[et_pb_section fb_built=”1″ admin_label=”section” _builder_version=”3.22″ custom_padding=”1px||0px|||” da_disable_devices=”off|off|off” da_is_popup=”off” da_exit_intent=”off” da_has_close=”on” da_alt_close=”off” da_dark_close=”off” da_not_modal=”on” da_is_singular=”off” da_with_loader=”off” da_has_shadow=”on”][et_pb_row use_custom_gutter=”on” gutter_width=”1″ make_equal=”on” _builder_version=”4.3.4″ width=”100%” max_width=”100%”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.3.4″][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2020\/05\/prvi_maj.jpg” title_text=”prvi_maj” _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” width=”71.1%” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” width=”100%” custom_margin=”30px||||false|false” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]<\/p>\n
Razvojem kapitalisti\u010dkog oblika proizvodnje tokom XVIII i XIX veka, postepeno se razvijala i nova, radni\u010dka klasa kao posebna dru\u0161tvena kategorija, koja nije imala direktno vlasni\u0161tvo nad sredstvima za proizvodnju, ali ni nad produktima svoga rada. Radnik \u2013 proleter nije posedovao ni\u0161ta osim plate, koja je zavisila od hirova tr\u017ei\u0161ta i li\u010dnih procena, \u017eelja i mogu\u0107nosti kapitaliste. Postepeno postaju\u0107i svesni zajedni\u010dkog te\u0161kog polo\u017eaja, radnici su po\u010deli da se udru\u017euju u sindikate i druge organizacije za vr\u0161enje pritiska na kapitaliste i dr\u017eavu, zahtevaju\u0107i ve\u0107a prava, bolje uslove rada i \u017eivota. Vrhunac udru\u017eivanja radnika bilo je njihovo me\u0111unarodno organizovanje u okviru globalne organizacije radni\u010dke klase \u2013 Internacionale. Osve\u0161\u0107ivaju\u0107i svoj polo\u017eaj kao klju\u010dan za proces kapitalisti\u010dke proizvodnje, radnici su posredstvom demonstracija i \u0161trajkova smelo istupali sa svojim zahtevima, od kojih je vode\u0107i bio zahtev za osmo\u010dasovnim radnim vremenom. Prilikom jedne takve demonstracije, zapo\u010dete 1. maja 1886. u \u010cikagu, do\u0161lo je do krvoproli\u0107a u sukobima izme\u0111u radnika i policije. Kao uspomenu na ovaj doga\u0111aj Kongres Druge internacionale je 1889. doneo odluku o ustanovljavanju Prvog maja kao me\u0111unarodnog dana radni\u010dke solidarnosti. Vrlo brzo, \u0161irom sveta na ovaj dan su po\u010dele da se organizuju javne manifestacije u kojima je skretana pa\u017enja javnosti na te\u017eak polo\u017eaj radnika i isticani univerzalni zahtevi za osmo\u010dasovnim radnim vremenom, op\u0161tim pravom glasa, pravom na godi\u0161nje odmore i mnoge druge zahteve koji \u0107e postati tekovine ve\u0107ine \u010dove\u010danstva tokom XX veka.<\/p>\n
U Kraljevini Srbiji proslave Prvog maja su zapo\u010dete sa neznatnim zaka\u0161njenjem (1893), a na prostoru Vojvodine su ve\u0107 prve godine (1890) zabele\u017eene manifestacije u Subotici, Be\u010deju i Be\u010dkereku. Proslave Prvog maja su od po\u010detka XX veka i na na\u0161im prostorima postale ustaljeni vid manifestovanja radni\u010dke solidarnosti. U novoformiranoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca vladao je veliki strah od proslave Prvog maja, nastao pod uticajem Oktobarske revolucije u Rusiji i kratkotrajne bolj\u0161evi\u010dke revolucije u Ma\u0111arskoj. Prvi maj bio je zabranjen vi\u0161e puta tokom dvadesetih godina u Kraljevini SHS, usled bojazni od komunisti\u010dke agitacije. Umesto demonstriranja na ulicama, radnici su se u tim prilikama obi\u010dno sklanjali iz grada i odlazili na kolektivna dru\u017eenja u obli\u017enjim izleti\u0161tima. Tako je bilo i 1928. godine kada je Socijalisti\u010dka partija Jugoslavije objavila bro\u0161uru\u00a0Prvi maj, umno\u017eenu u \u0161tampariji \u201eTucovi\u0107\u201c u Beogradu. Primerak ove bro\u0161ure se \u010duva u Zbirci bro\u0161ura Odeljenja savremene istorije Muzeja Vojvodine. U bro\u0161uri se nalaze tekstovi istaknutih socijalista (\u017d. Topalovi\u0107a, D. Tucovi\u0107a…), stihovi bugarskog nacionalnog romanti\u010dara iz XIX veka, Ljubena Karavelova\u00a0O ne veruj\u00a0i pesma Alekse \u0160anti\u0107a\u00a0O klasje moje.<\/p>\n
[\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” width=”100%” custom_margin=”30px||||false|false” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]<\/p>\n
O klasje moje…<\/p>\n
O klasje moje ispod golih brda,
\nMoj crni hljebe, krvlju po\u0161trapani,
\nKo mi te \u0161tedi, ko li mi te brani
\nOd gladnih tica, moja muko tvrda?<\/p>\n
Skoro \u0107e \u017eetva\u2026 Jedro zrnje zrije\u2026
\nU suncu trepti moje rodno selo.
\nNo mutni oblak pritiska mi \u010delo,
\nI u dno du\u0161e grom pada i bije.<\/p>\n
Sjutra, kad o\u0161tri zablistaju srpi
\nI snop do snopa kao zlato pane,
\nS nova \u0107e te\u0107i krv iz moje rane \u2013
\nI snova pati, selja\u010de, i trpi\u2026<\/p>\n
Svu muku tvoju, napor crnog roba,
\nPoje\u0161\u0107e silni pri gozbi i piru:
\nA tebi samo, k\u00f4 psu u sind\u017eiru\u2026
\nBaci\u0107e mrve\u2026 O, sram i grdoba!\u2026<\/p>\n
I niko ne\u0107e \u010duti jad ni vapaj \u2013
\nNiti \u0107e ganut bol pjanu gospodu\u2026
\nSelja\u010de, goljo, ti si prah na podu,
\nTegli i vuci, i u jarmu skapaj!<\/p>\n
O klasje moje ispod golih brda,
\nMoj crni hljebe, krvlju po\u0161trapani,
\nKo mi te \u0161tedi, ko li mi te brani
\nOd gladnih tica, moja muko tvrda?!<\/p>\n
Aleksa \u0160anti\u0107<\/p>\n
[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section][et_pb_section fb_built=”1″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” da_disable_devices=”off|off|off” da_is_popup=”off” da_exit_intent=”off” da_has_close=”on” da_alt_close=”off” da_dark_close=”off” da_not_modal=”on” da_is_singular=”off” da_with_loader=”off” da_has_shadow=”on”][et_pb_row _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” custom_margin=”|0px||0px|false|false”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default”][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” max_width=”100%” module_alignment=”left” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]Vojislav Martinov, kustos \u2013 istori\u010dar[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Razvojem kapitalisti\u010dkog oblika proizvodnje tokom XVIII i XIX veka, postepeno se razvijala i nova, radni\u010dka klasa kao posebna dru\u0161tvena kategorija, koja nije imala direktno vlasni\u0161tvo nad sredstvima za proizvodnju, ali ni nad produktima svoga rada. Radnik \u2013 proleter nije posedovao ni\u0161ta osim plate, koja je zavisila od hirova tr\u017ei\u0161ta i li\u010dnih procena, \u017eelja i mogu\u0107nosti […]<\/p>\n","protected":false},"author":12,"featured_media":127581,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"on","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[10167],"tags":[],"class_list":["post-130920","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ostani-kod-kuce-i-nauci-nesto-novo-lat"],"yoast_head":"\n