[et_pb_section fb_built=”1″ admin_label=”section” _builder_version=”3.22″ custom_padding=”1px||0px|||” da_disable_devices=”off|off|off” da_is_popup=”off” da_exit_intent=”off” da_has_close=”on” da_alt_close=”off” da_dark_close=”off” da_not_modal=”on” da_is_singular=”off” da_with_loader=”off” da_has_shadow=”on”][et_pb_row use_custom_gutter=”on” gutter_width=”1″ make_equal=”on” _builder_version=”4.3.4″ width=”100%” max_width=”100%”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.3.4″][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/magija_rimskog_stakla.jpg” title_text=”magija_rimskog_stakla” _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]<\/p>\n
Ja li\u010dno vi\u0161e volim staklo,…Samo da nije tako lomljivo, voleo bih ga vi\u0161e od zlata. Ali, ovako ne vredi, zato je i jeftino.<\/em> [\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” custom_margin=”50px||||false|false” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]<\/p>\n U arheolo\u0161kom smislu predmeti od stakla ne predstavljaju toliko zna\u010dajan materijal kao keramika, prevashodno zbog toga \u0161to su tanki i lomljivi i mnogo re\u0111e opstaju u zemlji. Prilikom arheolo\u0161kih iskopavanja naj\u010de\u0161\u0107e se pronalaze u grobovima, \u010desto daju\u0107i uvid u dru\u0161tvene i ekonomske prilike nekog dru\u0161tva. Mo\u017eemo pretpostaviti da su to bili va\u017eni proizvodi koje je pokojnik trebalo da ponese sa sobom na drugi svet.<\/span><\/p>\n [\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row use_custom_gutter=”on” gutter_width=”1″ make_equal=”on” _builder_version=”4.3.4″ width=”100%” max_width=”100%”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.3.4″][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/magija_rimskog_stakla2.jpg” title_text=”magija_rimskog_stakla2″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]<\/p>\n Heksagonalni kr\u010dag<\/em><\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” custom_margin=”50px||||false|false” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]<\/p>\n Arheolo\u0161ki nalazi pokazali su da se jedna vrsta stakla \u2013 emajl proizvodila jo\u0161 u predinasti\u010dkom Egiptu. Put staklarstva mo\u017ee se pratiti do u 4. milenijum p. n. e., kada je bilo razvijeno u Me\u0111ure\u010dju (Vavilonu i Asiriji), Siriji i Fenikiji. Mnogi predmeti od stakla na\u0111eni su u kritsko-mikenskoj civilizaciji tokom 3\u20132. milenijuma. Homerovi opisi plavog stakla na Agamemnonovom oru\u017eju i na frizu Alkinojeve palate na ostrvu Sheriji pru\u017eaju literarne podatke o staklarstvu u mikenskoj epohi. Staklo se koristilo za izradu posuda, li\u010dnog nakita ili malih luksuznih predmeta kojima se trgovalo diljem ovih oblasti, a i \u0161ire. Od njega su se pravile imitacije dragog i poludragog kamenja.<\/p>\n U rimsko vreme staklo je bilo materijal sa velikom upotrebnom vredno\u0161\u0107u. Naro\u010dito intenzivno proizvodilo se i koristilo nakon 1. veka pre nove ere, kada su otkri\u0107a tehnike duvanja pomo\u0107u lule i pe\u0107i sa visokom temperaturom omogu\u0107ila smanjenje tro\u0161kova proizvodnje. Od tada je postalo veoma moderno, pa su \u010dak i mozaici koji su ukra\u0161avali ku\u0107e imu\u0107nih rimskih gra\u0111ana pravljeni od njega. Podsticaj za proizvodnju predmeta od ovog izuzetnog materijala stizao je i od strane rimskih vlasti, \u0161to je uslovilo otvaranje brojnih radionica i u dalekim provincijama rimskog sveta.<\/p>\n Gr\u010dki filozof, geograf i istori\u010dar Strabon, Avgustov savremenik, pisao je da je staklarska proizvodnja bila veoma inventivna jer su majstori eksperimentisali ne samo sa razli\u010ditim tehnikama bojenja, ve\u0107 su uspevali da proizvedu stono posu\u0111e koje je ko\u0161talo samo jedan bakreni nov\u010di\u0107.<\/p>\n [\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row use_custom_gutter=”on” gutter_width=”1″ make_equal=”on” _builder_version=”4.3.4″ width=”100%” max_width=”100%”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.3.4″][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/magija_rimskog_stakla3.jpg” title_text=”magija_rimskog_stakla3″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]<\/p>\n Staklena \u010da\u0161a sa natpisom<\/em><\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” custom_margin=”50px||||false|false” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]<\/p>\n Zna\u010dajna otkri\u0107a u grobovima rimskih gra\u0111anki pokazuju da su predmeti od stakla dominirali u \u017eivotu \u017eena: balsamarijumi od stakla, globularni ili tubularni, \u010diji oblik ima poreklo u keramici, slu\u017eili su za dr\u017eanje parfema, kozmeti\u010dkih i medicinskih preparata. Od stakla je pravljen i nakit: narukvice, prstenje, ogrlice, niske, dijademe, a \u010desto su imitacije dragog i poludragog kamena u staklu umetane u metalni nakit.<\/p>\n Pored raznobojnih perli od stakla, u sklopu Anti\u010dke zbirke, u Muzeju Vojvodine \u010duvaju se brojne staklene posude iz rimskog perioda. Pravo je \u010dudo da su se uprkos svojoj lomljivosti, ove posude sa\u010duvale do danas. Arheolozi su ih prona\u0161li tokom istra\u017eivanja dve velike rimske nekropole u selima Be\u0161ka i Svilo\u0161, u kojima su pokojnici sahranjeni sa li\u010dnim ukrasima i drugim predmetima, koje su za \u017eivota koristili. Staklene posude o\u010digledno su bile va\u017eni proizvodi koje je trebalo na ponesu sa sobom na drugi svet.<\/p>\n Prelepi heksagonalni kr\u010dag pripada jednoj od prvih zbirki koju je Muzej matice srpske poklonio novoosnovanom Vojvo\u0111anskom muzeju 1948. godine. Iako su se proizvodili i tokom prva dva veka nove ere, takvi heksagonalni kr\u010dazi od stakla na na\u0161im prostorima datovani su u sredinu 4. veka.<\/p>\n Jedan od najvrednijih staklenih eksponata iz rimskog perioda na stalnoj postavci Muzeja Vojvodine je pehar iz nekropole u Svilo\u0161u, izra\u0111en od tankog stakla, bledo zelenkaste boje, sa vidljivim pukotinama i spojevima. Bio je to grobni dar namenjen da slu\u017ei pokojniku na onom svetu. Oblik mu je lep, koni\u010dan, a dno udubljeno sa zaobljenim ivicama. Ispod oboda ima horizontane linije i natpis <\/span>ACCIPE CALICE(m) PIE ZE(se)S<\/em> <\/span>(Uzmi pehar, pij, na zdravlje<\/em>). Ovaj tip pehara sa natpisom proizvod je rajnskih radionica, a sre\u0107e se i na ostalim nekropolama u provinciji Panoniji druge polovine 4. veka. Zajedno sa ovim predmetom, otkriven je i luksuzni kr\u010dag, importovan iz radionice kolonije Agripina (dana\u0161nji Keln). Ceo nalaz poti\u010de iz grobnice zidane od kamena i drobljene opeke, a pripadao je mu\u0161karcu koji je preminuo izme\u0111u svoje 35. i 41. godine. Sude\u0107i po nalazu novca otkrivenog u njegovom grobu, mo\u017eemo zaklju\u010diti da je \u017eiveo u vreme careva Konstantina I (306\u2013337) i Konstancija II (337\u2013361).<\/p>\n [\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section][et_pb_section fb_built=”1″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” da_disable_devices=”off|off|off” da_is_popup=”off” da_exit_intent=”off” da_has_close=”on” da_alt_close=”off” da_dark_close=”off” da_not_modal=”on” da_is_singular=”off” da_with_loader=”off” da_has_shadow=”on”][et_pb_row _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” custom_margin=”|0px||0px|false|false”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default”][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” max_width=”100%” module_alignment=”left” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]mr Tijana Stankovi\u0107 Pe\u0161terac, vi\u0161i kustos \u2013 arheolog<\/em><\/strong>[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ja li\u010dno vi\u0161e volim staklo,…Samo da nije tako lomljivo, voleo bih ga vi\u0161e od zlata. Ali, ovako ne vredi, zato je i jeftino.Petronije, Satirikon, 50, 7. U arheolo\u0161kom smislu predmeti od stakla ne predstavljaju toliko zna\u010dajan materijal kao keramika, prevashodno zbog toga \u0161to su tanki i lomljivi i mnogo re\u0111e opstaju u zemlji. Prilikom arheolo\u0161kih […]<\/p>\n","protected":false},"author":12,"featured_media":127396,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"on","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[10166],"tags":[],"class_list":["post-131249","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-budi-odgovoran-prema-duhu-i-telu-lat"],"yoast_head":"\n
Petronije, Satirikon, 50, 7.<\/span><\/p>\n