[et_pb_section fb_built=”1″ admin_label=”section” _builder_version=”4.6.6″ custom_margin=”0px|||0px|false|false” custom_padding=”0px|||0px|false|false” da_disable_devices=”off|off|off” da_is_popup=”off” da_exit_intent=”off” da_has_close=”on” da_alt_close=”off” da_dark_close=”off” da_not_modal=”on” da_is_singular=”off” da_with_loader=”off” da_has_shadow=”on”][et_pb_row admin_label=”row” _builder_version=”4.6.6″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” custom_margin=”|||0px|false|false” custom_padding=”|||0px|false|false”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”3.25″ custom_padding=”|||” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default”]<\/p>\n
Krajem leta 1942. rukovodstvo NOP-a u Sremu je donelo odluku da se za potrebe \u0161tampanja sve ve\u0107eg broja listova, plakata i drugog propagandnog materijala nabavi \u0161tamparija. Poku\u0161ali su da je nabave u Beogradu, preko Pokrajinskog povereni\u0161tva za Banat, tj. \u0110ure Jovanovi\u0107a, ali on nije na\u0161ao odgovaraju\u0107u ma\u0161inu.<\/p>\n
Po\u010detkom 1943. rukovodstvo NOP-a u Sremu se prebacuje u Surduk. Iz tog sela na Dunavu i obli\u017enjeg Belegi\u0161a postojale su veze sa ribarima i lu\u010dkim radnicima u Beogradu, pa se preko njih ponovo poku\u0161alo do\u0107i do \u0161tamparije. Dvojica od njih, Milo\u0161 Mandarin i Aca Jovanovi\u0107, prona\u0161li su u maloj \u0161tampariji ruskog emigranta Andreja Bolj\u0161akova \u0161tamparsku ma\u0161inu i kupili je, pod izgovorom da je kupuju za jednog \u0161aba\u010dkog \u0161tampara. To je ameriken-tigl ma\u0161ina, proizvedena 20-tih godina u be\u010dkoj firmi \u201eJ. H. Aust\u201c. Bila je ve\u0107 pomalo zastarela, ali u besprekornom stanju.<\/p>\n
Novac kojim je ma\u0161ina pla\u0107ena poticao je iz Narodnooslobodila\u010dkog fonda Srema. Tigl je, rastavljen, kolima ga je prevezao ko\u010dija\u0161 Budimir Bukvi\u0107, tako\u0111e saradnik NOP-a. Jedno vreme je bio sakriven u napu\u0161tenoj, u bombardovanju 1941. sru\u0161enoj fabrici \u010dokolade \u201e\u0160onda\u201c. Tamo je kao \u010duvar radio nekada\u0161nji u\u010desnik Oktobarske revolucije Ilija Ravin, rodom iz Bavani\u0161ta u Banatu. Ona je \u010desto slu\u017eila za sme\u0161taj materijala i ilegalne sastanke. Nekoliko dana kasnije ma\u0161inu je u Belegi\u0161 prebacio Andrija Stolnik svojim motornim \u010damcem. Nema\u010dkoj patroli, koja je nai\u0161la dok su utovarivali tigl u \u010damac, re\u010deno je da je to rashodovana ma\u0161ina koju voze u smederevsku \u017eelezaru na preradu.<\/p>\n
Tigl je privremeno sme\u0161ten u jednu vinogradarsku ku\u0107icu, a zatim u ku\u0107u porodice Skorupan u Surduku, gde je ostala do izgradnje baze na \u0160u\u0161njarevom sala\u0161u. U me\u0111uvremenu, sekretar PK KPJ-a za Vojvodinu Jovan Veselinov \u2013 \u017darko je ve\u0107 obezbedio majstora za nju. Bio je to tipograf iz Novih Karlovaca Bora Radovanovi\u0107 \u2013 Petko. Kada je ma\u0161ina stigla, Radovanovi\u0107 je napravio spisak materijala potrebnog da ona proradi. Tada je ponovo aktivirana beogradska veza. Mandarin je anga\u017eovao \u010detvoricu svojih saradnika zaposlenih u \u0161tampariji \u201eNovo vreme\u201c, koji su iz pogona ovog kvislin\u0161kog lista kri\u0161om iznosili sitne delove i alat. Istovremeno, oni su od jednog drugog beogradskog \u0161tampara nabavili slova, ponovo pod izgovorom da ih kupuju za \u0161aba\u010dkog \u0161tampara za koga je, navodno, kupljen i tigl. Usto su iz dvori\u0161ta nema\u010dkog lista Donauzeitung izneli nekoliko bala papira. Sve je to povereno Ravinu na \u010duvanje, a zatim preba\u010deno u Belegi\u0161.<\/p>\n
Baza za \u0161tampariju iskopana je na sala\u0161u Mite \u0160u\u0161njara, uglednog i bogatog 57-godi\u0161njeg seljaka iz Surduka, koji je sa svojim sinovima, Lazarom i \u0110or\u0111em, jo\u0161 od 1941. pomagao NOP. Jedan od rukovodilaca NOP-a u Sremu, Petar Reli\u0107 \u2013 \u010ceda, bio je brat od strica \u0160u\u0161njareve \u017eene. \u0160u\u0161njarev sala\u0161 je ve\u0107 dugo bio pouzdano skloni\u0161te, te je stoga i odabran za ovu priliku. Rupa za bazu kopana je 7 no\u0107i. Baza je zatim oblo\u017eena drvenom oplatom, napravljenom od pose\u010denih TT-stubova, poduprta stubovima iznutra i okre\u010dena. Bila je 5 metara duga\u010dka, 2,5 metra \u0161iroka i dva metra duboka, a iznad nje je bio 1,5 metar debeo sloj nabijene zemlje.<\/p>\n
Ma\u0161ina je te\u0161ka oko pola tone. Njen bruto fundament je dozvoljavao \u0161tampanje do formata 37 h 26 cm. Pokretala se no\u017eno, pedalom, a slova su slagana ru\u010dno. Za svaku stranicu slova su slagana, pa rasturana, prana od \u0161tamparske boje i nanovo kori\u0161\u0107ena za slede\u0107u stranicu. Bio je to dug i mukotrpan posao. Da se, npr. od\u0161tampa jedan broj od 8 stranica u tira\u017eu od 1.200 primeraka trebalo je napraviti 8 preloma i provu\u0107i 9.600 listova jedan po jedan kroz ma\u0161inu.<\/p>\n
Prve novine \u0161tampane na \u0160u\u0161njarevom sala\u0161u bio je novembarski broj Na\u0161e borbe. Prvi primerci su otisnuti 15. oktobra 1943.<\/strong> Format je bio 37 h 26 cm, a tira\u017e 1.200 primeraka.<\/p>\n Baza je bila prvenstveno namenjena za \u0161tampanje Slobodne Vojvodine (17 brojeva) i Na\u0161e borbe (10 brojeva), ali su u njoj \u0161tampani i plakati, leci, pa \u010dak i nekoliko knjiga i bro\u0161ura. Radila je od 15. oktobra 1943. do septembra 1944, kada je evakuisana, zbog blizine nema\u010dkih polo\u017eaja u \u0161iroj zoni odbrane Beograda, kasnije prvih linija Sremskog fronta.<\/p>\n \u0160tamparijom je rukovodio Bora Radovanovi\u0107, na \u010delu ekipe od nekoliko priu\u010denih ljudi, kojima su neretko pomagali i \u010dlanovi redakcija koji su boravili na sala\u0161u, sa urednicima Jovanom Veselinovim i Jovanom Popovi\u0107em. Me\u0111u ljudima koji su radili u bazi isticao se \u0110uro Javorina, stolar iz Banata, predratni poznanik i saradnik Jovana Popovi\u0107a, koji je konstruisao i napravio radni sto, a kasnije u drvorezu i linorezu radio zaglavlja i ilustracije. Njima se ubrzo priklju\u010dio jo\u0161 jedan kvalifikovani tipograf, Jovan Vojnovi\u0107 \u2013 Ris. On se nalazio u Sremu, kao ranjeni borac na oporavku, pa se, na poziv Veselinova i Popovi\u0107a, priklju\u010dio ekipi na \u0160u\u0161njarevom sala\u0161u.<\/p>\n Veza sa okolinom bio je sekretar mesnog komiteta Zlatoje Mali, a od njegove pogibije, polovinom 1944, njegov brat Jovan. Pored \u010dlanova porodice \u0160u\u0161njar, veliki doprinos bezbednosti baze davao je i njihov sluga Slavko Baji\u0107 \u2013 deda Flekica, koji je uvek na vreme uo\u010davao svako sumnjivo kretanje oko sala\u0161a.<\/p>\n Mita \u0160u\u0161njar nije do\u010dekao oslobo\u0111enje. Pod nedovoljno jasnim okolnostima, ubijen je 21. septembra 1944. od usta\u0161ke stra\u017ee, na ulazu u Staru Pazovu, gde je krenuo na pijacu. Sala\u0161 na kome je bila baza sru\u0161en je 60-tih godina XX veka.<\/p>\n \u0160tamparsku ma\u0161inu su posle rata preneli u Staru Pazovu, gde je jedno vreme kori\u0161\u0107ena za \u0161tampanje materijala Narodnog fronta, a zatim je poklonjena nekada\u0161njem Muzeju socijalisti\u010dke revolucije Vojvodine. Danas je izlo\u017eena na stalnoj postavci Muzeja Vojvodine u Dunavskoj br. 37 u Novom Sadu.<\/p>\n Dr Predrag Baji\u0107, vi\u0161i kustos \u2013 istori\u010dar<\/em><\/p>\n [\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_2,1_2″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default”][et_pb_column type=”1_2″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default”][et_pb_gallery gallery_ids=”34011,34013″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default”][\/et_pb_gallery][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_2″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default”][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Krajem leta 1942. rukovodstvo NOP-a u Sremu je donelo odluku da se za potrebe \u0161tampanja sve ve\u0107eg broja listova, plakata i drugog propagandnog materijala nabavi \u0161tamparija. Poku\u0161ali su da je nabave u Beogradu, preko Pokrajinskog povereni\u0161tva za Banat, tj. \u0110ure Jovanovi\u0107a, ali on nije na\u0161ao odgovaraju\u0107u ma\u0161inu. Po\u010detkom 1943. rukovodstvo NOP-a u Sremu se prebacuje […]<\/p>\n","protected":false},"author":12,"featured_media":134013,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"on","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[10166],"tags":[],"class_list":["post-134030","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-budi-odgovoran-prema-duhu-i-telu-lat"],"yoast_head":"\n