У периоду од 25. септембра до 25. октобра 2025. године, Музеј Војводине је спровео археолошка истраживања на налазишту Баранда – циглана. Осим руководиоца Станка Трифуновића, тим су чинили стални сарадници Музеја Војводине, Катарина Миљевић и Младен Бачлија, као и студенткиње археологије Андријана Јанковић и Мејра Бекташевић. Посебан део тима чинили су стручњаци из музеја Државни Ермитаж у Санкт Петербургу, из Русије. Овогодишња кампања, трећа по реду на овом локалитету, донела је изузетно значајне налазе и нова сазнања о насељу Лимиганата из 4–5. века.
Током истраживања откривени су полуземуница са великим подрумом, мања отпадна јама, као и део земунице, коју су оштетили поменути млађи објекти. Датовање објеката извршено је на основу керамичког материјала, а поред фрагмената керамике (израђене на брзом и спором витлу, као и гњетане), пронађени су и животињске кости, керамички пршљенци, гвоздени и бронзани предмети, те глинени тегови.
Посебно се издваја стаклени пехар, у потпуности очуван – једна од ретких целих римских стаклених посуда пронађених у панонском Варварикуму. Израђен је у једној од радионица римске провинције Паноније. Непосредно након открића, његову рестаурацију извршила је рестаураторка из Ермитажа, Бажена Кутергина.
Ово налазиште је посебно занимљиво зато што су сви откривени објекти страдали у пожару. У хоризонту рушења објеката пронађени су знатни остаци запечених зидова и и фасада стамбених објеката рађених од дрвета и блата. Управо због пожара, који их је „окаменио“ у једном моменту, сада су сјајна грађа за изучавање архитектуре и начина градње. Специјалисти за дрво ће установити које дрво је могло да произведе тако високу температуру да би се добила стакласта, растопљена маса од озбиљно грађених зидова.
Резултати овогодишњих истраживања додатно потврђују значај локалитета Баранда – циглана за разумевање живота становништва јужног дела панонског Варварикума које у 4. веку римски историчар Амијан Марцелин помиње у контексту сукоба који је избио између слободних Сармата, њихових робова (Лимиганата) и римске војске. Колико је сукоб био озбиљан и важан за Империју, поред чињенице да се уопште помиње у римској дворској историји, говори и чињеница да је учешће у њему узео и сам император Констанције II, умало тада изгубивши и живот.
Три слоја паљења насеља која су јасно дефинисана овим истраживањима историјски се везују управо за овај сукоб, каснији долазак Хуна на ове просторе, али и за догађај који се у римским изворима не помиње. То говори и о све већем значају археологије која својим методама чита историју исписану у слојевима земље по којој ходамо или је обрађујемо.
Као и до сада Музеј Војводине истраживачким пројектом „Археолошке културе средњег Подунавља од протоисторијског периода до раног средњег века“ у оквиру кога су обављена и овогодишња истраживања, успешно развија сарадњу са домаћим и међународним институцијама.