[et_pb_section fb_built=”1″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” da_disable_devices=”off|off|off” da_is_popup=”off” da_exit_intent=”off” da_has_close=”on” da_alt_close=”off” da_dark_close=”off” da_not_modal=”on” da_is_singular=”off” da_with_loader=”off” da_has_shadow=”on”][et_pb_row _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” custom_margin=”0px|||0px|false|false”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default”][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]<\/p>\n
Bo\u017ei\u0107ni obi\u010daji u Vojvodini su izuzetno raznoliki. Osnovni simboli ovog praznika su u ve\u0107ini krajeva isti, ali je na postojanje brojnih razlika uticala \u010dinjenica da su ove oblasti oduvek bile naseljavane stanovni\u0161tvom iz raznih krajeva, u starijoj i novijoj istoriji, kao i zajedni\u010dki \u017eivot razli\u010ditih etni\u010dkih i verskih zajednica na jednom prostoru.<\/p>\n
Badnji dan je obele\u017een pripremama za Bo\u017ei\u0107, ali i za sve\u010danu porodi\u010dnu ve\u010deru. Pre ve\u010dere, doma\u0107in ili doma\u0107ica su sve\u010dano unosili slamu, uz simboli\u010dno kvocanje i pijukanje dece. Slama se prvo prostirala po stolu \u2013 unakrst, a zatim se pokrivala vre\u0107om i stolnjakom. Slama se prostirala po \u010ditavoj prostoriji, a uve\u010de se i spavalo na njoj. Ranije se na Badnje ve\u010de jelo na podu \u2013 na slami.<\/p>\n
Osim bo\u017ei\u0107ne slame, u srpskim porodicama na badnje jutro je pripreman i badnjak \u2013 mlado hrastovo drvo, hrastov panj ili cepanica. On se sekao na badnje jutro \u2013 sekao ga je doma\u0107in u \u0161umi, i donosio, odnosno dovozio ku\u0107i. Donosioca je doma\u0107ica posipala p\u0161enicom. Badnjaku je poklanjana velika pa\u017enja. U nekim mestima mu je namenjivan po deo svakog jela od ve\u010dere na Badnje ve\u010de, a nalagao se na vatru posle ve\u010dere. Deo badnjaka koji nije pregoreo \u010duvao se do Nove godine. Badnjak je ga\u0161en vinom, a njegov pepeo je ostavljan pod vo\u0107ke. U nekim sremskim selima (Berkasovo, Belegi\u0161) zabele\u017eeno je da se na Badnje jutro seklo onoliko badnjaka koliko ima mu\u0161karaca u ku\u0107i, \u0161to je sli\u010dno sa obi\u010dajima u nekim krajevima Crne Gore. U dana\u0161nje vreme je \u010dest kolektivni odlazak u \u0161umu po badnjak, kao i njegovo paljenje u crkvenoj porti.<\/p>\n
Ve\u010dera je sve\u010dano po\u010dinjala uno\u0161enjem badnjaka ili slame u ku\u0107u. Na stolu je za vreme ve\u010dere stajao tanjiri\u0107 sa ozelenelom p\u0161enicom, posejanom na dan Svete Varvare, u \u010dijoj sredini se palila sve\u0107a ili kandilo. Pre ve\u010dere, p\u0161enica je pod\u0161i\u0161ana i oko nje je vezivana traka crvene boje ili trobojka.<\/p>\n
Hrana ima poseban zna\u010daj na Badnje ve\u010de, iako je toga dana jo\u0161 uvek post. Bila su obavezna posna jela: orasi, med, suvo vo\u0107e \u2013 \u0161ljive, gro\u017e\u0111e, jabuke, kru\u0161ke, ali je \u010desto pripremana i riba na pirin\u010du. Bila su rasprostranjena verovanja da na trpezi za Badnje ve\u010de treba da bude odre\u0111en broj jela, obi\u010dno sedam ili devet.<\/p>\n
Veliki bo\u017ei\u0107ni kola\u010d se priprema u Vojvodini na Badnji dan kod Srba, Rusina, \u0160okaca, Bunjevaca, Rumuna. On je ve\u0107ih dimenzija, odgore ukra\u0161en figuricama od testa, utisnutim pe\u010datima \u2013 poskurnicima, orasima, bosiljkom, crvenim koncem. Stajao je u situ ili u nekoj ve\u0107oj posudi na trpezi ili na stolici. U sito je prvo stavljano zrnevlje raznih \u017eitarica, novac, suvo vo\u0107e i tri jabuke, a preko njih je postavljan kola\u010d. Nisu ga jeli na Badnje ve\u010de, nego na Bo\u017ei\u0107, a u nekim porodicama tek kasnije, za Mali Bo\u017ei\u0107 (Novu godinu). Za Badnje ve\u010de se naj\u010de\u0161\u0107e jeo kola\u010d \u201ezdravlje\u201d. U mnogim mestima je bilo uobi\u010dajeno da se posle ve\u010dere ne sprema sto, ali je pribor za jelo sakupljan, paze\u0107i da svi delovi kori\u0161\u0107enog pribora budu skupljeni i umotani u neki lep\u0161i pe\u0161kiri\u0107 ili uvezani slamom sa trpeze.<\/p>\n
Posle ve\u010dere, a pre odlaska u crkvu, deca su i\u0161la da korin\u0111aju. Korin\u0111a\u0161i su u nekim mestima bili maskirani. Za to su dobijala vo\u0107e, suvo vo\u0107e, slatki\u0161e, a u ku\u0107ama ro\u0111aka jo\u0161 i novac. Budu\u0107i da se na Badnje ve\u010de bdi, ne spava, sve je obele\u017eeno i\u0161\u010dekivanjem velikog praznika kojim se obele\u017eava Hristovo ro\u0111enje.<\/p>\n
Dr Tatjana Bugarski<\/em><\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_gallery gallery_ids=”37073,37076,37079,37082″ show_title_and_caption=”off” show_pagination=”off” _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default”][\/et_pb_gallery][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Bo\u017ei\u0107ni obi\u010daji u Vojvodini su izuzetno raznoliki. Osnovni simboli ovog praznika su u ve\u0107ini krajeva isti, ali je na postojanje brojnih razlika uticala \u010dinjenica da su ove oblasti oduvek bile naseljavane stanovni\u0161tvom iz raznih krajeva, u starijoj i novijoj istoriji, kao i zajedni\u010dki \u017eivot razli\u010ditih etni\u010dkih i verskih zajednica na jednom prostoru. Badnji dan je […]<\/p>\n","protected":false},"author":12,"featured_media":137084,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"on","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[10166],"tags":[],"class_list":["post-137087","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-budi-odgovoran-prema-duhu-i-telu-lat"],"yoast_head":"\n