[et_pb_section fb_built=”1″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” da_disable_devices=”off|off|off” da_is_popup=”off” da_exit_intent=”off” da_has_close=”on” da_alt_close=”off” da_dark_close=”off” da_not_modal=”on” da_is_singular=”off” da_with_loader=”off” da_has_shadow=”on”][et_pb_row _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” custom_margin=”0px|||0px|false|false” custom_padding=”0px|||0px|false|false”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default”][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” custom_margin=”0px|||0px|false|false” custom_padding=”|||0px|false|false”]<\/p>\n
U prethodnim pri\u010dama, posetioci sajta Muzeja Vojvodine, u okviru rubrike \u201eBudi odgovoran prema duhu i telu\u201c, upoznali su se sa prekrupljivanjem, jednim od na\u010dina pripreme sto\u010dne hrane. U nastavku \u0107e se predstaviti jo\u0161 jedan postupak, a to je seckanje.<\/p>\n
Seckanjem, sto\u010dna hrana postaje ukusnija, jer je krave, konji i druge doma\u0107e \u017eivotinje radije jedu. Razne vrste iseckane hrane se mogu kombinovati, i na taj na\u010din se dobijaju svi potrebni sastojci za pravilnu ishranu.<\/p>\n
Ma\u0161ine koje se koriste za seckanje sto\u010dne hrane, jednim imenom se nazivaju se\u010dke. Postoje brojne njihove podele. Tako prema vrsti hrane koju seckaju, mogu biti za kabastu hranu \u2013 sve\u017ea i suva (slama, seno, kukuruzovina, zelena sto\u010dna hrana i drugo) i za korenaste i krtolaste plodove (sto\u010dna repa, krompir, mrkva i drugo). Prema polo\u017eaju radnog organa, dakle no\u017eeva dele se na diskosne se\u010dke, kod kojih su no\u017eevi postavljeni na zamajcu i na se\u010dke sa no\u017eevima na bubnju, a prema na\u010dinu pogona na ru\u010dne, zapre\u017ene ili spre\u017ene i motorne.<\/p>\n
[\/et_pb_text][et_pb_gallery gallery_ids=”34978″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” height=”250px”][\/et_pb_gallery][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” custom_margin=”0px|||0px|false|false” custom_padding=”0px|||0px|false|false”]<\/p>\n
U prvom delu \u0107e se predstaviti se\u010dka sa no\u017eevima na bubnju i diskosna se\u010dka. Oba konstruktivna tipa se koriste za pripremanje sila\u017ee, za direktno hranjenje doma\u0107ih \u017eivotinja i za pravljenje prostirke.<\/p>\n
Istra\u017eiva\u010dkim radom, za zbirku Alatke, ma\u0161ine, oru\u0111a i zanati Muzeja Vojvodine \u2013 Muzejski kompleks Kulpin, prikupljeno je ukupno osam se\u010dki, od toga je pet se\u010dki sa no\u017eevima na bubnju, dok su tri diskosne se\u010dke. Tu je jo\u0161 i zamajac diskosne se\u010dke. Svi oni su industrijske izrade, me\u0111utim, poznati su samo neki od proizvo\u0111a\u010da. Dakle, to su: \u201eKotz\u00f3 Pal\u201c, \u201eHofherr-Schrantz\u201c (\u201eH-S\u201c), \u201eHofherr-Schrantz-Clayton-Shuttleworth\u201c (\u201eH-S-C-S\u201c) i \u201eOLT\u201c, kod se\u010dki sa no\u017eevima na bubnju, odnosno \u201eUmrath & Comp.\u201c, kod diskosne se\u010dke. Ostali su, na\u017ealost, nepoznati, jer na njima nema traga naziva proizvo\u0111a\u010da ili fabri\u010dkog znaka. Bez obzira na to, za sve njih je zajedni\u010dko to da su proizvedene izme\u0111u dva svetska rata.<\/p>\n
Se\u010dka sa no\u017eevima na bubnju \u201eOLT\u201c<\/p>\n
Pravougaona drvena ramska konstrukcija se\u010dke nosi drveno korito i ostale delove. Na podlogu se ona oslanja pomo\u0107u nogara, na kojima je sa\u010duvana originalna boja \u2013 tamnozelena. Pogon je ru\u010dni. Opslu\u017euju je dva do tri radnika, od kojih jedan stavlja hranu u korito, dok ostali okre\u0107u ru\u010dice zamajca. Korito se prema prednjem delu su\u017eava, gde se zavr\u0161ava takozvanim \u201eustima se\u010dke\u201c. U njima je sme\u0161ten par gvozdenih zup\u010dastih valjaka, koji se obr\u0107u jedan prema drugome, zahvataju hranu i potiskuju je napred, uz istovremeno pritiskivanje, kako bi seckanje bilo \u0161to lak\u0161e. Ona izlazi kroz \u201eusta se\u010dke\u201c, \u010dija donja ivica predstavlja kontra no\u017e. Odse\u010deni komadi hrane, preko kose drvene sabirne ravni, sakupljaju se u posudi ili koritu, koje se postavi ispred njega. Ina\u010de, donji valjak je nepokretan, dok je gornji pokretan i on mo\u017ee da se podi\u017ee ili spu\u0161ta.<\/p>\n
Radni organ se\u010dke predstavljaju \u010detiri no\u017ea, koja su izvijena po liniji zavojnice. Oni su postavljeni na bubnju. Bubanj se nalazi na osovini, koja se obr\u0107e u le\u017eajevima na ramskoj konstrukciji, dok su na oba njena kraja u\u010dvr\u0161\u0107eni zamajci, pre\u010dnika 920 mm, sa \u010detiri spiralna paoka, i ru\u010dicama, sa drvenim rukohvatom. Iznad bubnja, sa no\u017eevima, postavljen je za\u0161titni poklopac od \u010deli\u010dnog lima.<\/p>\n
Prenosni mehanizam se\u010dke \u010dini slog cilindri\u010dnih zup\u010danika, sa pravim zupcima, postavljen sa jedne njene strane (leva), dok je sa druge par cilindri\u010dnih zup\u010danika, sa pravim zupcima. Pomo\u0107u sloga se posti\u017ee menjanje prenosnog odnosa i time du\u017eina seckanja, odnosno du\u017eina komadi\u0107a odse\u010dene hrane ili takozvanog rezanca. Naziv proizvo\u0111a\u010da se\u010dke (\u201eOLT\u201c) je izliven na poklopcu \u201eusta se\u010dke\u201c, dok su na oba zamajca, sa unutra\u0161nje i spoljne strane, izliveni naziv proizvo\u0111a\u010da (\u201eOLT\u201c) i identi\u010dna oznaka (\u201eSB 8 SB 33\u201c).<\/p>\n
Uz se\u010dku je proizvo\u0111a\u010d kupcima isporu\u010divao dodatnu opremu u vidu kantice za ulje i klju\u010da.<\/p>\n
[\/et_pb_text][et_pb_gallery gallery_ids=”34973,34975″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default”][\/et_pb_gallery][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” custom_margin=”0px|||0px|false|false” custom_padding=”0px|||0px|false|false”]<\/p>\n
Se\u010dku je juna meseca 2000. godine poklonio Jaroslav Vizi iz Kulpina. Posetioci je trenutno mogu videti na tematskoj izlo\u017ebi Istorijat gajenja kukuruza, a ina\u010de, izlo\u017eena je na stalnoj postavci Muzejskog kompleksa u Kulpinu.<\/p>\n
Diskosna se\u010dka<\/p>\n
Osnovu konstrukcije se\u010dke \u010dini drveno korito, koje je na prednjem delu pri\u010dvr\u0161\u0107eno za takozvana \u201eusta se\u010dke\u201c, dok se na zadnjem, pomo\u0107u dva drvena nogara, oslanja na podlogu. Sa druge strane, za \u201eusta se\u010dke\u201c je pri\u010dvr\u0161\u0107eno masivno \u010deli\u010dno nogare, sa to\u010dki\u0107ima, \u0161to omogu\u0107uje da se se\u010dka preme\u0161ta iz jednog doma\u0107instva u drugo. Na koritu, kao i na nogarama, sa\u010duvana je originalna boja \u2013 tamnozelena, dok je sa unutra\u0161nje strane korita \u2013 tamnocrvena.<\/p>\n
Se\u010dku opslu\u017euju dva radnika, od kojih jedan stavlja hranu u drveno korito, dok drugi okre\u0107e ru\u010dicu zamajca. Na ma\u0161ini postoji pomo\u0107na poluga za no\u017eni pogon, koja omogu\u0107ava licu, koji \u201ehrani se\u010dku\u201c, da poma\u017ee licu koji okre\u0107e ru\u010dicu zamajca, sa drvenim rukohvatom. Pored toga, mogu\u0107 je motorni pogon, preko remena, kao i zapre\u017eni.<\/p>\n
U \u201eustima se\u010dke\u201c se nalazi par gvozdenih zup\u010dastih valjaka, identi\u010dni kao kod se\u010dke sa no\u017eevima na bubnju, zbog \u010dega se u daljem tekstu njihov opis ne\u0107e ponavljati. Ispred \u201eusta se\u010dke\u201c, u visini gornjeg valjka, postavljen je drveni valjak.<\/p>\n
Radni organ se\u010dke predstavljaju dva no\u017ea, sa lu\u010dno savijenim se\u010divom, koji su postavljeni na paocima zamajca, pre\u010dnika 1.080 mm. Za njihovo u\u010dvr\u0161\u0107enje slu\u017ee vijci \u2013 jednima su pri\u010dvr\u0161\u0107eni, dok se drugim reguli\u0161e polo\u017eaj o\u0161trice no\u017ea prema rubu \u201eusta se\u010dke\u201c, koji zapravo predstavlja kontra no\u017e.<\/p>\n
Sastavni deo se\u010dke \u010dini regulator za du\u017einu seckanja, koji se sastoji iz zup\u010danika, sa kliza\u010dem, i diska, po \u010dijoj povr\u0161ini su po koncentri\u010dnim krugovima raspore\u0111eni zupci. Njih ima onoliko koliko razli\u010ditih du\u017eina se\u010dka mo\u017ee da secka. Kod ovog modela, ima ih ukupno \u010detiri. Mo\u017ee slobodno da se ka\u017ee da on ima \u201eulogu menja\u010da\u201c. Ina\u010de, zup\u010danik, sa kliza\u010dem, pomera se po osovini zamajca. Prenosni mehanizam \u010dini par cilindri\u010dnih zup\u010danika, sa pravim zupcima, postavljen sa jedne strane se\u010dke (desna), dok je sa druge par zaporki.<\/p>\n
Ista dodatna oprema se isporu\u010divala kupcima. U odnosu na se\u010dku sa no\u017eevima na bubnju, rad na ovom konstruktivnom tipu je bio mnogo opasniji, jer je \u010desto dolazilo do ozleda rukovaoca, u vidu odse\u010denog prsta ili, pak, \u010ditave \u0161ake. Sve to je zahtevalo veliku pa\u017enju i opreznost.<\/p>\n
[\/et_pb_text][et_pb_gallery gallery_ids=”34972″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default”][\/et_pb_gallery][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default”]<\/p>\n
Se\u010dku je decembra meseca 2008. godine poklonio Veselin Slankamenac, sa \u010ceneja.<\/p>\n
Potrebno je napomenuti da na stalnoj postavci Muzejskog kompleksa u Kulpinu posetioci mogu da vide diskosnu se\u010dku, samo drugog proizvo\u0111a\u010da. On, na\u017ealost, nije utvr\u0111en. Darodavac ovog izuzetno vrednog predmeta je strukovno udru\u017eenje in\u017eenjera poljoprivredne tehnike iz Novog Sada \u2013 Vojvo\u0111ansko dru\u0161tvo za poljoprivrednu tehniku (\u201eVDPT\u201c).<\/p>\n
Proizvo\u0111a\u010di se\u010dke u Srbiji<\/p>\n
Predstavljena dva konstruktivna tipa se\u010dke su u Srbiji proizvodili pojedini proizvo\u0111a\u010di poljoprivredne mehanizacije. Radi predstavljanja na\u0161eg bogatog agrarnog tehni\u010dkog nasle\u0111a, njih je vredno navesti. Dakle, to su: Fabrika poljoprivrednih ma\u0161ina \u201ePobeda\u201c, Novi Sad \u2013 Petrovaradin; Fabrika poljoprivrednih ma\u0161ina \u201eZmaj\u201c, Zemun; Fabrika poljoprivrednih ma\u0161ina \u201e\u0160umadija\u201d, Beograd, koja se juna 1951. godine integrisala sa zemunskim \u201eZmajem\u201c; Tvornica poljoprivrednih sprava, ma\u0161ina i alata \u201eVojvo\u0111anska livnica\u201c D. D, Novi Sad, koja se po\u010detkom 1949. godine, zajedno sa jo\u0161 dva novosadska preduze\u0107a, spojila sa remontnom radionicom \u201ePobeda\u201c, \u010dime je nastala istoimena petrovaradinska fabrika; i Prva kraljevska Srpska povla\u0161\u0107ena fabrika ma\u0161ina, metalne robe, metalnih sanduka, livnica gvo\u017e\u0111a i metala \u201eRanko Go\u0111evac\u201c, Beograd, koja se marta 1947. godine spojila sa beogradskom \u201e\u0160umadijom\u201c. <\/p>\n
[\/et_pb_text][et_pb_gallery gallery_ids=”34969″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″][\/et_pb_gallery][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” custom_margin=”0px|||0px|false|false” custom_padding=”0px|||0px|false|false”]<\/p>\n
Filip Forkapi\u0107, dipl. ing. poljoprivrede, vi\u0161i kustos<\/em><\/p>\n [\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U prethodnim pri\u010dama, posetioci sajta Muzeja Vojvodine, u okviru rubrike \u201eBudi odgovoran prema duhu i telu\u201c, upoznali su se sa prekrupljivanjem, jednim od na\u010dina pripreme sto\u010dne hrane. U nastavku \u0107e se predstaviti jo\u0161 jedan postupak, a to je seckanje. Seckanjem, sto\u010dna hrana postaje ukusnija, jer je krave, konji i druge doma\u0107e \u017eivotinje radije jedu. Razne […]<\/p>\n","protected":false},"author":12,"featured_media":134972,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"on","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[10166],"tags":[],"class_list":["post-134987","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-budi-odgovoran-prema-duhu-i-telu-lat"],"yoast_head":"\n