Basa je vrsta mladog mekog sira, koji se dobija od kravljeg, ovčijeg ili kozijeg mleka.
Reč je o mekom siru, blago kiselkastog ukusa, čije mesto nastanka se vezuje za Liku, zbog čega basu i zovu lička basa.
U snimanju filma o basi, odlučili smo se da prikažemo dva momenta. Onaj tradicionalni, koji smo zabeležili u selu Velebit, koje se nalazi u opštini Kanjiža, gde nam gospodin Ciganović, koji je izbeglica iz Like, govori o tradiciji izrade base i o tradicionalnoj recepturi njene proizvodnje. Dok je drugi primer, onaj savremeni primer koji se vezuje za srednju poljoprivrednu školu u Futogu, gde se nalazi mala mlekara, koju održava Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, gde se deci demonstrira način izrade tradicionalnih sireva, između ostalog i base. Ovo je veoma važan momenat, jer spojem tradicionalnog i onog što je moderno, mi uspevamo da sačuvamo taj element u njegovom izvornom obliku, ali potpomognuti onome što su nova tehnološka saznanja.
Zahvaljujući saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu, Odsekom za stočarstvo, došlo je do usavršavanja tehnologije izrade base, tako da se u ovim spomenutim mlekarama, čiji su vlasnici Ličani u Vojvodini, basa proivodi na jedan novi način, tehnološki savremeniji, ali tako da originalna tradicionalna receptura predstavlja osnovu njene proizvodnje.
Zahvaljujući terenskim istraživanjima koje je Muzej Vojvodine sproveo tokom 2021. godine, gde smo obišli više od 30 mesta kolonizovanih posle Prvog svetskog rata, uspeli da od meštana saznamo i o tradicijama za koje do tada nismo znali. Jedna od tih tradicija je i tradicija izrade ličke base, koja je nominovana za Listu nematerijalne kulturne baštine.