[et_pb_section fb_built=”1″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” da_disable_devices=”off|off|off” da_is_popup=”off” da_exit_intent=”off” da_has_close=”on” da_alt_close=”off” da_dark_close=”off” da_not_modal=”on” da_is_singular=”off” da_with_loader=”off” da_has_shadow=”on”][et_pb_row _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default”][et_pb_text _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ sticky_enabled=”0″]<\/p>\n
Zimski period je bogat obi\u010dajima, a u njihovom sredi\u0161tu je Bo\u017ei\u0107. Bo\u017ei\u0107ni ciklus traje od bo\u017ei\u0107nog posta, odnosno Adventa do Bogojavljenja.<\/p>\n
Na dan Svete Varvare (kod pravoslavnih), odnosno na dan Svete Lucije (kod katolika) neguje se obi\u010daj da se u tanjiri\u0107 seje p\u0161enica, koja ozeleni do Bo\u017ei\u0107a. Ona ima posebno mesto na trpezi za Badnje ve\u010de i Bo\u017ei\u0107. U sredi\u0161njem delu tanjiri\u0107a je ostavljeno mesto za sve\u0107u ili kandilo koje gori u ovim prilikama. Ta p\u0161enica je posle praznika naj\u010de\u0161\u0107e davana \u017eivini ili stoci, ali je ponegde i \u010duvana na poseban na\u010din: uplitana je i presovana u obliku sunca, te je na njoj \u010duvana posuda sa osve\u0107enom vodom, koja je mogla da pomogne uku\u0107anima u nevolji. Poznati su i drugi obi\u010daji vr\u0161eni na ovaj dan, poput kuvanja varice \u2013 p\u0161enice ili p\u0161enice sa zrnima drugih biljaka koje su uzgajane u doma\u0107instvu, dolaska polo\u017eajnika i drugih.<\/p>\n
Za Badnji dan su vezani mnogi obi\u010daji. Jo\u0161 pre svitanja se po\u010dinjalo sa pripremama za Bo\u017ei\u0107, ali i za Badnje ve\u010de i sve\u010danu porodi\u010dnu ve\u010deru. Ve\u010dera je bila posna, sa ustaljenim jelima, koja su imala ritualni zna\u010daj.<\/p>\n
Bo\u017ei\u0107na slama je jedan od najprepoznatljivijih simbola proslavljanja Bo\u017ei\u0107a. Mnogi zabele\u017eeni obi\u010daji za Badnje ve\u010de i Bo\u017ei\u0107 su vezani za slamu, koja nas podse\u0107a na mesto ro\u0111enja Isusa Hrista.<\/p>\n
Mnogi nau\u010dnici smatraju da je kori\u0161\u0107enje slame u bo\u017ei\u0107nim obi\u010dajima praksa koja poti\u010de iz prethri\u0161\u0107anskih vremena, kada je, iako u okviru druga\u010dijih verovanja, tako\u0111e povezivana sa ra\u0111anjem i obnavljanjem \u017eivota. Na povezanost \u017eetve i bo\u017ei\u0107nih obi\u010daja ukazao je i Frejzer: \u201eO Bo\u017ei\u0107u slama od tog venca metne se u jasle da bi stoka bila napredna\u201d. Prema tuma\u010denju \u0160. Kuli\u0161i\u0107a, \u201ebo\u017ei\u0107na slama prvobitno poti\u010de od poslednjeg snopa, koji sadr\u017ei demonsku snagu novog \u017eita i od kojeg poti\u010de i demonska snaga bo\u017ei\u0107ne slame… Iz na\u0161ih obi\u010daja jasno proizlazi da je bo\u017ei\u0107na slama primarno imala istu ulogu i isto zna\u010denje kao i poslednji snop. Njena misti\u010dna snaga prenosi se na useve, na njive, na vinograd i vo\u0107ke, na \u017eivotinje i, kona\u010dno, na uku\u0107ane, kao \u0161to se prenosi i demonska snaga poslednjeg snopa i \u017eetvenog venca ili hleba na\u010dinjenog od njihovog \u017eita…\u201d<\/p>\n
Badnje ve\u010de i Bo\u017ei\u0107 karakteri\u0161u i drugi obi\u010daji koji podse\u0107aju na Hristovo ro\u0111enje u pe\u0107ini, na slami. \u201eVertep\u201c kod pravoslavnih, \u201ebetlehem\u201c ili \u201ebetlem\u201c kod katolika i grkokatolika u Vojvodini ozna\u010dava predstavu Hristovog ro\u0111enja, a poznat je u nekoliko oblika.<\/p>\n
U mnogim mestima Vojvodine su bili poznati ophodi vertepa\u0161a (betlehemara), koji su na Badnje ve\u010de obilazili ku\u0107e i izvodili predstave na temu Hristovog ro\u0111enja. Tom prilikom se nosio vertep \u2013 model crkve sa predstavom Hristovog ro\u0111enja. Unutar crkve je \u010desto gorela sve\u0107a. Ovakvi ophodi zabele\u017eeni su kod Srba, Ma\u0111ara, Rusina i Rumuna. Smatra se da su te povorke nastale kao hristijanizovani oblici starih koledarskih povorki. Izvo\u0111enje vertepske drame bilo je poznato jo\u0161 u prvoj polovini XVIII veka, dok je posle Drugog svetskog rata po\u010delo da zamire. Ipak, u mnogim mestima su sa\u010duvane vertepske povorke, a u nekim se i obnavlja njihovo ogranizovanje. Pored vertepa\u0161a su postojale i druge vrste obrednih povorki: zvezdari i korin\u0111a\u0161i \u2013 koji vr\u0161e ritualizovano obila\u017eenje ku\u0107a. Obavezni deo svih ovih povorki bile su pesme, u kojima se, po pravilu, spominje Hristovo ro\u0111enje na slami. U zbirci Etnolo\u0161kog odeljenja se \u010duvaju terenske fotografije vertepa\u0161a, kao i tri vertepa: srpski vertepi iz Novog Sada i \u010curuga i ma\u0111arski vertep iz Temerina.<\/p>\n
Vertep ili betlehem poznat je i kao bo\u017ei\u0107ne jaslice<\/em>. One predstavljaju grupu figurica kojima se u vreme Bo\u017ei\u0107a do\u010darava prizor Isusovog ro\u0111enja. Prema legendi, takvo predstavljanje Isusovog ro\u0111enja uveo je Franja Asi\u0161ki. Ove predstave je prvo prihvatao gra\u0111anski sloj, dok su se na selu javljale od sredine XIX veka. Kod \u0160okaca, Rusina i Bunjevaca u vojvo\u0111anskim selima je bilo rasprostranjeno pravljenje ov\u010dica od gu\u017evica vune, pamuka ili testa, kao i jaslica od slame i drugih materijala, koji su uglavnom stajali ispod bo\u017ei\u0107nog drveta. Bo\u017ei\u0107ne jaslice koje se \u010duvaju u Muzeju Vojvodine poklon su franjeva\u010dke crkve u Novom Sadu.<\/p>\n Ciklus bo\u017ei\u0107nih praznika i obi\u010daja zavr\u0161ava se na Bogojavljenje (Sveta Tri kralja), kada se ponavljaju neki od bo\u017ei\u0107nih obi\u010daja. U mnogim porodicama je mlada zelena p\u0161enica ostajala u ku\u0107i do ovog praznika. Tada su iz ku\u0107e izno\u0161eni ili sklanjani i drugi simboli Bo\u017ei\u0107a, kao \u0161to su vertepske figurice \u2013 jaslice ili bo\u017ei\u0107no drvo.<\/p>\n Dr Tatjana Bugarski, etnolog<\/em>[\/et_pb_text][et_pb_gallery gallery_ids=”37106,37103,37100,37097″ show_title_and_caption=”off” show_pagination=”off” _builder_version=”4.6.6″ _module_preset=”default”][\/et_pb_gallery][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zimski period je bogat obi\u010dajima, a u njihovom sredi\u0161tu je Bo\u017ei\u0107. Bo\u017ei\u0107ni ciklus traje od bo\u017ei\u0107nog posta, odnosno Adventa do Bogojavljenja. Na dan Svete Varvare (kod pravoslavnih), odnosno na dan Svete Lucije (kod katolika) neguje se obi\u010daj da se u tanjiri\u0107 seje p\u0161enica, koja ozeleni do Bo\u017ei\u0107a. Ona ima posebno mesto na trpezi za Badnje […]<\/p>\n","protected":false},"author":12,"featured_media":137105,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"on","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[10166],"tags":[],"class_list":["post-137110","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-budi-odgovoran-prema-duhu-i-telu-lat"],"yoast_head":"\n