Баса је врста младог меког сира, који се добија од крављег, овчијег или козијег млека.
Реч је о меком сиру, благо киселкастог укуса, чије место настанка се везује за Лику, због чега басу и зову личка баса.
У снимању филма о баси, одлучили смо се да прикажемо два момента. Онај традиционални, који смо забележили у селу Велебит, које се налази у општини Кањижа, где нам господин Цигановић, који је избеглица из Лике, говори о традицији израде басе и о традиционалној рецептури њене производње. Док је други пример, онај савремени пример који се везује за средњу пољопривредну школу у Футогу, где се налази мала млекара, коју одржава Пољопривредни факултет у Новом Саду, где се деци демонстрира начин израде традиционалних сирева, између осталог и басе. Ово је веома важан моменат, јер спојем традиционалног и оног што је модерно, ми успевамо да сачувамо тај елемент у његовом изворном облику, али потпомогнути ономе што су нова технолошка сазнања.
Захваљујући сарадњи са Пољопривредним факултетом у Новом Саду, Одсеком за сточарство, дошло је до усавршавања технологије израде басе, тако да се у овим споменутим млекарама, чији су власници Личани у Војводини, баса проиводи на један нови начин, технолошки савременији, али тако да оригинална традиционална рецептура представља основу њене производње.
Захваљујући теренским истраживањима које је Музеј Војводине спровео током 2021. године, где смо обишли више од 30 места колонизованих после Првог светског рата, успели да од мештана сазнамо и о традицијама за које до тада нисмо знали. Једна од тих традиција је и традиција израде личке басе, која је номинована за Листу нематеријалне културне баштине.