![\"\"](\"\/wp-content\/uploads\/2026\/03\/arh_price_iz_curuga.jpg\")
<\/p>\n<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Arheolo\u0161ka istra\u017eivanja Muzeja Vojvodine u \u010curugu zapo\u010deta su kao mali za\u0161titni zahvat na nalazi\u0161tu Stari vinogradi zbog rada mesne ciglane, a danas posle gotovo 30 godina pedstavljaju jedan od najve\u0107ih arheolo\u0161kih projekata u Srbiji. Tokom vremena u projektu je u\u010destvovalo vi\u0161e od 300 mladih ljudi koji su se \u0161kolovali kao arheolozi. Iz zemlje su izronile nebrojene va\u017ene informacije o pro\u0161losti. Ovom prilikom rukovodilac projekta Arheolo\u0161ki park \u010curug i troje dugogodi\u0161njih saradnika daje 7 velikih arheolo\u0161kih \u201epri\u010da\u201c koje su proistekle iz ovog velikog vi\u0161edecenijskog poduhvata.<\/p>\n
<\/p>\n
Stepenice iz davne pro\u0161losti do danas (Predava\u010d Stanko Trifunovi\u0107)<\/p>\n
Kompleks arheolo\u0161kih nalazi\u0161ta u \u010curugu koja su istra\u017eivana ve\u0107 gotovo tri decenije dao je jako veliki uzorak nalaza i podataka za razumevanje istorije od bronzanog doba do 19. veka. Takav primer gotovo da nije poznat na prostoru dana\u0161nje Srbije. Ne da je zna\u010dajan samo po bogatstvu zbirki koje su obogatile Muzej Vojvodine ve\u0107 pru\u017ea bolje mogu\u0107nosti koje ranije nisu postojale, za razumevanje velikih istorijskih procesa srednje i isto\u010dne Evrope, pre svega seoba. Pored toga, mo\u017ee se pratiti razvoj jednog savremenog naselja dubokood srednjovekovne pro\u0161losti. Sve zajedno \u010dini ogroman kapital za zasnivanje i razvoj modernog i kompleksnog arheolo\u0161kog parka, na korist cele zajednice, ne samo u Srbiji.<\/p>\n
<\/p>\n
\u0160ta (ne)znamo o bosutskoj kulturi? (Predava\u010di Marija \u0106ukovi\u0107 i Mladen Ba\u010dlija)<\/p>\n
Nalazi\u0161ta bosutske kulture nisu retka pojava, dok starije gvozdeno doba nije nezamislivo daleka pro\u0161lost, a opet \u0161ira javnost ne zna mnogo o ovoj kulturi. Razlozi za takvo stanje stvari, kao i osobine ove kulture, njene materijalne karakteristike i problemi sa kojima se nau\u010dnici susre\u0107u pri njenom istra\u017eivanju, bi\u0107e predmet ovog predavanja. Stara istra\u017eivanja i nova saznanja bi\u0107e prezentovana kroz pri\u010du i fotografije sa publikovanih nalazi\u0161ta, ali i novootkrivenog lokaliteta Gradi\u0161te u \u017dablju, koje nas je i podstaklo da pri\u010du o bosutskoj kulturi ponovo otvorimo i podsetimo javnost na njeno postojanje i zna\u010daj.<\/p>\n
<\/p>\n
Primer ostave iz \u010curuga (Predava\u010d Marija \u0106ukovi\u0107)<\/p>\n
Ostave luksuznih predmeta, nakita, oru\u017eja i drugi nalazi kojima nedostaje arheolo\u0161ki kontekst, mogu u velikoj meri uticati na lo\u0161u ili nesigurnu interpretaciju pro\u0161losti. Da li je \u201elep\u201c predmet zna\u010dajan sam po sebi, ako ne mo\u017ee da da sigurne podatke o uslovima i mestu nalaza? Dobar primer ove problematike svakako je ostava iz \u010curuga, koja je prona\u0111ena dvadesetih godina 20. veka i dan danas podsti\u010de brojna pitanja nau\u010dnika i istra\u017eiva\u010da. U okviru predavanja bi\u0107e re\u010di i o vezi izme\u0111u ove ostave i nalazi\u0161ta referentih perioda koji se istra\u017euju u okviru projekta Arheolo\u0161ki park \u010curug.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Seobe i narodi na granici era, o kojima se malo ili ni\u0161ta nije znalo (Predava\u010d Stanko<\/p>\n
Trifunovi\u0107)<\/p>\n
Panonsko-ilirski ustanak od 6. do 9. godine n.e. veliki je istorijski doga\u0111aj koji se slabo koristi i u istoriografskoj nauci. Ostale su va\u017ene i velike posledice tog rata koje nisu zapisane, ali ih arheologija i\u0161\u010ditava iz dubina zemlje. U \u010curugu su izbeglice iz ovog rata arheolo\u0161ki prepoznate u ostacima naselja i groblja, a naziru se i do sada sasvim nepoznati pravci seoba Balkan \u2013 Podunavlje \u2013 srednja Evropa.<\/p>\n
<\/p>\n
Keltizacija mla\u0111eg gvozdenog doba na tlu Srbije (Predava\u010d Marija \u0106ukovi\u0107)<\/p>\n
Predavanje je posve\u0107eno analizi javnog diskursa o Skordiscima, kroz pregled toka istra\u017eivanja ovog fenomena mla\u0111eg gvozdenog doba u doma\u0107oj arheologiji, ali i slici Skordiska koja je plasirana \u0161iroj javnosti. Sa arheolo\u0161kom slikom Skordiska upozna\u0107emo se kroz pregled poznatijih arheolo\u0161kih nalazi\u0161ta mla\u0111eg gvozdenog doba u na\u0161em \u0161irem Podunavlju, sa posebnim osvrtom na lokalitete ovog perioda koji se istra\u017euju u okviru projekta Arheolo\u0161ki park \u010curug.<\/p>\n
<\/p>\n
Sarmati i Limiganti, su\u017eivot neprijatelja u rimsko doba (Predava\u010d Stanko Trifunovi\u0107)<\/p>\n
Posle Da\u010dkih ratova imperatora Trajana naseljavaju se u Panonskom varvarikumu Sarmati. U pisanim izvorima pominje se njihov su\u017eivot sa Limigantima, i veliki rat 359. godine koji je okon\u010dao taj odnos. U \u010curugu se velikom uzorku arheolo\u0161ki istra\u017euju groblja Sarmata i naselja Limiganata, \u0161to ga izdvala od brojnih nalazi\u0161ta tog vremena na drugim prostorima. Zato su ba\u0161 na ovom mestu, a ne na mnogim drugim, postavljena mnoga ozbiljna pitanja, a dobojeni su i neki odgovori o kretanju ovih naroda i etnogenezi Slovena u srednjem Podunavlju.<\/p>\n
<\/p>\n
Srednjovekovno poreklo \u010curuga (Predava\u010d Katarina Miljevi\u0107)<\/p>\n
Na prostoru dana\u0161njeg \u010curuga je do sada arheolo\u0161ki istra\u017eeno nekoliko srednjovekovnih horizonata, koji se datuju od perioda 5-6. veka, pa sve do turskih osvajanja i novog veka. Fokus istra\u017eivanja je bio na ostacima naselja, koji predstavljaju svedo\u010danstva bogate kulturne istorije ovog prostora. Razli\u010diti narodi su u\u010destvovali u pisanju te kulturne istorije i ostavili su tragove svoje svakodnevnice svega nekoliko metara ispod povr\u0161ine dana\u0161njeg tla. Istovremeno, kontinuitet naseljavanja na ovom prostoru omogu\u0107ava pra\u0107enje razli\u010ditih istorijskih doga\u0111aja koji su imali uticaj i na stanovnike srednjovekovnog \u010curuga i koji se ugleda u njihovoj materijalnoj kulturi.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Serijal predavanja o vi\u0161edecenijskim arheolo\u0161kim istra\u017eivanjima u \u010curugu Arheolo\u0161ka istra\u017eivanja Muzeja Vojvodine u \u010curugu zapo\u010deta su kao mali za\u0161titni zahvat na nalazi\u0161tu Stari vinogradi zbog rada mesne ciglane, a danas posle gotovo 30 godina pedstavljaju jedan od najve\u0107ih arheolo\u0161kih projekata u Srbiji. Tokom vremena u projektu je u\u010destvovalo vi\u0161e od 300 mladih ljudi […]<\/p>\n","protected":false},"author":12,"featured_media":145174,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[10119],"tags":[],"class_list":["post-145177","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-predavanja-lat"],"yoast_head":"\n