[et_pb_section fb_built=”1″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” custom_padding=”0px||||false|false” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″ da_is_popup=”off” da_exit_intent=”off” da_has_close=”on” da_alt_close=”off” da_dark_close=”off” da_not_modal=”on” da_is_singular=”off” da_with_loader=”off” da_has_shadow=”on” da_disable_devices=”off|off|off”][et_pb_row _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” width=”90%” max_width=”90%” custom_margin=”|||0px|false|false” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″][et_pb_column _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” type=”4_4″][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]<\/p>\n
Vrbena je mala, neprimetna biljka sa malim, neupadljivim, beli\u010dastim cvetovima. Voli blizinu ljudi, dok se u prirodi javlja na poreme\u0107enim stani\u0161tima, kao npr. u plavnim, travnatim zajednicama pored reka. Uspeva na dobro dreniranom tlu, voli sunce. \u010cesto raste du\u017e ivice puteva, uz ograde, te je redovno pronalazim uz ogradu jedne osnovne \u0161kole u Novom Sadu. Da li osnovci znaju da prepoznaju jednu od svetih biljaka Starog sveta?<\/p>\n
[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” width=”90%” max_width=”90%” custom_margin=”|||0px|false|false” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″ column_structure=”1_2,1_2″][et_pb_column _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” type=”1_2″][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2021\/07\/Sveta-biljka-Starog-sveta-Arheobotanicka-basta-Muzeja-Vojvodine-Foto-A.-Medovic.jpg” _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” title_text=”Sveta biljka Starog sveta, Arheobotani\u010dka ba\u0161ta Muzeja Vojvodine, Foto A. Medovi\u0107” show_in_lightbox=”on” height=”300px” align=”center” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][et_pb_column _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” type=”1_2″][et_pb_image src=”\/wp-content\/uploads\/2021\/07\/Vrbena-Arheobotanicka-basta-Muzeja-Vojvodine.jpg” _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” title_text=”Vrbena, Arheobotani\u010dka ba\u0161ta Muzeja Vojvodine” show_in_lightbox=”on” height=”300px” align=”center” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” width=”90%” max_width=”90%” custom_margin=”|||0px|false|false” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″][et_pb_column _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” type=”4_4″][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]<\/p>\n
Poti\u010de sa Mediterana. Duboko je ukorenjena u religiozne i magi\u010dne obrede i predstave ljudi. Veruje se da ljude \u010dini neprobojnim, odnosno da ih \u0161titi od udaraca i uboda gvozdenim oru\u017ejem. Mo\u017eda je to razlog \u0161to su Englezi u Drugom svetskom ratu imenovali jedan svoj brod HMS Vervain<\/em> (engl. vervain = vrbena). Na\u017ealost, to ga nije spasilo od nema\u010dkog torpeda po\u010detkom 1945. U nema\u010dkom jeziku ova biljka se zove \u201eEisenkraut\u201c \u0161to u slobodnom prevodu zna\u010di \u201egvozdena travka\u201c. Za verbenu se tvrdilo da uliva snagu (\u201e\u010dvrsta kao gvo\u017e\u0111e\u201c), te da deluje kao afrodizijak: verovalo se da se njena tvrdo\u0107a prenosi na mu\u0161ki polni organ. Rimljani su vrbenu zvali \u201eVeneris herba\u201c (Venerina trava), a koristili su je za vreme ljubavnih rituala. Bila je jedna od svetih keltskih biljaka. Koristili su je, naravno, druidi kao lek, ali i za pripremanje magijskih napitaka. Plinije Stariji nije imao re\u010di hvale za to \u0161to su radili Gali. Ono \u0161to su oni \u010dinili sa vrbenom nazivao je \u010distim glupostima. Navodno, kada se vrbena utrlja u ko\u017eu, osoba mo\u017ee da ostvari sve svoje \u017eelje: trava uklanja groznicu, u\u010dvr\u0161\u0107uje prijateljstva i le\u010di sve zaraze. U narodnoj medicini evropskih zemalja smatrana je svelekom. I danas se rado i na\u0161iroko koristi. U centralnoj Evropi je vrbena obo\u017eavana i kao magijska biljka. Mislilo se da odstranjuje aveti i zle duhove, raspiruje ljubav, daje bajkovite, profetske snove i osve\u017eava um. Upotrebljava se i kao lek onima kojima je \u201esrce oteklo\u201c.<\/p>\n Ugljenisani ostaci vrbene pronala\u017eeni su u ranobronzanodobnom naselju, kao i u slojevima iz gvozdenog doba na lokalitetu Feudvar, kod Mo\u0161orina. Ima ih i na drugim, praistorijskim lokalitetima u Vojvodini. Ali, nalazi sa ovog naselja naveli su istra\u017eiva\u010de da pretpostave da su stanovnici naselja biljku koristili za ritualna ka\u0111enja.<\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″ custom_padding=”6vh||||false|false”]<\/p>\n Aleksandar Medovi\u0107, arheobotani\u010dar Muzeja Vojvodine<\/em><\/p>\n [\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Vrbena je mala, neprimetna biljka sa malim, neupadljivim, beli\u010dastim cvetovima. Voli blizinu ljudi, dok se u prirodi javlja na poreme\u0107enim stani\u0161tima, kao npr. u plavnim, travnatim zajednicama pored reka. Uspeva na dobro dreniranom tlu, voli sunce. \u010cesto raste du\u017e ivice puteva, uz ograde, te je redovno pronalazim uz ogradu jedne osnovne \u0161kole u Novom Sadu. […]<\/p>\n","protected":false},"author":12,"featured_media":131838,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"on","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[10173,10166],"tags":[],"class_list":["post-131852","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-arheobotanicka-basta-muzeja-vojvodine-lat","category-budi-odgovoran-prema-duhu-i-telu-lat"],"yoast_head":"\n