У оквиру Сталне поставке Музеја Војводине представљена је једна војвођанска градска улица у првим деценијама XX века. Она се хронолошки надовезује на део Поставке који се односи на привредну историју ових крајева. Пажљиво одабрани, оригинални и аутентични предмети воде посетиоца у минулу епоху на један другачији и нов начин. Да би му била приближена атмосфера тог времена, ова карактеристична војвођанска градска улица је импровизована, и то кроз фотографије значајнијих објеката и аутентичне излоге фотографског атељеа, кројачке радионице, салона модисткиње, апотеке, трговине играчака и порцулана.
Трагови војвођанског грађанства делимично су сачувани до данас, што потврђује и наша улица. Прошетајте њоме и бар на тренутак осетите амбијент и дух градске средине с почетка прошлог века.
Привреда Војводине је крајем 19. века имала изразито аграрни карактер и почивала је на пољопривреди, занатству, трговини, прехрамбеној и прерађивачкој индустрији. Ова својства, наслеђена из времена Аустро-Угарске, задржала су се и у 20. веку.
Убрзани привредни развој током 19. и почетком 20. века омогућио је развој градова, јачање грађанског сталежа, богат друштвени и културни живот и урбанистичко уређење градова на подручју данашње Војводине. Они су у овом периоду имали већ скоро потпуно организовану урбану структуру. Посебна пажња посвећивана је изградњи јавних и управних зграда, али и приватних објеката.
Tрговина је била веома значајан елеменат у привредном развоју Војводине. У првим деценијама 20. века основан је велики број трговина на мало, док је развој трговине на велико био у самом зачетку. Најбројније су биле трговине мешовитом робом и животним намирницама, мануфактурне радње, трговине машинама, намештајем, колонијалном робом итд.
Занатство је спадало у најразвијеније привредне гране. У градовима су били присутни бравари, лимари, кујунџије, месари, бербери, кројачи, шеширџије и друге занатлије. Осим радионица, отваране су и занатске радње. Њихов број се непрестано повећавао, иако се занатство морало прилагођавати развоју индустријске производње.
Градови су имали значајну улогу у политичкој, привредној и културној историји, а њихове улице и тргови су били центри свих важних збивања и најбољи показатељи привредног и друштвеног живота.