Музеј Војводине, поводом сто педесет година од рођења Милеве Ајнштајн Марић, од 19. децембра 2025. године, представља изложбу посвећену животу и раду чувене математичарке, физичарке, сараднице и супруге Алберта Ајнштајна.
Кроз пажљиво одабране фотографије, разгледнице и архивску грађу, Изложба пружа хронолошки преглед живота и наслеђа Милеве Ајнштајн Марић.
Прва целина Изложбе посвећена је њеном рођењу, детињству и образовању. Овај период илустрован је архивским документима, породичним портретима, фотографијама и разгледницама места која се чувају у институцијама културe широм Војводине.
Изложба потом прати живот породице Ајнштајн у Берну, Прагу, Цириху и Берлину, укључујући и њихове посете Милевином родном крају. Посебна пажња посвећена је годинама које је Милева провела уз Алберта Ајнштајна — периоду који се поклапа са најплоднијим годинама његовог научног рада.
Централни део изложбе, под називом Милева Марић – научна сарадница Алберта Ајнштајна, истиче њен интелектуални допринос. У оквиру ове целине представљен је списак научних радова Алберта Ајнштајна из периода од 1900. до 1907. године, издвојен из релевантне научне литературе, као и прва страна белешки из аналитичке механике за Ајнштајнова предавања на Универзитету у Цириху, које је Милева Марић руком записала 1909/1910. године.
Према мишљењу савременика и истраживача, она је утицала на формулисање неких од кључних идеја модерне физике, што је на изложби представљено кроз цитате њених сарадника и савременика, па и самог Ајнштајна.
Додатну савремену димензију изложби дају разгледнице Новог Сада и Берна, као и венчана фотографија Милеве и Алберта Ајнштајна — које су оживљене применом вештачке интелигенције.
Циљ изложбе је да представи Милеву Ајнштајн–Марић као жену, математичарку и физичарку. Иако је њен допринос дуго био маргинализован у званичним историјским приказима, он је и даље предмет савремених истраживања и све већег признања. Ова изложба представља скроман, али значајан напор да се призна и обнови наслеђе Милеве Ајнштајн–Марић.