Започела је овогодишња кампања истраживања насеља старијег гвозденог доба на локалитету Градиште у Жабљу. Ископавања овог локалитета спроводе се од 2022. године у оквиру пројекта Музеја Војводине „Археолошки парк Чуруг“. Руководилац пројекта је музејски саветник, археолог Станко Трифуновић. Локалитет се налази на лесном платоу у средишту потеса Велики рит и његове димензије данас износе око 65 х 15м. До сада је истражено укупно 13 објеката. Стамбену намену има њих 5, док један објекат има највероватније функцију силоса. Земунице су најчешћи вид кућа, са набијеним земљаним подовима, обнављаним више пута, са јамама за стубове, носиоце надземне конструкције. Објекти су укопани до релативне дубине од 1 до 1,5 m, кружног су или неправилно правоугаоног облика. Ови објекти припадају босутској култури, која се простире дуж нашег ширег Подунавља и дела Источне Србије. Босутска култура је дефинисана први пут седамдесетих година двадесетог века, на основу истражених насеља међу којима су најзначајнија Градина на Босуту код Вашице, Гомолава код Хртковаца и Калакача код Бешке.
У објектима на Градишту је пронађен велики број налаза, најчешће уломака керамичких посуда карактеристичних за босутску културу и тзв. Басараби стил, животињске кости, делови зидног и подног лепа, керамички тегови и пршљенци. Посебно значајан налаз представљају делови гвоздених слитака, јер они сведоче о обради гвожђа на самом локалитету.
Овогодишња истраживања биће усмерена ка отварању нових површина на источном делу платоа, у наставку прошлогодишњег ископа. Циљ је откривање нових објеката и налаза, документовање слојева и потенцијаног преклапања објеката, узорковање органских материјала за спровођење будућих лабораторијских анализа.
Прошло је више деценија од интезивних и систематских истраживања налазишта босутске културе у нашој земљи, па је утолико истраживање Градишта значајније. Неопходно је ревидирати раније успостављене културно-хронолошке податке, као и препознати улогу оваквих локалитета у томе. И даље имамо велике непознанице када се ради о носиоцима ове културе, као и димензијама утицаја трако-кимерских племена на овај простор, па и самом трајању босутске културе. Према ранијим истраживачима она постоји непрекидно од 8. века пре н.е. па све до доласка Келта на ове просторе, што није задовољавајуће поткрепљено археолошким налазима у сигурном контексту. Претпостављено трајање подразумева присуство њених носилаца у значајним догађајима на простору нашег ширег Подунавља, те је познавање особина ове популације од великог значаја за разумевање тих догађаја и процеса.