” da_has_shadow=”on”][et_pb_row _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” custom_margin=”|0px||0px|false|false”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default”][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” max_width=”100%” module_alignment=”left” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]Aleksandra Stefanovi, kustoskinja, istori\u010darka umetnosti[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
STEVAN ALEKSI\u0106 (1876 \u20131923) SV. GEORGIJE,\u00a0\u00a01907 O slici Umetni\u010dka zbirka Muzeja Vojvodine oboga\u0107ena je 2013. godine akvizicijom ikone\u00a0Sveti\u00a0Georgije\u00a0Stevana Aleksi\u0107a iz 1907. godine. Ikona je otkupljena od novosadske porodice \u0106ur\u010di\u0107. Njen prvi vlasnik nije poznat, ali se mo\u017ee pretpostaviti da je poru\u010dena kao slavska ikona. \u00a0Prvi poznati vlasnik bio je novosadski trgovac Dragutin \u0106ur\u010di\u0107. Prema hri\u0161\u0107anskom […]<\/p>\n","protected":false},"author":12,"featured_media":127507,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"on","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[10167],"tags":[],"class_list":["post-130901","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ostani-kod-kuce-i-nauci-nesto-novo-lat"],"yoast_head":"\n